Чича мича – ново лице геноцида

Нови градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић негирао је да се у Сребреници догодио геноцид, рекавши да не признаје пресуде Хашког трибунала балканским крвницима Ратку Младићу и Радовану Караджићу.

Snežana Čongradin / 26. новембар 2020

„Знате ли дефиницију геноцида? Истребљење народа с одређене територије. Је ли била намера у том смислу да сви буду протерани? Сребреница је део БиХ. Говоримо о намери да један народ буде истребљен с те територије, о намери да се деца убијају. Такве намере није било. Рекао сам, био је велики злочин, мени је жао због сваке жртве. Али што је проблем? Проблем је што је то питање политизовано. Што хоће да када се каже та чувена реч, ја је нећу ни поновити, онда да се каже да је читав народ такав. Ми Срби нисмо такав народ“, рекао је Станивуковић.

Како ове речи квазистручњака за право, односно неосетљивца на људске патње звуче жртвама сребреничког геноцида и свима онима који располажу чињеницама о том масакру, саосећајући са жртвама, док их назива идиотима, који не желе бољу будућност и мрзе српски народ?

Вероватно врло слично као и оног чијег је кандидата Станивуковић срушио са бањалучког престола, Милорада Додика: „Од Сребренице се све време покушавало направити лоше мјесто за Србе тврдњом да је овде почињен геноцид. Ја тврдим да није почињен геноцид! Није било геноцида! Постојао је план према којем су нам одређени странци и бошњачки политичари хтели наметнути кривицу и одговорност за нешто што нисмо учинили.“

Колике су размере болести једног друштва, његових најтеже изманипулисаних чланова, који преузимају одговорност неколицине политичких зликоваца, ратних профитера на смрти, глади и сиромаштву сопственог и других народа, поистовећујући се са њима, док су у стању да су их бране наспрам најсуровије побијених невиних људи друге националности и вере…

Уместо да им непријатељи буду они који су их сурвали у провалију најдубљег моралног посрнућа, бруталном пропагандом учинили да постану подржаватељи најмрачнијих и најгаднијих злодела које људски ум може да смисли, већина грађана Србије као и босанскохерцеговачког ентитета – Републике Српске, за своје непријатеље изабрала је жртве геноцидне, ратно злочиначке и политике етничког чишћења од стране српских снага, током ратова деведесетих.

Из таквог друштвеног миљеа долази и новоизабрани градоначелник Бањалуке, који истом жестином понавља речи лидера свог претходника, као и представника власти Александра Вучића у Србији.

На питање признаје ли пресуде Хашког суда у случају Радована Караджића и Ратка Младића, Станивуковић је поручио Бошњацима, својим суграђанима у држави Босни и Херцеговини, чијег је једног великог града градоначелник – да не признаје „ништа од тог суда“.

„Тај суд је нанео велику политичку штету мом народу и то је за мене чича мича, завршена прича“, закључио је Станивуковић.

За то време, у главном граду Војводине, Новом Саду, новинару Динку Грухоњићу исписани су на улазу у зграду у којој живи поруке следеће садржине: „Пиздо усташка, ово није твој град ни земља“ и „Смраде коњушарски“, уз које је био нацртан „келтски крст“ и „свастика“, што су нацистички симболи, а уз то је било написано и „Ратко Младић српски херој“.

Тај вандалски чин уследио је након ВОИЦЕ-овог текста под насловом „Нови Сад – националшовинистичка паланка која слави геноцид?“, у којем је анализиран проблематичан садржај графита који се појављују у Новом Саду, а тиче се подржавања људи који су командовали сребреничким геноцидом и ратним злочинима који су почињени од стране српских снага током ратова деведесетих.

Та нова лица српске политике, са ове и оне стране Дрине, углавном ћуте на овакве скарадности и опасности по безбедност људи који не осуђују њих, већ њихове претходнике, активне ратне хушкаче и подстрекаче на злочине у ратовима, који и дан-данас заузимају позиције власти.

Зашто бране њих наспрам жртава и оних који се боре за скидање те љаге са целог народа, није тешко одговорити.

Насилници који су били спремни да одведу у рат и побију не само људе друге националности и вере, већ и сопствене, разуме се да располажу моћима којима доводе и држе у заблуди и све оне који руке нису окрвавили.

Док се не осуди њихово злочинство, тешко да ће та нова лица бити у стању да се изборе са корупцијом на основу које су однели победу над старим политичким кадровима.

Новац који ови поседују и начин на који су га стекли а после умножавали, своје корене вуче управо из ратног профитерства.

А наука каже да је последња фаза геноцида: порицање!

Данас.рс


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.