Ако жена носи сукњу не значи да жели да буде силована

Полиција је нападнуту жену у Бањалуци питала како је била обучена. Бањалучанке истичу да, ако жена носи сукњу, то не значи да жели да буде силована!

Maja Isović Dobrijević / 25. јул 2017

Једна Бањалучанка прије неколико дана доживјела је напад од стране силоватеља у центру града. Срећом, успјела му је побјећи, али је доживјела велику неугодност од стране полиције приликом увиђаја и узимања изјаве.

Полицајац ју је, наиме, питао како је била обучена и да ли је пила, сугеришући да је можда сама изазвала напад. Ово понашање наишло је на осуду многих наших суграђанки.

Бањалучанка је на свом Фацебоок статусу описала шта јој се десило:

“Јебацу те, јако цу те јебати”, уз сназан стисак једном руком преко груди, а другом преко задњице, потом јаким стиском око врата, срели смо се силоватељ у покусају и ја синоц испред основне сколе “Иво Андриц” у Бањалуци. Рекосе ми накнадно пријатељи да патролира на тој релацији висе од мјесец дана. Полицајац на увидјају ме питао одакле идем, да ли сам пила и како сам била обуцена (досли су након 20 мин., у куци сам се пресвукла у пидзаму). Било је 1 ујутро и ваљда је дозвољено разголицене зене у по љета силовати! Вруце је. ЧУВАЈТЕ СЕ!!!! Највеце на свијету хвала комси Немањи!!!!

Александра Петрић, извршна директорица Фондације Удружене жене Бањалука, сматра да ово питање није дио “прописане процедуре” полиције у контексту узимања исказа од дјевојке која је била изложена нападу. Међутим, оно директно указује на постојање стереотипа код полицајаца који овим и сличним сугестивним питањима пребацују одговорност за напад на дјевојку, умјесто да се баве идентификовањем и проналаском починиоца.

“Питање је за сваку осуду, и управо зато је важно да полицијске структуре препознају важност обуке свих полицајаца о сензибилисаном приступу женама које пријављују нападе, начинима на које их могу упутити гдје и како да добију подршку и помоћ, као и узимањем исказа на начин који води проналаску починилаца, а не стигматизацији жртава напада”, каже за БУКУ Александра Петрић.

Она каже да ова и слична питања говоре о укоријењеним предрасудама према сексуалном насиљу, у којем грађани и грађанке, али и професионалци и професионалке у јавним институцијама које имају контакт са жртвама насиља, по аутоматизму кривицу траже у поступцима и понашању жена жртава насиља, а не реалном проблему да смо као друштво и систем прихватили насиље као друштвено прихватљиво понашање.

“Контекст у којем је жртва увијек крива, јер је испровоцирала напад, не доприноси спречавању насиља, већ га директно подстиче, те утиче на насилнике да га понављају, знајући да се неће суочити ни са каквим или са минималним посљедицама. Насилницима се окривљавањем жртава шаље директна порука да је у реду да врше физичко и психичко насиље, силују и злостављају жене, јер су оне то саме тражиле”, истиче Александра Петрић и додаје да због тога не треба да чуди чињеница да огромна већина жена које су у неком периоду живота искусиле сексуално насиље и нападе оклијева да га пријави и потражи помоћ, јер је не добијају на адекватан начин.

“При томе се суочавају и са осудом околине, што оставља дугорочне посљедице на жртву. Жене постају несигурне, имају мањак самопоуздања, развијају психолошке тегобе које могу трајати и дуги низ година. Због тога је важно да сви који су законски одговорни да пружају помоћ жртвама имају знање и вјештине како то учинити, али и да као друштво проводимо системско образовање како би спријечили и уклонили стереотипе и стигматизацију жртава насиља”, објашњава наша саговорница.

 

 

Фото: Илустрација

 

Александра Петрић каже да је стереотипно размишљање да насилници и силоватељи нападају само жене које се „провокативно облаче“, јер то апсолутно није истина.

“Жене свих узраста, друштвених група и професија су континуирано мета напада, јер насилници знају да имају моћ и контролу, и знају да се неће суочити са посљедицама. То је суштина. Нажалост, већина реакција на овај проблем укључује савјете женама да избјегавају одређени начин облачења како не би биле нападнуте, што само продубљује родну дискриминацију жена. Зашто не говоримо о мушкарцима свих узраста који јавно ходају без мајица и у шорцевима? На њих се нико ни не осврће, нити их сматра провокативним, јер је то „нормално, уобичајено и прихватљиво.“ Као друштво, морамо се суочити са родним предрасудама и борити се против њих, а не континуирано дискриминисати и стигматизирати жртве”, каже извршна директорица Фондације Удружене жене Бањалука.

