Златна грозница тресе БиХ: У овом градићу вријеме као да је стало прије 30 година, а сада уређују апартмане, граде пунионицу воде...

Некада је град с околицом имао 23 тисуће становника, само у градској зони више од дванаест тисућа, док их је данас у граду четири и пол тисуће. Они што су остали, посао траже у Високом, Сарајеву или чак даље, у Хрватској, Нјемачкој, далекој Аустралији...

100posto.hr / 14. август 2018

 

 Изнад Сарајева смјестило се Високо, градић који је туристички процват доживи захваљујући открићу "Босанских пирамида", без којих за њега вјеројатно нитко не би ни знао. А изнад Високог, у брдима удаљеним 45 минута вожње, вријеме као да је стало прије тридесет, па и више година. Смјестио се ту Вареш, мјесто с тек неколико тисућа душа. Већ неколико километара од улаза у мјесто јасно је како је ово некад било моћно, индустријско средњебосанско насеље.

 

 

 

Захрђали, големи димњаци, запуштена рударска жељезница, прастаре и одавно напуштене зграде у којима су живјели радници, хале одавно пропале дрвне индустрије... Све то заједно чини помало језив материјални споменик некадашњем добу, посвећеном крвавом раду, али и просперитету. Вареш је данас готово у потпуности девастиран. Некада је град с околицом имао 23 тисуће становника, само у градској зони више од дванаест тисућа, док их је данас у граду четири и пол тисуће. Они што су остали, посао траже у Високом, Сарајеву или чак даље, у Хрватској, Нјемачкој, далекој Аустралији...

 

 

 

Попут бомбе одјекнула вијест о злату

 

 

 

Град богате рударске традиције годинама је живио од природних ресурса, изузетно богате жељезне руде, а захваљујући шумама које га окружују цвала је и прерада дрвета. А онда је, почетком деведесетих и доласком крвавих ратних збивања која су захватила цијели босански тамни вилајет, све стало.

 

 

 

Стога не чуди да је попут бомбе одјекнула вијест због које је читав град наочиглед живнуо. Аустралска твртка Аустралиа Металс, која је пред неколико година купила неколико варешких рудника, објавила је сензацију - на локалитету Рупице у бушотинама је, анализом извађене руде, пронађена замјетна количина злата, сребра, али и бројних других вриједних сировина. Први узорци са дубине од свега десет метара су показали да једна тона ископане твари садржи 4,6 грама злата; пола килограма сребра; 7,7 посто олова; 10,8 посто цинка; 46 посто барита и 0,9 посто бакра.

 

 

 

Не чуди што су дионице аустралске твртке одмах силно поскочиле на страним бурзама, но још су више поскочила срца Варешака којим је ово откриће трачак наде да би се у њиховом, запуштеном и осиромашеном граду, могло поновно боље живјети.

 

 

 

Додатна истраживања трајат ће све до 2020.године

 

 

 

 

 

У Варешу нас, усана развучених у осмијех, дочекује градоначелник Здравко Марошевић. Иако је становништво Вареша већински бошњачко уз велик дио Хрвата, изабрали су њега, ХДЗ-овца на власт и он је, уистину у кратком року, успио санирати опћинске дугове, покренути бројне културне и образовне пројекте, па му 'златна грозница' у Варешу долази као наручена за причу о будућем просперитету градића.

 

 

 

Но, времена су се, каже, промијенила, а транзиција из рударског градића то је Варешу тешко пала. Многи су одселили, други помрли, а трећи се остали борити с ниском запосленошћу и сиромаштвом.

 

 

 

Да би се нешто могло промијенити набоље почело се наслућивати када су прије три године у град дошли представници Аустралиа Металса. У концесију су узели рудник на локацији Веоваче, за којег плаћају годишњу концесију  Варешу од око 370 тисућа еура, што је значајан допринос локалном прорачуну.

 

 

 

"Одмах се знало да ту има цинка, бакра и олова. Но, тко се разумије у руде, зна да у таквим сировинама увијек има и злата. Тако су и они кренули с истраживањима. Ма можда би нетко и прије открио то злато и почео га експлоатирати, но у Еуропи готово нитко нема потребну технологију. То је и један  од главних разлога зашто је стало рударење у Варешу, технологија нас је престигла. Аустралци то имају и они могу експлоатирати то злато, ако одлуче", каже Марошевић.

 

 

 

Наиме, ово су тек прва истраживања, а додатна ће трајати све до 2020.године. Тада аустралска компанија мора одлучити жели ли или не почети 25-годишњу експлоатацију. Но, ако се открију профитабилне количине злата, тада ће се, наравно, повећати и концесија коју морају плаћати Босни и Херцеговини те Варешу.

 

 

 

Препород за тај заборављени крај

 

 

 

"То нам је шанса да умијемо град, обучемо га у нове кошуље односно поправимо фасаде, подигнемо квалитету живота... Опћенито би то могао бити препород за овај заборављени крај", оптимистичан је начелник чије мишљење дијели већина становника Вареша. Јер, када поновно крене рударење у Средњој Босни, то неће утјецати само на техничке струке, већ ће покренути цијело тржиште рада.

 

 

 

Већ сада Варешаци размишљају о уређењу апартмана, јер и Аустралци и радници морају негдје спавати. У тијеку је градња пунионице питке воде, па је за очекивати да би се процватом краја могла развити и производња сокова, а требала би процвасти и прехрамбена индустрија. Требат ће и стројара, грађевинара, металаца, све оне гране економије које прате тако захтјеван бизнис као што је рударење...

 

 

 

Шанса је то да ово мало мјесто поновно, кажу Варешаци, постане велико.

 

 

 

"А ако се све то догоди, више нитко неће морати исељавати. Дапаче, чак мислим да ћемо морати увозити радну снагу, јер нас више у Варешу напросто нема довољно за све те потребе за радницима"; истиче задовољно Марошевић.


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.