Борис Штромар, астрофотограф из Хрватске за БУКУ: Звјездано небо је спектакуларно!

Maja Isović Dobrijević / 17. јун 2019

Foto: Meteorska kiša Perzeida

 

Борис Штромар, предсједник је астрономског друштва Бескрај и један од најбољих хрватских астрофотографа. Са Борисом смо за БУКУ разговарали о астрономији, астрофотографији, свјетлосним онечишћењем и другим темама.

Борисе, ако за почетак можеш да ми кажеш како си се заинтересовао за астрономију, али и астрофотографију?

Одрастао сам у '80-има кад се још и из градова могло видјети мноштво звијезда, а тијеком љетовања на мору звјездано небо је спектакуларно, и нема особе која не остане фасцинирана том природном љепотом. У деведесетима сам преко интернета упознао и друге заљубљенике у астрономију, па смо 1997. организирали заједнички излет под тамно небо како би гледали комет Хале-Бопп који је тад био врло сјајан и дуго се видио на небу. Све то је резултирало оснивањем астрономске удруге "Бескрај" која ове године слави 20. обљетницу. Иако су визуална проматрања свемира посебан доживљај, астрофотографија је трајни запис којег можемо подијелити с другима. Осим тога, тек на фотографијама се виде раскошне боје маглица и галаксија, које су иначе толико тамне да су боје простим оком невидљиве. Астрофотографије су врло атрактивне и помажу популаризацији астрономије која је на свој начин катализатор интереса за многе друге природне знаности.

 

Споменик на Петровој Гори по ноћи

 

Кроз свој рад уско се бавиш и свјетлосним онечишћењем, каква је ситуација на нашем простору по овом питању?

Код нас имамо јако апсурдну ситуацију јер се јавна расвјета сматра напретком, па се поставља гдје треба и гдје не треба, што је нарочито популарно пред локалне изборе. Врло често се постављају свјетиљке у облику полукугли или се стављају под нагибом, па се велик дио свјетла баца у околиш гдје нарушава екосустав или људима у прозоре чиме се нарушава здравље. Нема ограничења за интензитет свјетла, па тако испод многих свјетиљки имате свјетла више него у некој учионици! А онда кад се по ноћи смањи промет или потпуно нестане, све и даље гори максималном јачином. То је као да у WЦ-у оставите воду да цијело вријеме цури, јер, ето, можда ће вам у неком тренутну затребати... Недавно су мјерења показала да је у Загребу свјетлосно онечишћење 3x веће него у Бечу који има двоструко више становника, а чак је веће и од Хонг Конга! Ми стварно имамо новаца на бацање. Чудно како смо онда најнеразвијенија држава ЕУ.

Јесте ли упознат каква је конкретно ситуација у БиХ, која подручја су свјетлосно онечишћена?

Наравно да је највише свјетлосног онечишћења код већих градова, но проблем је што се свјетлосно онечишћење види десецима, па и стотинама километара. Свјетлост не познаје границе. Највећи проблем је што нема регулације јавне расвјете и свијетлећих реклама, па је сад популаран тренд постављања најјефтинијих и најлошијих кинеских ЛЕД свјетиљки које имају огроман удио плавог спектра. Осим што је то уништавање околиша и људског здравља, градови почињу сличити мртвачницама, а лоша квалитета значи и честе кварове, па се угрожава сигурност грађана. У развијенијим државама је тај тренд одавно престао, па се постављају свјетиљке топлијих боја, испод 3000К.  Код нас се брже-боље уваљује плава расвјета, а док грађани схвате колико је то штетно, моратће се направити нова рунда замјене свјетиљки. То је чиста корупција јер се на тај начин од грађана два пута извлаче новци, иако се добро зна каква би требала бити екоошка и ефикасна јавна расвјета.

 

 

Фото: Борис Штромар

За оне који не знају шта конкретно значи свјетлосно онечишћење?

Свјетлосно онечишћење узрокује умјетна расвјета, а резултира повећањем свјетлине ноћног неба. Природна измјена дана и ноћи је основни животни ритам на планети Земљи, и с њим је еволуирао сав постојећи живот. Тај унутарњи сат се зове циркадијски ритам и за његово откриће је 2017. године додијељена Нобелова награда. Наравно да нам је расвјета по ноћи потребна, али свјетлосно онечишћење се може ограничити да се користи само тамо гдје је потребно умјесто да се шаље у небо и околиш. Ако нам је за угодну ноћну шетњу или сигурну вожњу довољно 5 лукса, чему стављати 100? Модерна технологија нам омогућава сигурност на улицама уз очување околиша.

Да ли свјетлосно онечишћење утиче на квалитет живота људи и на који начин?

