Зостер за БУКУ: Људи одлазе са планете Земље на друге планете, а гдје неће са Балкана

Ја имам жељу да идем и да путујем и да се можда никад и не вратим, откад знам за себе. Људи одлазе и долазе. Увијек је тако било. Кад овдје буде стабилније и сигурније и праведније друштво, опет сам за одласке.

Ernest Bučinski / 05. новембар 2019

Foto: BUKA

 

У задње вријеме бенд Зостер је активнији него икада, иза њих су бројни наступи, јако су усвирани, наступи одушевљавају публику гдје год да се појаве и један су од најпопуларнијих бендова с ових простора.  Радо су виђени у граду на Врбасу у којем имају завидан број фанова, а у петак, 8. новембра наступиће у бањалучком Клубу студената Бања Лука (КСБ-у). Поводом овог наступа разговарали смо с фронтменом бенда Мариом Кнезовићем.

Зостер је бенд који је јако тешко жанровски одредити. Да ли вам смета када желе да вас смјесте у неки музички жанр?

Не смета. Људи морају некако објаснити другим људима о чему се ту ради. Тешко је ријечима описивати музику. Али се и то некад мора.

Ваше пјесме су ангажоване, па чак и оне које говоре о љубави су заправо социјалне природе.  Шта је то што вас надахњује да стварате таква музичка дјела?

Не знам. Можда амбијент. И онда у такав амбијент стављамо неке ликове у неке ситуације и правимо неку драму и измишљамо исходе. Некад сретне, некад не. Углавном, играмо се.

Да ли се промијенило ишта у вашем односу према музици у односу на вријеме када сте тек ступили на сцену?

И да и не. Научили смо пуно о музици и ту су се десиле неке промјене. Бољи смо, професионалнији. А у неким стварима смо непромјењиви, такви рођени и с тим нам је живјети.

Да ли сте од самог почетка знали да је ваш бенд осуђен на успјех или је било недоумица у погледу тога?

Нисмо ништа знали. Али смо осјећали и то нас је водило. Осјећај нас и данас води.

Могу ли музичари и њихова дјела да утичу на неке промјене у друштву?

Не могу онако како би хтјели. И не требају. Нису сви музичари добри

Ви пуно путујете по просторима Балкана. Имате ли осјећај да народ с ових простора живи боље?

Боље у односу на шта? Или кога? Не знам. Народ је оцеан, шума. Шта ја знам ста се сад догађа у оцеану или шуми. Вјерујем да има свега.

Мислите ли да је менталитет народа са ових простора сличан и да се због те сличности заправо и не подносе?

То је јако занимљива теза и мислим да пије воде. Али исто тако су Скандинавци слични, па није баш да се не подносе. Мислим да је више проблем недостатка памети.

Некада постоји колективно мишљење да народи с ових простора стоје у мјесту већ деценијама. Да ли је то истина и, ако јесте, шта је то што нам не да да кренемо даље?

Не знам за колективно мишљење. Кад се са својим мишљењем обрачунам, можда ћу моћи нешто и о народу казат на колективном нивоу (смијех).

Сви мисле да је једини излаз из лоше ситуације на Балкану улазак у Европску унију. Да ли мислиш да је то тако или можда успјех овдашњих народа зависи од нечег другога?

Вјерујте ми да не размишљам о томе никако. Имам неке друге сфере интересирања и оне су више особне природе. Ова шупља прича треба ово, треба оно, што траје откад знам за себе, ми је пассе. Нисам рођен да се бавим таквим пиздаријама, него неким другим које тек морам открити. Већ су ми украли пуно времена и наводили на погрешне путе.

Један од проблема с ових простора је одлазак младих. Да ли си ти икада имао жељу да одеш одавде?

Ја имам жељу да идем и да путујем и да се можда никад и не вратим, откад знам за себе. Људи одлазе и долазе. Увијек је тако било. Кад овдје буде стабилније и сигурније и праведније друштво, опет сам за одласке. Људи одлазе са планете Земље на друге планете, а гдје неће са Балкана.

Када би имао неку моћ како би ти задржао младе да остану?

Ја да имам неку моћ не бих задржавао никога, већ бих их мамио да се враћају бољи него што су били.

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.