Драган Бурсаћ: Трудне дјевојчице и јалово друштво

То су, знате, они свјетови гдје се клинци утркују кад ће и како чим прије имати се. Знате, то су сазвјежђа проституције и моралних хоризонтала у којима су дјеца тек пука роба.

Dragan Bursać / 15. децембар 2014

Ових дана регијом је одјекнула жута полувијест како је седам дјевојчица основношколки остало трудно на некој екскурзији. Ријеч је о дјеци која ступају у сексуалне односе између 13 и 15 године. 

 

Зашто је ово полувијест? Па зато што је много, много више од седам наречених дјевојчица поодавно у царству секса.

 

Свјетови и парасвјетови

 

Ријеч је о феномену који се ту пред нашим очима дешава. Клинци се попут зечева сексају, дјевојчице остају трудне, унесрећују себе, своје животе и своје мале свјетове. А, зашто је то тако? 

 

Родитељи су одавно у дужничком кредитном ропству. Живе од данас до сутра, док им потомство весело шара и хара по порносајтовима, друштвеним мрежама и уопште узев тако гетоизирано живи и ствара своје микрохабитусе.

 

А то су свјетови насиља, порнографије, педофилије, наркоманије, криминала... Свјетови полуљуди са полуживотима који увлаче клинце у своје первезије. То су, знате, они свјетови гдје се клинци утркују кад ће и како чим прије имати се. Знате, то су сазвјежђа проституције и моралних хоризонтала у којима су дјеца тек пука роба. Свјетови у којима је дрога иницијација за тзв. одрастање. Знате ли то родитељи? Или не знате?

 

Гдје вам дјеца иду, шта раде, како проводе своје дјетињство? Не знате? 'Ајде, ако ви не знате, ту су школе. Оне су, како то воле рећи педагози, не само образовне, него и васпитне институције. Тамо ће клинци у продуженом боравку научити нешто о репродуктивном здрављу, сигурном сексу, контрацепцији. Научиће их учитељи и наставници шта је емоција, шта је биолошка потреба, како препознати ризичну ситуацију, како се заштити.. како и кад рећи НЕ.

 

Прц!

 

Наравно да неће. Школе су одавно постале нека врста социјалних институција у којима наставници преживљавају, у којима се дјеца између себе на еволутивној скали моћи распоређују, клинци тренирају булинг и ултимат фајт, а дјевојчице се баве основама проституције. Види ли ту неко проблем?

 

Горки мед и црно млијеко

 

Изгледа да не. Изгледа је све мед и млијеко. Велим, док дјевојчице остају трудне и док им појам контрацепције гравитира сфери непознатог, попови су постали лучоноше знања, а вјеронаука је као факултативни предмет замијенила и биологију и физику и хемију на пиједесталу реалности.

 

Ни по муке што се у порно- реалности дјеци намјесто помоћи и едукације нуди корпус знања примјерен за средњи вијек. Кажем, на страну ова ретроградна педагогија која малишанима нуди избор између похађања вјеонауке и дискриминаторног џеџања поред учионице и која им уцјењивачки каже - Ако кренете на вјеронауку, ићи ћете на исту до краја основне школе. Може се то некако опростити, прећи преко тога, него има ту већи проблем. Много већи. Пазите сад.

 

Састају се, тако, периодично мудре педагошке главе диљем БИХ и расправљају да ли треба увести културу религија или можда какво грађанско васпитање за прокужену дјецу атеиста. Сви думају о свему, смо нико да се сјети и сабере два и два. Нико да каже - Сексологија, сунце вам пољубим.

 

Шта ће им то, они све знају?!

 

И тако, док дјеца праве дјецу, вјероучитељи "мудро" мрмљају и тој дјеци сервирају хиљадугодишње догме, међу којима су двије предоминантне: контрацепција је забрањена и абортус је убиство. Па имамо небески узор пројициран кроз уста вјероучитеља који тако збори.