Дајана Шипрага Злојутро, дипломирана социјална радница коју познајете као блогерку Цара Дара, јавно је реаговала на приступ полиције сматрајући да је важно да овакве ствари не прећутимо.

“Полиција као служба одговорна за чување јавног реда и мира треба да пошаље поруку да ће урадити све да се СВИ грађани осјећају сигурно. Овако је урађено супротно. На самом почетку, при узимању изјаве, одговорност се смјешта нападнутој питањем шта је обукла. То није ништа ново, ако то питање не постави службено лице, поставиће неко други, јер се сексуални напади провоцирају. Мушкарац је тај који је изазван, а жена заводи. Да ли то значи да је сексуални напад на плажи легитиман? Лјуди ходају полуголи. Или да ствар сведемо на апсурд, да ли то значи да кад би жена, јер чињеница да жене трпе сексуалне нападе, ходала гола градом јер је психички болесна и нема никог ко се брине о њој, давала право првом мушкарцу који наиђе да је сексуално искористи”, пита се Дајана.

Она каже да су жене данас у горем положају него што су биле, јер смо сад ‘почаствоване’, заштићене, имамо све, а истина је далеко другачија, а овај догађај са нападачем то илуструје.

“И ја бих вољела знати шта је провокативно. Ко поставља стандард за нормално, прије свега? Свештеник? Нечији родитељ или реалит схо? Таквим конструкцијама нема мјеста у овој причи”, каже за БУКУ Дајана Шипрага Злојутро.

Дијана Гајић, професорица српског језика и књижевности која је завршила и мастер Родне студије, каже да је овај случај посљедица стереотипа да жене одјећом провоцирају реакцију мушкараца и често се користе као изговор зашто је жена нападнута у разним контекстима.

“Међутим, полиција треба да буде у функцији заштите свих грађана и грађанки овог друштва, да буде сензибилисана и едукована како се понашати у оваквим ситуацијама. Умјесто да се бавимо самим догађајем, у којем је једна особа доживјела физичко насиље, а можда и неку врсту психичке трауме, и потенцијалној опасности за друге грађанке – пажња се усмјерава на понашање нападнуте особе, не би ли се нашао изговор за нападача”, каже Дијана Гајић за БУКУ.

Она сматра да нам ово показује да друштво проблем насиља према женама не третира ни изблиза исправно и да код нас превладава стереотипна представа о жени која изазива мушкарца облачењем или понашањем, дакле крива је за насиље које доживљава, да ли у породици, да ли у јавном простору, као што је овдје случај.

 

Фото: Илустрација

 

“Из овог разлога многе жене не пријављују насиље, него га трпе. Недопустиво је да особу која је преживјела насиље полиција, која треба да је умири и улије сигурност да има заштиту, поставља наведено питање с намјером да на њу свали кривицу. Да ли ће се идућа жена која доживи насиље јавити таквој полицији? Полиција представља систем, а систем мора бити искључиво у служби грађана/ки”, истиче наша саговорница и додаје да сам израз „провокативно облачење“ говори да се нешто провоцира и стога је неприхватљив.

“Да ли заиста неко мисли да жене носе сукње да би их неко сексуално или физички злостављао? Ношење сукње апсолутно није позив за сексуално или физичко узнемиравање или напад. Било какав однос између двије особе може да се деси само уз сагласност обје особе које нису под утицајем опијата. Да додамо у контекст чињеницу да се напад десио на дан кад је температура била преко 30 степени. Да ли то значи да су љетни мјесеци позив на насиље на женама у јавном простору (или било гдје)?! Видите гдје нас води овакав слијед размишљања. Ово је врло осјетљиво поље и полиција би требало да се извини жени која је преживјела напад и јавности. У супротном се даје оправдање за нове нападе”, рекла је на крају разговора Дијана Гајић.

ХАПШЕЊЕ И ПУШТАЊЕ МАНИЈАКА

Четрдесетогодишњи Бањалучанин чији су иницијали В.Г. пуштен је на слободу због недостатка доказа да је у протеклом периоду на подручју града Бањалука у касним сатима нападао дјевојке, речено је Срни у Полицијској управи Бањалука. Из полиције су навели да је јуче у 8.30 часова Полицијској станици Бањалука- Центар пријављено да је непознати мушкарац у Улици Петра Рађеновића и Ранка Шипке скидао одјећу показујући полни орган. Полиција је брзом интервенцијом пронашла лице и констатовала да је ријеч о Бањалучанину чији су иницијали В.Г. Полицијски службеници настављају са предузимањем свих потребних радњи са циљем утврђивања чињеница и евентуалног повезивања лица са другим сличним догађајима на подручју града, у складу са којим ће лице бити прекршајно или кривично процесуирано.

 

 

 

 


Бука препорука

Женска права

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.