Горан Ристић, награђивани спортиста, студент и активиста: Изађите из своје сигурне зоне!

Спорт ми је једна од најважнијих ствари у животу. Много ми је помогао у изградњи мене као личности, ојачао моје самопоуздање, помогао да докажем сам себи да вриједим много више него што сам и сам мислио.

Maja Isović Dobrijević / 06. децембар 2019

Foto: Privatna arhiva

 

Горан Ристић апсолвент је Саобраћајног факултета у Добоју, смјер Логистика. Горан похађа и ИТ Академију, смјер програмирање. Он је и спортиста, члан Одбојкашког клуба инвалида Добој од 2009. године и члан репрезентације Републике Србије у сједећој одбојци од 2013. године: Учествовао је на три Европска првенства у Пољској (2013), Хрватској (2017) и Мађарској (2019), а 2010. године проглашен је за најперспективнијег спортисту Републике Српске, као и за најбољег спортисту са инвалидитетом Републике Српске 2017. године. Он је учесник Wорк & Травел програма у Америци 2014., 2015. и 2016. године.

Члан је многобројних организација, као што су Удружење Ампутираца Добој и Удружење Параплегичара Добој, као и члан Одбора и Актива младих особа са инвалидитетом града Добоја. Горан има урођени недостатак стопала и носи поткољену протезу.

Горане, живиш у Добоју, какав је живот у овом граду према твом мишљењу?

Сваки град има своје предности и мане, па тако и Добој. Добој је лијеп град, не претјерано велики, али ни превише мали, има одличне предиспозиције да буде један од већих, водећих и пожељнијих средина за живот у региону, посебно за младе. Зато је прије свега потребно радити на заустављању одлива младих у иностранство. То се може урадити отварањем нових радних мјеста, побољшањем услова живота, друштвених и спортских догађаја итд.

Апсолвент си на Саобраћајном факултету, смјер логистика. Како је дошло до избора овог занимања?

По завршетку средње школе, Саобраћајне и Електро, двоумио сам се између Електротехничког и Саобраћајног факултета. Много фактора је утицало на мој избор, један од њих је био спорт, јер сам у то вријеме почео озбиљније да се бавим сједећом одбојком. Клуб у коме играм је у Добоју као и Саобраћајни факултет, па сам се на крају одлучио за њега.

Када су у питању особе са инвалидитетом, које проблеме би издвојио као највеће у Добоју?

Много је проблема са којима се свакодневно сусрећу особе са инвалидитетом, како у Добоју, тако и у цијелој Босни и Херцеговини, а неки од највећих у Добоју су образовање, образовне установе, а посебно средњошколске нису довољно прилагођене особама са инвалидитетом, нема довољан број адекватних занимања која би била прилагођена потребама и могућностима особа са инвалидитетом која би им омогућила лакше запослење по завршетку школовања. Када говоримо о архитектонским баријерама имамо примјер средњошколског центра гдје се Економска, Саобраћајна и Еектро школа налазе на другом, односно трећем спрату, који нису приступачни оосбама са инвалидитетом, посебно корисницима колица и особама са потешкоћама у кретању. А то су занимања која су интересантна и које би особе са инвалидитетом по завршетку школовања могле да раде. Велик је проблем запошљавања, како постоји проблем образовања, самим тим се појављује и проблем запошљавања и рјешавања егзистенционалног питања особа са инвалидитетом. Поред ова два, по мени, највећа проблема, имамо још и архитектонске баријере, недовољан број и неадекватно обиљежена паркинг мјеста за особе са инвалидитетом и слично.

Каква је инфраструктура, да ли је град довољно прилагођен особама са инвалидитетом?

Што се тиче инфраструктуре, нажалост, град није у потпуности прилагођен особама са инвалидитетом. Има помака, не могу да кажем да нема, али мислим да још много може и мора да се уради по том питању. Посебно што се тиче приступа јавним установама и уклањању архитектонских баријера као и изградњи и адекватном обиљежавању паркинг мјеста за особе са инвалидитетом. Морам да наведем један позитиван примјер изградње лифта у Дому здравља Добој, гдје је умногоме олакшан приступ тој установи за особе које су корисници колица.

Члан си Одбојкашког клуба инвалида Добој, као и члан репрезентације Србије. Колико ти је спорт важан у животу?

