Данас се обиљежава Свјетски дан избјеглица: Широм свијета расељено 65.3 милиона људи

На сваких 113 људи у свијету један је човјек сада избјеглица, тражитељ азила или расељен у властитој домовини.

Maja Isović Dobrijević / 20. јун 2016

Одлуком Опште скупштине Уједињених народа од 2000. године, 20. јуни обиљежава се као Свјетски дан избјеглица.

Међународни дан избјеглица најприје је увела Организација афричког јединства која га је обиљежавала као Афрички дан избјеглица, да би одлуком Опште скупштине УН-а прерастао у Свјетски дан избјеглица.

Данас је рекордних 65,3 милиона људи расељено је широм свијета, а многи од њих бјежећи од рата само су се суочили с новим запрекама, оштријим законима и ксенофобијом кад су прешли границе, рекао је УНХЦР  у извјештају "Глобални трендови" које доноси податке за 2015. годину.

Бројка, која је нарасла с 59,5 милиона у 2014. и 50 посто у пет година, значи да је на сваких 113 људи у свијету један човјек сада избјеглица, тражитељ азила или расељен у властитој домовини.

Борбе у Сирији, Афганистану, Бурундију и Јужном Судану узроковале су најновији егзодус, навео је УНХЦР у извјештају објављеном у поводу обиљежавања Међународног дана избјеглица.

"Избјеглице и мигранти прешли су Средоземно море и стигли на европске обале, а порука коју носе јест ако не ријешите проблеме, проблеми ће вас сустићи", казао је високи повјеник за избјеглице Филиппо Гранди на конференцији за новинаре.

"Болно је да је морало тако дуго требати да људи у богатим земљама то разумију", рекао је. "Потребна нам је акција, политичка акција која ће зауставити сукобе, то би била најважнија превенција избјегличког вала".

Прошле године у развијеним земљама смјештено је рекордних 2 милиона нових тражитеља азила, наводи се у извјештају. Близу 100.000 је дјеце без пратње или одвојено од својих обитељи, троструко више него 2014.

Нјемачка, у којој је на свака три тражитеља азила један поријеклом из Сирије, води са 441.900 захтјева за азилом, затим слиједи САД са 172.700 а многи од тамошњих тражитеља азила побјегли су пред насиљем повезаним с бандама или дрогом у Мексику и средишњој Америци.

У земљама у развоју још увијек је смјештено 86 посто избјеглица у свијету, највише у Турској у којој је 2,5 милијуна Сиријаца, затим слиједе Пакистан и Либанон, наводи се у извјешћу.

Тражитељи азила који су избјегли пред ратним сукобима или прогонима све више су суочени са запрекама  и ксенофобијом, рекао је Гранди. "Пораст ксенофобије нажалост постаје врло јасна будућност окружја у којем радимо", рекао је.

"Запреке су посвуда - и не говорим само о оградама. Говорим о законским запрекама које се јављају, укључујући земље индустријализираног свијета који су дуго времена биле утврде начела у обрани темељних права повезаних с азилом", истакнуо је Гранди.

Након што су земље тзв. балканске руте затвориле границе, Турска и Европска унија постигле су споразум да зауставе приљев миграната.

"Чињеница да је приљев заустављен не значи да се окончао проблем расељених људи.  Можда се завршио за неке земље које се више не баве њиме, засад", казао је.

Од договорене схеме о прерасподјели 160.000 тражитеља азила из Грчке и Италије у остале земље чланице ЕУ-а, како би се ублажио притисак на прве двије земље,  премјештено је само 2.406 особа, показују подаци ЕУ-а.

Упитан о застоју у премјештању тих људи, Гранди је рекао: "Нема плана Б за Европу. Европа ће наставити примати људе који траже азил" и додао: "Сви морамо сада преузети одговорност".

 

Фото: Илустрација

 

У 38 земаља Европе, прошле године, поднијето је више од два милиона захтјева за азил што је скоро три пута више него само годину дана раније. Од тога земље чланице ЕУ примиле су 1,2 милиона захтјева. Највећи број захтјева за азил поднијет је у Нјемачкој - 441.900 што је више него дупло у односу на 2014. када је примљено 173.000 захтјева. Од тога 158.700 захтјева поднијели су држављани Сирије. САД су на другом мјесту када је у питању број захтјева за азил. Поднијето је 172.700 захтјева што је повећање од 42 посто у односу на 2014. Највећи број захтјева поднијели су људи из Мексика и Централне Америке. Шведска је на трећем мјесту најпожељнијих земаља за азил. Они су примили 156.400 захтјева што је дупло више него претходне године. Од тог броја 50.900 поднијели су Сиријци а слиједе Афганистанци и Ирачани. СТАЊЕ У БИХ Према информацији коју је сачинило Министарство за људска права и избјеглице БиХ, а које се могло у медијима прочитати у априлу ове године, у иностранству сада живи милион и шесто седамдесет и седам особа које су рођене у БиХ.

 

Фото: Илустрација

 

Када се томе приброје њихова дјеца, односно припадници друге или треће генерације, број исељеника из БиХ премашује два милиона људи. Према сачињеној анализи, стопа емиграције из БиХ, у односу на број становника у земљи, износи 44,5 посто, што ту државу сврстава у ред земаља с највећим бројем исељеника у односу на укупан број становника. На темељу пописа становништва који је у БиХ проведен 2013. године утврђено је како у тој земљи живи нешто мање од 3,8 милиона људи. До рата их је било око 4,2 милиона. Занимљиви су и подаци о исељеништву по државама у којима су исељеници одлучили наставити живот након напуштања БиХ, из којих произлази како су им главна одредишта сусједне земље. Према подацима који су доступни највећи број исељеника из БиХ живи у Хрватској и то тачно 409.357. Слиједи Србија у коју су одселила 335.992 држављана БиХ, а на трећем је мјесту Нјемачка, која је постала коначно одредиште за готово 160 хиљада особа из БиХ. У Аустрији их живи нешто мање од 150 хиљада, САД-у 132 хиљаде, Словенији око 96 хиљаде, Швицарској 57 хиљада и Шведској 56 хиљада. Процјена је како је већина држављана БиХ добро образовно, професионално и економски етаблирана у државама у којима данас живе.

 

 


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.