Жене у политици у БиХ: Анализа постизборног стања

Босанскохерцеговачка политичка култура је доминантно култура мушкараца и потребно је доста времена, труда и иницијативе да се такав концепт промијени.

WiP / 01. март 2015

“Постоји велики број фактора од којих зависе жеље и могућности жена да се (активније) укључе у политичке процесе; најзначајнији фактор јесте образовање, затим професионални и социјални статус, али и развијеност демократских институција, утицај женских организација те процјена могућности у остваривању подршке у изборној кампањи. Ипак, на наведене факторе и одлуку жена да се активно укључе у политички живот највише утиче њихово окружење, традиционална схватања и разумијевања родних улога те предрасуде према женама. Посљедње наведено има велики утицај на самопоуздање жена и њихову жељу за учешћем у политичком животу”, пише на почетку студије “Политичка партиципација жена у Босни и Херцеговини”- Анализа учешћа жена на страначким листама и коначних резултата опћих избора 2014, ауторке Едите Мифтари, активисткиње, феминисткиње и магистрице родних студија у издању Фондације ЦУРЕ и Сарајевског отвореног центра.

У овој анализи напомиње се да је највише жена у парламенту присутно у нордијским земљама (42,1%), док је тај проценат значајно нижи на америчком континенту (25,6%) и у Европи (око 24%). Жене су најмање заступљене у парламентима пацифичких (око 13,4%) и арапских земаља (17,8%).

Глобално посматрано, 1995. године само 11,3% жена је учествовало у раду парламената широм свијета, док подаци из јануара 2014. године показују да се тај проценат повећао на 21,8%.

Тек је 39 свјетских држава у току 2014. године у својим парламентима имало више од 30% жена, а међу њима су предњачиле Руанда (63,8%) и Андора (50%), а пратиле их Куба (48,9%), Шведска (45%), Јужноафричка Република (44,8%), Сејшели (43,8%), Сенегал (43,3%), Финска (42,5%), Еквадор (41,6%), Белгија (41,3%) и Никарагва (40,2%).

“На зачељу ове листе, без иједне жене у парламентима, налазиле су се Микронезија, Палау, Катар и Вануату, а незнатно бољи, са до 5% жена у парламентима, били су Кувајт, Хаити, Иран, Либанон, Оман и Јемен. Босна и Херцеговина, са својих 21,4%, заузимала је 69. мјесто, док је сусједна Хрватска, по удјелу жена у парламенту, предњачила на 60. мјесту са 23,8%, а Србија чак на 27. мјесту са 33,6%”, стоји у овој Анализи.

У анализи се даље наводи да је 36 свјетских држава  у току 2014. године достигло критичну масу од 30% жена на министарским позицијама.

“Међу њима су предњачиле Никарагва (57,1%), Шведска (56,5%) и Финска (50%), а пратиле су их Француска (48,6%), Цабо Верде и Норвешка (47,1%), Низоземска (46,7%), Данска (45,5%), Перу (44,4%), Швицарска (42,9%), Белгија (41,7%), Бугарска (41,2%) и Лихтенштајн (40%). Једина земља у региону која је на министарским позицијама у току 2014. године имала 30% жена је Албанија гдје, од укупно 20 министарских позиција, 6 заузимају жене. На посљедњем, 97. мјесту ове листе, налазила се Босна и Херцеговина, која своју неславну позицију већ годинама дијели са Брунеј Дарусаламом, Либаноном, Пакистаном, Сан Марином, Саудијском Арабијом, Соломонским Отоцима и Вануатуом, којима је заједничко да на министарским позицијама немају нити једну жену”, објашња се у овој студији.

Доминантно мушка култура

Женска квота је у БиХ први пут уведена након локалних избора 1997. године од стране ОСЦЕ-ове Привремене изборне комисије, што је значило да свака политичка партија мора на изборне листе ставити најмање три жене и то међу првих десет кандидата.

У БиХ, отворене листе су допринијеле да жене на листама имају једнаке могућности да буду изабране у законодавне органе власти, без обзира на којем се мјесту на листи оне налазе, ако при томе добију довољан број гласова од стране бирачког тијела.

“У традиционалном друштву као што је Босна и Херцеговина, оптимизам и повјерење да се бирачко тијело неће водити стереотипима о родним улогама приликом избора својих представника_ца у власти, по свој прилици, луксуз је који жене, али и цијело бх. друштво себи не могу приуштити. Отворене листе јесу најбоља опција која пружа женама и другим маргинализованим категоријама друштва највеће могућности за избор, али та опција може бити ефикасна само у друштвима која су развијена у тој мјери да им изборне родне квоте нису потребне да би се постигла родна равноправност у законодавним тијелима. Босна и Херцеговина, нажалост, још увијек није достигла такав ниво друштвене и политичке свијести”, објашњава ауторка студије.

Даље стоји да је босанскохерцеговачка политичка култура доминантно култура мушкараца и да ће бити потребно доста времена, труда и иницијативе да се такав концепт промијени у корист већинске босанскохерцеговачке популације, јер жене чине 52% становништва у Босни и Херцеговини.

Ипак, у студији се наводи и неколико позитивних промјена које су се недавно догодиле у политичком животу у БиХ.

