Горана Млинаревић, активисткиња и правница: Ако не узмемо јавна добра у наше руке остаћемо у феудима!

Наша држава и њени ентитети дјелују тако да када политичка партија освоји изборе све што је јавно постаје њихово приватно по политичкој линији.

Maja Isović Dobrijević / 24. април 2019

Foto: Ilustracija

 

Горана Млинаревић, активисткиња и правница међународних људских права из Сарајева у разговору за БУКУ каже да смо за оно што нам се дешава када је у питању социјална неправда у великој мјери сами криви.

“Повјеровали смо лажним обећањима Холивуда. Без обзира шта мислили о бившем систему некад смо имали неки механизам директне демократије, а то смо апсолутно изневјерили и заборавили смо на то.  Превише смо се посветили идентитетима, а нисмо се бавили социјалним и економским питањима надајући се да ће се то само од себе ријешити. Ми мислимо да су нам само избори демократија и нисмо се бунили када су нам отимали фабрике и када су  нам урушавали здравство, чак смо у томе и сами учествовали, јер нам је ок дати мало више доктору или професору да прођемо на испиту, тако да смо у неку руку и сами одговорни”, рекла је Горана.

Горана каже да је недавно изашао податак да у БиХ има око 600 милионера и 92 мултимилионера и додаје да смо сами пристали да неки људи присвоје оно што је била заједничка имовина и да то постане њихово приватно власништо, а сад на то пристајемо и са јавним просторима. Да би се ситуација промијенила Горана каже да се морамо ангажовати око самих себе.

“Ангажовање око нас самих значи да требамо заборавити на наше идентитете и у оваквој ситуацији морамо кренути од микро заједница. Нажалост, толико смо раздијељени да су нам микро заједнице једни могући ниво одакле је могуће доћи до промјене, то су на примјер мјесне заједнице. Срећом, још увијек имамо мјесне заједнице. Ја долазим из Сарајева и могу рећи да се нама апсолутно све скрива, то је посебно очигледно када су у питању јавни простори. Све урбанистичке регулације ми сазнамо тек када се зграда почне рушити, наводно су све дозволе уредне. Почело је мало буђење људи када су ове теме у питању, али каскамо и реагујемо накнадно”, објашњава Горана.

Тренутно имамо и штрајкове у неким фабрикама, јер људи су након 25 година схватили да штрајк постоји, али ми, каже Горана, морамо постати прокативни. Објашњава да због тога морамо почети од микро заједница и да нам предстоји тежак рад.

 

Горана Млинаревић, фото: БУКА

 

“Наша држава и њени ентитети дјелују тако да када политичка партија освоји изборе све што је јавно постаје њихово приватно по политичкој линији. Колико год мислили да имамо јавно здравство или нешто друго требамо бити свјесни да је то власништво политичке партије која је на власти и њеном односу према тој области. Ми се морамо вратити уназад и узети јавна добра у наше руке, а уколико се то не деси остаћемо у феудима”, рекла је наша саговорница и додаје да ми тренутно немамо разумијевања било којег облика државе већ имамо привате феуде.

“Феудима није битан одлазак наших људи у иностранство. Они функцинишу тако да ће наћи робове било гдје. Ми тренутно имамо присутне миграције које пролазе кроз нашу земљу, па не видим разлог зашто ти људи не би могли остати овдје у чистом економском смислу, уколико наши људи у још већој мјери оду из наше земље. Са друге стране, на наше људе који одлазе ми гледамо као на припаднике економских миграција. Људи, углавном одлазе због несигурности, питају се да ли ће бити рат или су уморни од ових политика, од постајања робова одређеним фреудалцима”, истиче Горана.

Наша саговорница каже да је она једна од заговорница мијењања наше државе, јер имамо пресуде Европског суда за људска права и то су три пресуде које говоре да ово наше уређење не може више да функциноше.

“Ја сам заговорница да се та питања морају ријешити. Ми заборављамо да ми имамо трећи круг нелегалних избора. Ако кажемо да двије трећине парламентра треба одлучити о промјени устава, требамо исто тако рећи да су ови политичари који су на власти нелегитимни. Ми бисмо морали прво градити микро свијест људи да би они заједно могли размишљати и промишљати какву државу желе”, каже Горана.

Горана каже да се ми једва сјећамо онога што је било у социјализму, шта је било јавно, а шта приватно добро, али морамо се поечти присјећати, морамо почети мијењати себе и градити своју државу.

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.