Данас се обиљежава Међународни дан подршке жртвама тортуре

Међународни дан подршке жртвама тортуре обиљежава се широм свијета 26. јуна, а утемљен је Конвенцијом против тортуре коју су донијеле Уједињене нације.

Maja Isović Dobrijević / 26. јун 2017

Одредбама те конвенције утврђена су индивидуална и колективна права, одређене мјере за надзор над њиховим поштовањем и основан Комитет Уједињених нација против тортуре  који настоји да се уговорнице придржавају преузетих обавеза.

Широм Босне и Херцеговине од 16. јуна одржавају се разне активности поводом овог дана.

Дражен Баришић из Агенције за сарадњу, едукацију и развој АЦЕД из Бањалуке каже да је врло важно говорити о овој теми и генерално о проблемима тортуре, највише због стигматизације оних који су претрпјели тортуру.

“Сам процес залијечења је битан, али је врло битна и поновна инклузија жртава тортуре у друштво. Најчешће се дешава да се о томе ћути или то жртве крију, па с тога се не усуђују пријавити тортуру или потражити стручну помоћ, размишљајући о томе на који начин ће друштво реаговати уколико се сазна за случај тортуре”, рекао је за БУКУ Дражен Баришић.

Он каже да постоје разни облици тортуре, па су тако жртве и малољетници и одрасли грађани/грађанке, а овај друштвени проблем се најчешће скрива, самим тим шира јавност и нема неки став по овом питању.

“Са позиције жртава тортуре, врло је битно да се обрате за стручну помоћ, са циљем превазилажења  проблема насталих усљед тортуре, како би могли да функционишу нормално у заједници у којој живе. У оквиру пројекта на којем ми радимо, формиране су мултидисциплинарне мреже широм БИХ (регије окружних суудова РС и кантони у ФБИХ) које пружају подршку свједоцима/жртвама уопште прије, током и након судског процеса. Ове мреже окупљају професионалце из  судова, тужилаштава, центара за ментално здравља, центара за социјални рад и невладиних организација које се баве проблемима ове популације. Циљ је да се пружи свеобухватна психосоцијална помоћ жртвама/свједоцима”, објашњава наш саговорник.

Активностима попут обиљежавања Међународног дана подршке жртвама тортуре и Међународног дана људских права, Дражен каже да се настоји указати на овај друштвени проблем.

Циљ акција обиљежавања ових значајних датума јесте да се подигне свијест грађана о овом проблему, да се информише шира заједница и да се не затварају очи пред овим проблемом.

Тамара Удовчић из Коалиције против мржње Бањалука каже да већина људи није ни свјесна да у данашње вријеме још увијек постоје различити облици тортуре над лицима.

“Говорим лицима, јер је тортура нешто што може да се деси свакој особи, без обзира на његову доб, пол или било коју другу карактеристику. Лјуди често сматрају да се тортура дешава само у земљама које су захваћене различитим врстам сукоба, најчешће ратовима, и дефинишу је као колективну, тако да превиђају или игноришу тортуру која се дешава у њиховом окружењу према појединцима или одређеним групама. Веома је битно да се о овоме проблем говори, не само како би људи могли да препознају када неко доживљава тотуру, него како би и адекватно, на исту, могли и да одреагују”, каже за БУКУ Тамара Удовчић.

Она сматра да се о овом проблем довољно не прича, а оно што је карактеристично за нашу државу о тортуре се говори само контексту прошлога времена.

“Није спорно да је тортура итекако била присутна у нашој држави у период прошлога рата, али проблем представља то што је само поимање тортуре сведено на тортуру коју су преживјеле особе у том периоду, чиме се у потпуности искључује постојање тортуре данас. У БиХ постоје многа удружења, НВО, државни органи који се баве управо овом проблематиком, али са различитих аспеката. Оно што би требало да се уради јесте да се сви ти инструменти међусобно повежу и да заједно раде на едукацији грађана. Такође, веома је важно да се ова тема у медијима чешће обрађује, а не само овако на ‘свјетске дане’ и да се на тај начин јавност заинтересује за саму тематику, а затим и за узимање активног учешћа у ријешавању овога проблема”, објашњава Тамара.

Она каже да су мржња и дискриминација , нажалост, појаве које су свеприсутне у свакоме друштву, а БиХ није изузетак по том питању.

“У посљедње вријеме је присутан повећани рад и напор цивилног сектора који ради управо на ријешавању ових проблема. У БиХ је на примјер у посљедњих неколико година, у оквиру програма ‘Супер грађани и супер грађанке’ који се реализује у оквиру рада мисије ОСЦЕ-а у БиХ, основано укупно 30 коалиција у различитим дјеловима БиХ, које се баве управо борбом против мржње и свих злочина који из ње буду учињени. Наравно, ријешити овако укоријењене појаве је немогуће без међусобне сарадње цивилног и држаног сектора тако да би се акценат требао ставити управо на ту сарадњу. Исто тако, један о проблема представља и реторика којом се служи комплетна политичка сцена у БиХ”, истиче Тамара У. и за крај разговора каже да заинтересованост институција у рјешавању овог проблема и питања тортуре није велика.

Конвенција Уједињених нација против тортуре и других сурових, нељудских и понижавајућих казни или поступака (УНЦАТ)је међународни инструмент о људским правима легислативног карактера који има за циљ да спријечи тортуру у свијету.

Одредбама те конвенције утврђена су индивидуална и колективна права, одређене мјере за надзор над њиховим поштовањем и основан Комитет Уједињених нација против тортуре који настоји да се уговорнице придржавају преузетих обавеза.

Према Конвенцији, државе уговорнице се обавезују да ће предузети све законске мере да спријече тортуру унутар својих граница (члан 2) и да неће протерати или изручити другој држави особу за коју се сумња да би могла бити изложена тортури (члан 3).

Конвенција против тортуре и других сурових, нељудских и понижавајућих казни или поступака је усвојена и отворена за потписивање, ратификацију и приступање Резолуцијом Генералне скупштине УН бр. 39/46 од 10. децембра 1984. године, а ступила је на снагу 26. јуна 1987. године. У част Конвенције, као и Повеље Организације УН, 26. јун је одређен као Међународни дан подршке жртвама тортуре.

Генерална скупштина УН је 18. децембра 2002. усвојила Опциони протокол уз Конвенцију против тортуре и других сурових, нељудских и понижавајућих казни или поступака (ОПЦАТ) као важан додатак Конвенцији, који је усвојен са циљем превенције тортуре у установама у којима се налазе особе лишене слободе.

 

 

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.