“У фебруару 2013. године, заступнице у Представничком дому Парламента ФБиХ су основале Клуб парламентарки који тренутно дјелује као неформална група, али је покренута иницијатива да се усвоје амандмани на парламентарне Статуте, јер још увијек није могуће основати вишепартијске клубове. Ово је био значајан корак за заступнице иако је овај корак изазвао бурну јавну реакцију појединих политичара у БиХ. Други корак је учињен у погледу хармонизације са Законом о равноправности сполова у БиХ те усвајањем Закона о измјенама и допунама Изборног закона у БиХ који се односи на одредбе које регулишу рад тијела за провођење избора, као и одредбе које регулишу цертификацију и предлагање кандидата_киња за изборе, а измјене се односе на нужност постојања 40% представника_ца мање заступљеног спола на листама”, стоји у овој студији.

Важно је истаћи да већа заступљеност жена има потенцијал да доведе до већег степена образовања дјевојчица и дјевојака, да смањи њихове кућне обавезе, али и да понуди младим женама моделе узора који могу утицати на њихове жеље и ставове да се активније укључе у процесе доношења одлука у друштву чији су дио.

“Улазак већег броја жена у парламент мијења радну климу и доводи до равноправнијих родних односа на тржишту радне снаге, побољшања положаја жена у услужном сектору, професионалном и менаџерском раду, у високом образовању и у синдикалним покретима”, пише у овој студији.

Када је у питању позиционираност жена на кандидатским листама за Опште изборе 2014. године, она је резултат организованих активности цивилног сектора у контексту унапређења друштвено-економског положаја жена у бх. друштву. Поред тога, у предизборном циклусу се издвајала активна промоција улоге жена у политици, али не од стране политичких субјеката, него од стране цивилног сектора.
Проблеми у политици

Када су у питању саме листе, ауторка студије издваја три највећа проблема: за жене су резервисана углавном друга мјеста на листама, у односу на мушкарце, несразмјерно је мали број жена носитељица страначких листи, а мушкарци доминирају на челу компензацијских листи.

Бројке показују да је учешће жена на страначким листама за државни Парламент најчешће варирало између 40% и 43%. Удио жена на страначким листама за Федерални парламент износио је 43,60%, и ишао је до 66,67%. Удио жена на страначким листама за Народну скупштину Републике Српске се у многоме није разликовао од удјела жена на листама за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ и Федерални парламент, и износио је 41,45%.

Ауторка ове Анализе Едита Мифтари истиче да ситуација у бх. политици и медијском простору за вријеме предизборне кампање потврђује забрињавајућу чињеницу да смо и даље подложни стереотипима креираним од стране патријархалног друштва у којем живимо, које политичарку не познаје и не признаје на исти начин као политичара.
Резултати Општих избора 2014.

За Предсједништво БиХ кандидовало се 17 кандидата_киња, а од тога само једна жена и то за српског члана_ицу Предсједништва, која није изабрана.

За Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ кандидовало се 747 кандидата_киња, од тога 306 жена, односно 40,96%. Од тога је 13 жена било на челу листе на којој су биле кандидоване, односно од укупно 123 листе за ПСБиХ, 10,57% њих је на челу имало жену. Према службеним и коначним резултатима, у Представнички дом ПСБиХ је изабрано десет жена (23,81%). Од тога је шест жена изабрано директно, а четири су добиле мјесто у ПС БиХ путем компензацијских мандата. Седам изабраних жена је из Федерације БиХ, док су преостале три изабране из Републике Српске.

“За Парламент Федерације БиХ се кандидовало 1.337 кандидата_киња, од чега 583 жене, односно 43,60%. Од овог броја, њих 30 се налазило на челу листе на којој су биле кандидоване, односно од укупно 187 листи за Парламент ФБиХ, 16,04% њих је на челу имало жену. Према службеним и коначним резултатима, у Парламент ФБиХ је изабрана 21 жена (21,43%). Од овог броја, 12 жена је изабрано директно, а девет њих су добиле мјесто у Парламенту ФБиХ путем компензацијских мандата”, стоји у овој студији.

У Народну скупштину Републике Српске изабрано је 13 жена, односно 15,66%, од чега је њих пет изабрано директно, седам путем компензацијских мандата, а једна прерасподјелом мандата, с обзиром на то да је недостајао један мандат за посланике_це из реда хрватског народа.

На Општим изборима 2014. године изабрано је укупно 19,90% жена на свим нивоима власти. Упркос различитим настојањима да се заступљеност жена у власти повећа, ни ове године нисмо достигли рекордни удио жена од 20,15% из 2002. године, а 40% се и даље чини недостижним.

“На свим нивоима власти, највише жена је изабрано из реда Демократске фронте – Жељко Комшић, која од укупно 46 освојених мандата има 17 заступница (36,95%), а од свих представничких тијела у којима је ова странка освојила мандате, само у Скупштини Средњобосанског кантона нема нити једну заступницу. Слиједи је коалиција ХДЗ БиХ, ХСС, ХКДУ БиХ, ХСП Херцег Босне са 17 заступница у 68 мандата (25%), колико их је укупно освојила ова странка која једино нема заступницу у Скупштини Зеничко-добојског кантона”, пише у Анализи.

У закључку ове Анализе истиче се да је родна равноправност у политичком животу најважнији фактор постизања родне равноправности у друштву.



Анализу “Политичка партиципација жена у Босни и Херцеговини” можете прочитати ОВДЈЕ

 

Ауторка текста Маја Исовић

Овај текст је написан у склопу програма “Промоција жена у политици”, који подржава британска фондација “естминстер Фоундатион фор Демоцрац”.

 

 

 

 


Бука препорука

Политика

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.