Далибор Танић: Свакоме се може десити да несвјесно користи говор мржње, зато га морамо освијестити

Разговарали смо са Далибором Танићем, главним и одговорним уредником Ромског портала Удар, који је недавно указао на употребу увредљивог израза "циганија" у пјесми Дубиозе колектив.

Vanja Šunjić / 20. април 2021

Foto: Privatna arhiva

 

Далибор Танић је новинар и активиста, главни и одговорни уредник Ромског портала  УДАР и добитник Награде ЕУ за истраживачко новинарство у БиХ за 2015. годину. Кроз свој рад непрестано указује на проблеме и успјехе ромских средина у Босни и Херцеговини.

Недавно си указао на говор мржње у тексту пјесме Буранија, коју изводи босанскохерцеговачки бенд Дубиоза колектив, а у чијим стиховима кажу да је "живот циганија". 

То је песма која је изашла прошле године. Ја сам је сасвим случајно приметио на Фацебоок страници Радио Сарајева. Дубиоза колектив је већ прошле године тај снимак повукла са свог YоуТубе канала, али Радио Сарајево је то задржало. Ја сам је први пут чуо пре недељу дана. Дубиоза колектив јесу активисти, познати су и текстови су им ангажовани, но оно што је опасно јесте то што нисмо никако поштеђени од језика који на овај или онај начин третира мањинске групе које не уживају велику пажњу и претерану љубав од већинског становништва. То што је Дубиоза употребила циганија у песми је резултат дугогодишњег кориштења пежоративних речи које су постале свакодневница. Након толико година употребе тога, то се стандардизовало и саставни је део нашег свакодневног речника. Оно што је посебно проблематично јесте када то неко каже ко је јавна личност. Тада се то прошири у много већем кругу и остаје у јавном дискурсу, потврђено од стране ауторитета као што је Дубиоза колектив. 

Заслепљеност масе се касније видела кроз коментаре. Увек постоји снажна поларизација око ствари које проблематизирамо. У овом случају су постојали људи који су били коректни као Дубиоза, исправили то и јавно се извинили. С друге стране, постоје људи који су били врло ратнички настројени, сматрајући да је бенд подлегао притиску лажних душебрижника за људска права и, оно што је најгоре, у једном коментару је писало да то није проблем, јер сви користимо израз циганија и да је то уметничка слобода.  То на најбољи могући начин објашњава целокупан проблем са употребом говора мржње и свих речи које можемо чути у свакодневном говору, а толико су устаљене и стандардизоване да људи не виде проблем у њиховој употреби и нису свесни колико је то штетно за једну заједницу. Један од коментара је био да цигани и циганија немају никакве везе са Ромина. Управо зато сам се одлучио да упозорим на ово. Немам ништа против Дубиозе колектив, њихов рад је много значајнији од рада многих званичника у БиХ, но ово је био начин да се покаже да нико од нас није поштеђен могућности да несвесно користи говор мржње и да се свакоме то дешава, али и да је јако важно да се отвори јавни простор и говори о томе.

Послушајте цијели разговор:

 

Зашто нам је језик постао толико суров и без задршке користимо ријечи попут циган, педер, инвалид и на сваки могући начин дискриминишемо и искључујемо сваку другост? Јесмо ли изгубили емпатију, или је у питању (не)културу говора?

Ти термини су ушли у јавни дискурс и сада је мало касно. Када званичници то користе, они отварају нови простор да се такво нешто употребљава и самим тим, друштво је ослобођено терета и одговорности од употребе таквог језика. На овај начин се отварају простори који би повукли регулацију многих ствари, па и самих законских регулатива… рецимо, у Закону о здравственој заштити ФБиХ у члану 12 стоји да се новац може доделити за припаднике ромске популације који због традиционалног начина живота немају своје стално пребивалисте на територији ФБиХ. То су опасне ствари у законском оквиру, на које се надовезује оно што се дешава у јавном простору. У таквом окружењу, ми бришемо сваку границу између емпатије, симпатије, прихватљивог и неприхватљивог, вређамо и искључујемо читаву једну мањину, а да тога можда нисмо ни свесни. 

 

 

Онога момента када упозоримо на то и кажемо да је циганија пежоративан, опасан и увредљив термин, тада дођу да опонирају исти они људи који реагују на онакав начин када дјевојка пријави силовање.

Ми нисмо навикли да будемо одговорни и немамо механизам интроспекције да анализирамо оно што кажемо и запитамо се колико то може бити увредљиво за једну групу. То је за нас само једна реч, али конотација употребе у јавном говору потврђује целокупан однос према националним и свим другим мањинама.

Чак се и мени десило да употребим реч педер у неком другом контексту, у којем сам је, под знацима навода, оправдавао. Но, кроз комуникацију с пријатељицом којој сам јако захвалан, увидио сам да то није у реду. Дакле, ја сам то употребио, онда ми је она рекла да не могу тако да говорим, а онда се десило освешћење. Управо због тога инсистирам на томе да нико од нас није поштеђен и да се свакоме може десити, али јако је важно да постоје људи који ће указати на то и да постоји простор на којима се могу послати јасне поруке шта јесте, а шта није прихватљив говор.


Бука препорука

Кампања против говора мржње

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.