Цивилне организације из Бањалуке јасно поручиле: Мора се престати са праксом застрашивања, пријетњи, етикетирања и репресије

Организације за људска права представили су своје захтјеве везано за нови нацрт Закона о измјенама и допунама Закона о јавном реду и миру, као и Закона о полицији и унутрашњим пословима Републике Српске.

Maja Isović Dobrijević / 14. април 2019

Foto: BUKA

 

Презентација Извјештаја “Праћење права на слободу окупљања 2017. и 2018. године” које је урадила организација ЦИВИЛ РИГХТС ДЕФЕНДЕРС, ауторке Ене Бавчић одржана је јуче у Социјално-едукативном центру у Бањалуци. Сама презентација окупила је велики број активиста и радника из цивилног сектора.

Поред презентације извјештаја, одржана је и конференција о новом Нацрту закона о јавном окупљању Републике Српске, као и то да ли је усклађен са међународним стандардима, а чланови групе Правда за Давида су говорили о својим искуствима током окупљања на Тргу Крајине.

Организације за људска права представиле су своје захтјеве везано за нови нацрт Закона о измјенама и допунама Закона о јавном реду и миру, као и Закона о полицији и унутрашњим пословима Републике Српске.

 

 

 

Ена Бавчић из организације Цивил ригхтс дефендерс каже да, у сарадњи са Европским центром за непрофитно право, већ три године прате тему права на јавно окупљање у БиХ.

“Оно што смо примијетили јесте да у односу на то колико има јавних окупљања већина њих прође без икаквих проблема, али постоји неколико типова јавних окупљања који су на неки начин и дискриминисани, а такав је скуп Правда за Давида, гдје су учесници и учеснице јавног окупљања током цијеле 2018. године пријављивали различите врсте притисака, а све је кулминирало 25. децембра прекомјерном употребом силе. Прекомјерна употреба силе је тако окарактерисана, јер је само окупљање било мирољубиве природе”, рекла је Ена Бавчић.

Она истиче да се прекомјерна употреба силе може користити пропорционално само уколико су учесници и учеснице насилне, и то само према насилним појединцима.

 

 

“Што се тиче закона, постоји тенденција да се смањи право на јавно окупљање доношењем других регулатива, не само кроз законе о јавним окупљањима него и на примјер кроз Закон о јавном реду и миру, који увијек у РС некако долази на ред. Овај пут имамо и забрану фотографисања јавних службеника и службеница, које је у супротности са међународним стандардима. Полицајци и полицајке требају не само да буду подложни јавном погледу, већ требају да носе и врло јасне и читљиве ознаке са својим именима и презименима, тј. да их свако по потреби може лако идентификовати”, истиче Ена.

Милица Пралица, активисткиња Удружења грађана Оштра Нула из Бањалуке, рекла је да је ова конференција одржана због најаве нових репресивних закона које доносе институције РС, а односи се на Закон о јавном окупљању, а треба напоменути да имамо већ постојећи Закон који је рестриктиван и који ограничава слободу окупљања и јавног изражавања у јавном простору.

Организације цивилног друштва послали су ПЕТ јасних затјева који су упућени институцијама РС, а покренули су и петицију коју сви грађани могу испунити.

Ово је тих пет захтјева:

1. Мора се престати са доношењем законских рјешења која ограничавају уживање људских права и грађанских слобода и која нису у складу са међународним стандардима из ове области.

2. Не смију се лимитирати и редуцирати јавни простори за мирна и спонтана окупљања и спречавати окупљања грађана/ки који траже да се открије ко је убио Давида Драгичевића. У најкраћем могућем року ово убиство и неразјашњење смрти осталих наших суграђана морају да се ријеше, а починиоци убистава најстроже казне.

3. Мора се престати са праксом застрашивања, пријетњи, етикетирања и репресије.

4. Мора се почети са департизацијом система и усмјеравањем на остварење потреба свих грађана, а не само једног дијела грађанства и интересних група, које су блиске власти.

5. Сваки напад на новинаре/ке мора се ефикасно и професионално истражити од стране полиције, како би се кроз дјеловање тужилаштава и судова казнили починиоци, а јавности послала јасна порука о недопустивости насиља над медијским професионалцима. Морају се санкционисати сви који у јавном простору забрањују новинарима достојанствен и сигуран рад, користе говор мржње и стварају атмосферу линча!

 

 

Марко Дивковић, предсједник Удружења/удруге БХ новинари, рекао је да је ово Удружење већ јавно упутило молбу посланицима Народне скупштине РС да одбију све приједлоге који на било који начин ограничавају било која права новинара.

“Уколико би прошле одредбе да се без одобрења не смију снимати одређена службена лица, нисам сигуран да бисмо та службена лица смјели сутра и погледати, а Бањалуком бисмо ходали погнутом главом”, рекао је Дивковић.

Препоруке овог Извјештаја јасно су дефинисане. Прије свега, истиче се да током израде закона о слободи окупљања законодавац треба имати на уму перспективу људских права. У новим нацртима и законима треба узети у обзир Смјернице за мирна окупљања ОСЦЕ/ОДИХР-с и Венецијанске комисије. Истиче се да држава и овлаштени органи требају настојати да омогуће право на мирно окупљање.

 

 

 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.