Већ је годинама познато да умјетна расвјета код људи утјече на продукцију хормона мелатонина који регулира циркадијски ритам код људи, а дјелује и антиканцерогено. Поремећај продукције мелатонина узрокује повећање опасности од рака дојке и простате, повезан је с претилошћу, и друго. На мелатонин 5x негативније утјече управо плави спектар којег емитирају ЛЕД свјетиљке. Ако смо свјесни тог проблема, можемо спустити ролете и не буљити у екране прије спавања, али птице, кукци шишмиши...немају ролете.

 

Фото: Млијечни пут на Пагу

 

Како се може смањити свјетлосно онечишћење са којим смо сучени?

Врло је једноставно постићи добру расвјету по ноћи уз неколико једноставних еколошких критерија. Свјетиљке не смију емитирати свјетлост изнад разине хоризонта те морају имати корелирану температуру боје свјетлости испод 2500К како би се смањила емисија штетног плавог спектра. Треба прописати максималне интензитете расвијетљености јер узалуд је било која еколошка расвјета ако блијешти као да смо на стадиону. Интензитети би се требали смањити или потпуно угасити тијеком ноћи кад је слаб промет. Обавезно је заштитити грађане од бруталних свијетлећих реклама који су не само здравствени већ и сигурносни проблем.

У Хрватској је недавно донешен нови Закон о заштити од свјетлосног онечишћења који има неке добре ставке, али је направљено и доста пропуста. Но ипак је важно имати некаква законска ограничења, јер без њих ће свјетлосна индустрија у комбинацији с корумпираним политичарима гурати све више и више свјетла, само ради властитог профита. Још се није догодило да нека индустрија мари о здрављу људи и екологији.

Каква је ситуација у свијету када је свјетлосно онечишћење у питању? Гдје је ситуација најлошија?

Нова истраживања и анализе сателитских снимки показују раст свјетлосног онечишћења од 3% до 6% годишње. Огроман проблем је ЛЕД технологија коју гура индустрија под изликом уштеда на потрошњи електричне енергије, па се поставља све више свјетла и освјетљавају подручја која до сада нису била освијетљена. Уштеда је само један аспект проблема. Броја су истраживања показала утјецај свјетлосног онечишћења на људско здравље и сва жива бића. Нека од њих можете погледати овдје.
На примјер у Загребу се годишње по становнику троши око 100 кWх на јавну расвјету. Словенија има уредбу, донешену 2007. године прије појаве ЛЕД технологије, гдје је законско ограничење 45 кWх по становнику. С обзиром да ЛЕД свјетиљке доносе уштеде и до 70%, то ограничење би сада требало бити 12 кWх!

Петрова гора ускоро ће се прогласити међународним парком тамног неба. Шта ова титулар носи са собом, од којег је она значаја? Шта је то парк тамног неба?

Међународни парк тамног неба је титула коју додјељује Међународна удруга за тамно небо (Интернатионал Дарк-Скy Ассоциатион) из САД-а за локације које још имају тамно небо и гдје се активно ради на заштити од свјетлосног онечишћења те промоцији природног ноћног неба. Ти паркови постају популарне туристичке дестинације за љубитеље природе и астрономије, а подижу свијест околних опћина о важности очувања природне ноћи. Петрова гора ће бити први службено признати парк тамног неба у Хрватској.

 

Галаксија Мессиер 31 у звијежђу Андромеде

 

Имате један конкретан проблем са Великом Кладушом из БиХ, можете ли нам рећи о чему је ријеч?

Велика Кладуша се налази на свега 15 км зрачне линије од споменика на Петровој гори. Задњих неколико година у Кладуши долази до модернизације јавне расвјете, но поставља се ЛЕД расвјета с великим удјелом плавог спектра и превеликог интензитета, па је ноћно небо у смјеру југа потпуно уништено. Изгледа као да је нетко усред Петрове горе направио олимпијски стадион који сад свијетли цијелу ноћ. То је понајприје проблем становника опћине Кладуша који морају живјети под тим рефлекторима  који им уништавају здравље, сигурност и екосустав. Успут вам могу гарантирати да ће се за пет година поново ићи у нову замјену јавне расвјете са још бољом и још еколошкијом. Исту ситуацију ћете имати, или већ имате, по цијелој БиХ, па се увјерите сами.

Колико има ових паркова у регији и Европи?

У Европи је тренутно тринаест, од тога их је већина на сјеверу Европе. Мађарска има чак три парка тамног неба, један је у Грчкој. С обзиром да неких 80% становништва Еуропе више не може видјети Млијечну стазу, сад је права прилика да се заштите одређена подручја јер је астротуризам све популарнији у туристичкој понуди.

 

Звјездани скуп Влашићи

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.