Дејан Петровић, студент и активиста: Млади морају да се удруже и сарађују, а подјелом на “наше” и “њихове” само ћемо назадовати!

Млади у нашем друштву морају да схвате да ако желе да Босна и Херцеговина напредује и има бољу будућност, они морају да се удруже и сарађују заједно.

Maja Isović Dobrijević / 04. децембар 2019

Foto: Privatna arhiva

 

Дејан Петровић (21) рођен је у Добоју, а дјетињство је провео у Модричи. Завршио је језичку гимназију, а од прошле године студент је социологије на Факултету политичких наука у Бањалуцу.

Поред факултета бави се друштвеним активизмом и члан је групе младих са инвалидитетом „ИнфоПарт“. У слободно вријеме тренира стони тенис, а такође воли да читам књиге, слуша музику и да се дружи  са пријатељима.

Он каже да су га друштвене науке увијек више интересовале од природних, па је студирање социологије био логичан избор. Каже да је уписао баш социологију, јер она као наука у себи садржи елементе филозофије, политике и историје, а то су све области које га занимају.
Спортом се почео бавити упоредо са почетком студирања, јер у граду из којег долазе не постоје клубови за особе са инвалидитетом, па према томе није ни имао неког избора.

“Доласком на студије нисам хтио да четири године проведем само за књигом, те сам тражио  још начина да попуним вријеме  и да стекнем нова искуства. Тако да поред путовања које сам имао прилике да доживим и видим ствари из другачије перспективе, сматрам да ми је спорт помогао да ојачам ментално и псхичички и наставићу се бавити активно спортом у будућности”, рекао је Дејан за БУКУ.

 

 

Дејан каже да многи прилази зградама и јавним објектима нису прилагођени особама са инвалидитетом и то је велики проблем.

“Свакако да особе са инвалидитетом желе и имају право да буду активни учесници у друштву и неопходно је да имају приступ свакој згради и свим садржајима у свом окружењу. Сви они желе да буду активни учесници друштва, према томе не видим разлог зашто свака зграда не би имала прилаз за особе са инвалидитетом. Некоме то не значи ништа, а нама значи много”, истиче Петровић.

НЕМОЈТЕ РОБОВАТИ ПРЕДРАСУДАМА

Каже да је Модрича град из којег је потекао и многе лијепе успомене вежу га за њега, ту су му породица и пријатељи, али Дејан није видо перспективу за будућност у том граду, па је због тога одлучио да се пресели негдје друго.

“У ових годину дана колико се налазим у Бањслуци нисам још нашао нешто што ми не одговора, тако да немам никакве примједбе. Задовољан сам животом овдје”, истиче Дејан.

Дејан сматра да је важно да упознамо особе са инвалиидтетом и да их не гледамо кроз њихов инвалидитет.

“То је важно, јер свако ко је другачији, а поготово у нашем друштву, има тај ‘печат’ неког чудака и особе са којом не желите имати никакав контакт. То не значи да је свака особа са инвалидитетом добар човјек, мислим да су то глупости и да можете бити зао човјек небитно ко сте и шта сте. Само желим  да кажем да не робујете предрасудама и да на људе гледате као такве, а не како они изгледају и слично”, каже наш саговорник.

Дејан каже да је друштвени активизам неопходан сегменат у нашем друштву, поготово што се све више сусрећемо са тим да су права особа инвалидитетом угрожена и да су приморани да се организују у разне организације само да би остварили права на достојан живот и рад. Према томе сматра да је то важна и неопходна друштвена компонента.

На крају наш саговорник каже да млади у нашем друштву морају да схвате да ако желе да Босна и Херцеговина напредује и има бољу будућност, они морају да се удруже  и сарађују заједно.

“Само тако се може напредовати, а подјелом на ‘наше  и њихове’ ћемо само назадовати све више”, каже на крају разговора за БУКУ млади студент и активиста који тренутно живи у Бањалуци.

 

Везани текстови:

Фатма Булић, супер жена из Тузле: Причам умјесто оних чији глас се не чује!

Милица Ијачић, студенткиња и одборница из Требиња: Желим да рјешавам проблеме!

 

 

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.