Спорт ми је једна од најважнијих ствари у животу. Много ми је помогао у изградњи мене као личности, ојачао моје самопоуздање, помогао да докажем сам себи да вриједим много више него што сам и сам мислио, кроз спорт сам имао могућност да много путујем и да упознам много људи, стекнем многа пријатељства као и то да уз рад и залагање остварим много успјеха и освојим многобројне медаље и признања. Према томе, из свог личног искуства препоручио бих свим младима, а посебно особама са инвалидитетом да се што више баве спортом, да изађу изван своја четири зида и изван те неке своје “сигурне” зоне, јер нису ни свјесни шта их све лијепо “вани” чека.

Због чега је важно да упознамо људе, да особе са инвалидитетом не гледамо само кроз њихов инвалидитет?

Свака особа има нешто што је описује, али то сазнамо тек када боље упознамо ту особу. Мој инвалидитет је саставни дио мене, али ни у којем случају није оно што ме описује. Прије свега сам човјек, син, брат, спортиста, културна и васпитана особа, добра особа, добровољни давалац крви, будући инжењер саобраћаја, будући програмер, па тек онда особа са инвалидитетом. Проблем нашег друштва је тај што умногоме волимо да доносимо предухитрене закључке и да стварамо слику о човјеку према ономе што видимо с вана, прије него што упознамо ту особу. Имате много примјера гдје су особе са инвалидитетом веоме успјешне у ономе чиме се баве, па ћу навести само примјер Ника Вујичића који нема ни једног уда, али је један од највећих мотиватора и говорника данашњице, тако да његов инвалидитет није оно што га описује већ његов говор. То је само један примјер, а колико их још има како у цијелом свијету, тако и код нас.

Како гледаш на све већи одлив младих људи са наших простора? Многи одлазе у потрагу за бољим животом?

Не можеш да кривиш човјека ако иде за нечим бољим у животу, тако и у овом случају. Млади све више и више одлазе у иностранство у потрази за бољи условима живота, сигурнијим радним позицијама, већим платама, бољим и сигурнијим животом како за себе тако и за своје потомство, јер овдје то нико не гарантује. Вјерујем да многи нису жељели да се одлуче на тај корак, али их је мука натјерала. Гледајући са њихове стране, зашто би овдје радили за 450 КМ и крпили крај с крајем јер је мјесечна потрошачка корпа за четверочлану породицу скоро 2.000 КМ и гдје их тај исти послодавац не цијени и имаш осјећај као да си се вратио у робовласнички систем, када вани могу за исти посао да добију тродупло више и гдје ће бити цијењен и поштован од стране послодавца са свим бенефитима који га по закону сљедују. То је проблем којим наше власти морају добро да се позабаве, да престану са међусобним препуцавањем и борбом око власти, да се уједине по питању овог проблема и да пронађу заједничко ријешење. Јер квалитет живота мора да се побољша. Ако не знаш радити, гледај шта други раде!

Како гледаш на друштвени активизам, колико је он важан у контексту указивања на друштвене проблеме?

Друштвени активизам је веома важан у указивању на проблеме са којима се друштво сусреће, посебно је важан у указивању на проблем особа са инвалидитетом. Прошле године у Добоју је формиран Одбор и Актив младих особа са инвалидитетом као неформална група која је започела са радом и која у будућности има за циљ указивање и рјешавање друштвених проблема, проблема особа са инвалидитетом, уклањању архитектонских баријера, укључивање у активности других невладиних и међународних организација, указивање и спровођење Члана 24 УН Конвенције о правима особа са инвалидитетом, укључивање нових чланова, помоћи при подизању самопоуздања, значај укључивања у спорт, јачање капацитета, сазнање о правима итд.

Везани текстови:

Наташа Арсеновић, студенткиња Медицинског факултета и вајарка: Сваку препреку могу савладати!

Дејан Петровић, студент и активиста: Млади морају да се удруже и сарађују, а подјелом на “наше” и “њихове” само ћемо назадовати!

Фатма Булић, супер жена из Тузле: Причам умјесто оних чији глас се не чује!

Милица Ијачић, студенткиња и одборница из Требиња: Желим да рјешавам проблеме!

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.