 

И шта да ради полупијана дјевојчица од 13 година која заврши у кревету са својим балавим вршњаком? Врло логично - аплицира догме и остане у блаженом стању. Јер је црква тако хтјела, јер школа нема паметнијег посла, па мјесто сексолога исплаћује вјероучитеље, јер живимо у лицемјерном друштву теолошке естрадизације и комерцијалне порнографије свега. То што ће се неки родитељ накнадно ударати по ћиверици, што ће биолошки и психолошки једна дјевојчица бити трајно девастирана, очигледно не сврби претјерано нити цркву, нити силне дидактичаре, методичаре и министарства образовања.

 

Него, шта на то каже струка? Шта нпр. мисле социолози? Треба ли нам у основним школама вјеронаука на сав хаос реалног живота и насушну потребу за предметом који ће бар покушати кроз ваљан рад помоћи дјеци 21.вијека?

 

У недавно објављеном добром тексту на порталу Мондо.ба, прочитам размишљање социолога Немање Ђукића, најмлађег доктора наука у Републици Српској и професора на Филозофском факултету у Бањалуци. Помислих, ријеко паметан момак. Кад оно - међутим. Напросто, његов став морам подијелити са вама:

 

''По питањима евентуалног увођења алтернативе вјеронауци стојим на потпуно супротним позицијама од оних које су за увођење грађанског образовања у наш образовни систем. Грађанско образовање и слични проевропски концепти у потпуности суспендују вјеронауку из образовног система а ни она није довољна јер се присуство Српске православне цркве (СПЦ) у образовању не може мјерити једним јединим предметом. СПЦ је једина институција код нас која има континуитет а добро знамо да друштвене стабилизације нема ван начела културног континуитета. Дакле, у сваком случају не може се умаћи закључку да само здраво образовање, здрава породица и здрава црква могу дати здраву личност'', сматра Ђукић.

 

Дакле, најмлађи доктор наука противи се било каквом грађанском образовању. О сексологији да и не говорим. Најмлађи види Српску Православну Цркву као моралну вертикалу која ће произвести здраво образовање и здраву породицу. Иначе, кад год ми неко спомене здраву породицу видим маму, тату, двоје дјеце, плаве по могућству, онако у Лени Рифенштал фазону како парадирају по свом врлом најновијем чистом десничарском свијету. И не би парало толико уши ово булажњење о СПЦ-у као едукативној установи најврсније лиге да не знамо педофилске страсти појединих отаца и сво лицемјерство ове неопорезоване невладине организације.

Него, опет има још нешто. Прво сам помислио да је ово изашло из уста каквог горљивог теолога с богословије. Јок! Као што написах, ријеч је о професору социологије на најсвјетовнијем од свих - филозофском факултету. 

Наводно. Велим наводно, зато што овај докторант јуноша није никакав изузетак. Он је представник оног малограђанског мејнстрим мишљења полуинтелигенције академске у нас која некако веже свјетовност, глорификујући цркву и њене "вриједности", а све под кринком патолошког антиевропеизма.

 

И шта ћемо даље, рођаци?

 

Са оваквим свеучилишним кадром, плус горе побројаним ћопавим школством, традиционално неинформисаним родителима и импотентним и слуђеним падагозима, остаје нам да гледамо како у доба бијеле куге, ето само дјеца “спашавају ствар”.

 

А, јадно је заклињати се у наталитет, неку проактивност, јадно и жалосно је позивати се на некакве породичне и религијске (квази)вриједности док вам дјеца праве дјецу.

 

Гледајући ово друштво са овим "вриједностима" које се купа у лицемјерству и у међувремену исправља криве Дрине, могу само искрено закључити - Ко нас је клео, није дангубио.

 

 

Драган Бурсаћ је новинар и колумниста БУКА портала. Можете га наћи на Титтеру @дијалектицар

 

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.