Зову га најусамљенијом човјеком на свијету, већ 10 година је једини становник "града духова"

Пабло Новак родио се у некоћ најпопуларнијем љетовалишту, а онда је градић 1985. избрисала поплава

BUKA portal / 06. септембар 2019

Ово је све што је остало од града", говори 89-годишњи Пабло Новак, једини становник села духова, како данас зову Епецуéн. Док старачким ходом шеће уз обалу језера, кроз рушевине кућа које су овдје некоћ биле пуне живота и међу срушеним и осушеним стаблима која су некоћ красила градић, каже да је већ десетак година једини становник овог мјеста.

Његов отац дошао је овамо 1918. године. Обитељ је живјела безбрижно, радећи у туризму. Пабло је одрастао уз браћу и сестре, овдје су ишли у школу, овдје су провели најсретније дане дјетињства и младости, купајући се у језеру и упознајући туристе којих је из године у годину било све више.

"Увијек се нешто догађало, навечер би улице биле пуне глазбеника, шетача, пило се пиво по терасама кафића", говори Пабло.

"Ту смо могли купити сладолед, а овдје иза угла била је продаваоница слаткиша. Као дјеца смо измишљали начине како да зарадимо ситни новац да би си то могли купити", присјећа се док штапом показује у рушевине у којима је некад бујао живот.

Епецуéн се налази у провинцији Буенос Аирес. Основан је 1920. године на обалама сланог језера. Љековита вода претворила је Епецуéн у једно од најпопуларнијих љетовалишта у земљи и убрзо су се почели градити хотели.Epecuen, turističko mjesto | Author: YouTube screenshot

Сцреенсхот: Yоутубе

Иако је путовао по земљи због посла, Пабло се увијек враћао у свој родни градић. Кад је имао 60 година вода је почела постепено потапати туристичко мјесто у којем је тада живјело око 5.000 људи. Тад је Пабло још живио изван мјеста, на селу гдје је узгајао краве, јањце и пилиће.

"У граду није било мјеста за то", каже он.

А онда 10. студеног 1985. године након силних киша какве се не памте у том крају, вода из Лаго Епецуéна пробила је земљани насип. Почела је плавити обале градских заштитних насипа и у року од неколико тједана и задњи је становник спакирао ствари и отишао из мјеста. Мислили су да ће бити привремено.

Воде су и даље надирале и на крају све више потапале мјесто, све док није, како каже, разина порасла за десетак метара.Epecuen, turističko mjesto | Author: YouTube screenshot

Сцреенсхот: Yоутубе

Тек 20 година касније Новак се вратио у Епецуéн иако је село и даље било дјеломично потопљено. Смјестио се у напуштену кућу с вртом.

"Вратио сам се да бих остао уз стоку. И на крају, никад више нисам отишао.

Сваки дан обилази га унук Цхристиан да му донесе храну и помогне јер Пабло има двије краве. Новакова браћа и сестре живе у сусједном граду Цархуеу, око пет километара од Епецуéна. Најприје их је шокирала Паблова одлука да се врати у запуштено и сасвим разрушено село у којем је и осушено дрвеће бијеле боје од соли из језера.

Чак с Новаком није хтјела доћи ни његова супруга, па сад живе одвојено.

"Рекли су ми да бих требао барем једном годишње на лијечнички преглед, али мени се то не да", говори Новак којег самоћа нимало не смета.

"Провео сам неко вријеме у потрази за боцом вискија старом 20 година. И пронашао сам ју и сам ју попио. Од добрих вина није остало ништа", смије се Пабло којег су већ прозвали најусамљенијим човјеком на свијету.

Његов дом изгледа као складиште, препуно хрђавих столица и с хрпама старих новина. Распаднути Цхевролет испред куће служи за одлагање празних боца. Нема ни струје.

"Навикнуо сам се бити сам. Вјеровао сам да ће обновити град с обзиром на то да је био доиста туристичка мека, али очито нитко за то нема воље", каже Пабло док шеће са својим псом Цхорном.

Epecuen, turističko mjesto | Author: YouTube screenshot

Сцреенсхот: Yоутубе

"Уживам шећући рушевинама Епецуéн и надам се да ће нетко чути моје мишљење, да град треба обновити", говори док показује бивши хотел Парк у којем је био и велики базен.

Преко пута била је пекара за коју се још и данас сјећа како је пекла укусан крух.

"Влакови би довозили особне аутомобиле с којима су се овдје возили младићи и дјевојке. А ту је било казалиште и плесњак гдје бих ноћу плесао с младим згодним цурама", чепрка по сјећањима Пабло показујући бившу зграду основне школе, фризерског салона...

"Видио сам како се овај град рађа и како умире", каже најусамљенији старац на свијету.

Дневник.ба


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.