Зима долази: Да ли нас очекује мало ледено доба?

Уколико на вашем интернет претраживачу укуцате "мало ледено доба", велика је вероватноћа да ћете наићи на апокалиптичне наслове због којих ћете се запитати да ли је Джордж Р. Р. Мартин мислио на нешто друго, осим на Беле ходаче, када је рекао зима долази

BUKA portal / 01. новембар 2019

Наиме, медији често најављују да нас у наредних десетак година чека период захлађења са јаким зимама и драстичним падом температура, што би омогућило и клизање Дунавом. Не би било необично ни да наиђете на текстове који тврде да је глобално загревање само још једна завера, будући да је недавно око 500 високо образованих људи, од којих већина нема искуства у проучавању климе и њених промена, потписало тзв. Европску декларацију о клими (Тхере ис но цлимате емергенцy) у којој негира људски утицај на климатске промене и тврди да оне нису ургентан проблем.

Конференције поводом промовисања декларације одржане су 15. октобра у Бриселу, Риму и Ослу, а као један од доказа наводи се да је планета Земља скоро изашла из стања Малог леденог доба, те да се сада природно загрева, па се због тога региструје пораст средње глобалне температуре.


Време када је Темза била залеђена

Мало ледено доба је термин којим се означава период захлађења, који је уследио након средњовековног топлог периода. Научници се не слажу једногласно око година почетка и краја овог раздобља, једни сматрају да је трајао између 16. и 19. века, док други кажу да је овај период почео око 1300. и трајао до око 1850.

Иако постоје историјски записи о зимским сајмовима који су се током овог раздобља одржавали на залеђеној Темзи, преко чијег леда су пролазили и коњи са вучним колима, истраживачи су ипак сагласни да ово није било право ледено доба и сматрају да би назив овог периода требало да се промени да не би сугерисао нетачне закључке.


Овај догађај није био глобалног, већ регионалног карактера, а како указују новија истраживања, средња температура северне хемисфере била је на врхунцу захлађења тек за 0,5 степени Целзијусових нижа у односу на средину двадесетог века. Иначе током врхунца последњег леденог доба, пре 12.000 година, средња глобална температура је била мања за четири степена Целзијусових.

Шта је довело до Малог леденог доба?

Истраживања указују да није постојао јединствен узрок, али оно што се доводи у везу са падом температуре јесте вероватно синергиско деловање следећих фактора:
Смањено зрачење Сунца
Повећана вулканска активност, чије су честице у атмосфери блокирале Сунчеву светлост
Промене у приступу обраде земљишта, замена тамних шума обрадивим земљиштем допринела је до пораста укупног одбијања Сунчевих зрака
Како указује скоро спроведена студија географа са Лондонског универзитетског коледжа, промени климе допринела је и колонизација Америке. Крајем 15. века, пре првог контакта са Европљанима, процењује се да је број укупних становника на овом континенту био око 60 милиона.

У наредних стотинак година тај број се смањио на пет до шест милиона, услед епидемија болести изазваних микоорганизмима које су Европљани донели са собом, а на које имуни систем америчких староседелаца није био припљемен, ратовања, робовласништва и друштвеног колапса. Последично, услед пада броја популације, прорачунато је да је око 56 милиона хектара земљишта које је до тада било обрађивано, што је слично површини Француске, настанила шумска вегетација.


За тих стотинак година дошло је до пада концетрације угљен-диоксида у атмосфери за седам до 10 ппм (7 до 10 молекула угљен-диоксида на милион молекула у ваздуху), што потврђује и детектована смањена концетрација угљен-диоксида у леду Антарктика повезана са овим периодом и указује да је људска активност имала утицаја на климатске промене и пре почетка индустријске револуције.

Да бисмо боље сагледали данашњи утицај људи на климу, овде ваља напоменути да тренутно сагоревање фосилних горива доприноси да се на годишњем нивоу, у атмосфери концентрација повећава за по 3 ппм.

Да ли нас заиста ускоро очекује ново мало ледено доба?

У септембру 2018. вебсајт Спаце Wеатхер Арцхиве интервјуисао је Мартина Млинкзака, Насиног истраживача, који је говорио да је услед релативне смањене Сунчеве активности, температура Земљине термосфере (једног од највиших слојева атмосфере) достигла најниже вредности од четрдесетих година двадесетог века, од када се ова мерења и спроводе.

Упркос томе што у интервјуу није било речи о вредностима температуре на Земљиној површини, чије су забележене високе вредности током лета ове године обориле 396 рекорда у 29 земаља, страни и неки медији из региона преносили су вест да би смањена активност Сунца могла да доведе до новог малог леденог доба, иако је у претходном сценарију било још фактора који су довели до захлађења.

Овим натписима допринеле су и информације из модела који је конструисала Валентина Жаркова, професорка математике на Универзитету Нортамбрија, који предвиђа да ће Сунце бити у фази минималне активности у периоду између 2020. и 2055. Међутим, неки научници критикују овај модел, будући да је конструисан на бази података сакупљаних само током 35 година и да није у могућности да прецизно реконструише соларну активност у прошлости, те да није реално очекивати да би дао прецизне податке о будућој активности.

Ембед фром Геттy Имагес

Модел индијских научника Прантике Бовмик и Дибјенду Нандија, објављен у научном часопису Натуре, може да реконструише Сунчеву активност до 1930. Према овом моделу предвиђа се да ће Сунчева активност бити релативно стабилна у наредних 11 година, односно слична данашњој, а свакако доста већа него у периоду Малог леденог доба, када је забележена минимална Сунчева активност, такозвани Маундеров минимум који је трајао од 1645. до 1715.

Шта би се догодило када би Сунчева активност заиста достигла минимум?

С обзиром да је Сунце само делом утицало на период такозваног Малог леденог доба, а да се већи ефекат приписује антропогеној и вулканској активности, научници не очекују тако драстичан пад температура, поготово узимајући у обзир климатске промене које се тренутно дешавају и које загревају планету, пише портал Клима101.

Веродостојни модели не предвиђају велики соларни минимум, а истраживачи кажу да чак иако би до њега дошло, средња глобална температура би се привремено смањила за 0,3 степена Целзијусових, док тренутни људски утицај на климу у просеку доводи до раста од 0,2 степена Целзијусових на сваких 10 година.

Пет стотина људи ипак није у праву

Нова студија научног истраживача са Колумбијског универзитета, Нејтана Штајгера, објављена у Натуре часопису, указује да Мало ледено доба свакако није било глобалног карактера и да је до пада температуре дошло углавном у пределима западне Европе и деловима Северне Америке, за разлику од климатских промена којима сведочимо, за које каже да не могу да се упореде ни са једном променом последњих 2000 година.

Наиме, од индустријске револуције промене се дешавају свуда на свету у истом смеру и у исто време, а таква кохерентност се не може објаснити природном варијабилношћу климе.

Б92


Бука препорука

Наука и технологија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.