Хоћемо ли нестати? Објављена листа земаља које изумиру, БиХ при врху

Док се очекује да свјетска популација настави да расте у наредним деценијама, многе земље се суочавају с озбиљним демографским налетима, с ниским стопама рађања и имиграције, што доводи до старења и смањивања броја становника.

Sara Velaga / 14. октобар 2019

printscreen

"Бусинесс Инсидер" направио је листу је према демографским пројекцијама УН-а, које се базирају на процјенама смртности, броја рођених те међународним миграцијама у периоду од 2020. до 2050. године.

Међу 20 земаља које најбрже губе становништво очекивано нашла се и БиХ на "високом" 6. мјесту. Према УН-овим процјенама број становника пашће на 2, 7 милиона становника, што ће значити пад од 18,2 %.

Ништа боље нису прошле ни Хрватска и Србија, које заузимају мјеста иза и испред БиХ. 

У наставку доносимо листу са процјенама.


20. Италија
Број становника Италије према пројекцијама за сљедећих 30 година пашће са 60,5 милиона на 54,4 милиона, односно за 10,1 одсто.

19. Куба
Број становника Кубе према пројекцијама за сљедећих 30 година пашће са 11,3 милиона на 10,2 милиона становника, што је пад од 10,3 одсто.

18. Сјеверна Македонија
Број становника Сјеверне Македоније пашће са 2,1 милион на 1,9 милиона становника, што је пад од 10,9 одсто.

17. Португал
Број становника Португала смањиће се са 10,2 милиона на 9,1 милион становника, што је пад од 10,9 одсто.

16. Грузија
Број становника Грузије према пројекцијама за сљедећих 30 година пашће са четири милиона на 3,5 милиона становника, што је пад од 11,8 одсто.

15. Пољска
Број становника Пољске према пројекцијама за сљедећих 30 година смањиће се са 37,8 милиона на 33,3 милиона становника, што је пад од 12 одсто.

14. Мађарска
Број становника Мађарске пашће са 9,7 милиона на 8,5 милиона становника, што је пад од 12,3 одсто.

13. Естонија
Број становника Естоније пашће са 1,3 милиона на 1,2 милиона становника, што је пад од 12,7 одсто.

12. Грчка
Број становника Грчке према пројекцијама за сљедећих 30 година пашће са 10,4 милиона на девет милиона становника, што је пад од 13,4 одсто.

11. Румунија 
Број становника Румуније према пројекцијама за сљедећих 30 година пашће са 19,2 милиона на 16,3 милиона становника, што је пад од 15,5 одсто.

10. Албанија 
Број становника Албаније пашће са 2,9 милиона на 2,4 милиона становника, што је пад од 15,8 одсто.

9. Јапан 
Број становника Јапана пашће са 126,5 милиона на 105,8 милиона становника, што је пад од 16,3 одсто.

8. Молдавија 
Број становника Молдавије према пројекцијама за сљедећих 30 година пашће са четири милиона на 3,4 милиона становника, што је пад од 16,7 одсто.

7. Хрватска 
Број становника Хрватске према пројекцијама за сљедећих 30 година пашће са 4,1 милион на 3,4 милиона становника, што је пад од 18 одсто.

6. Босна и Херцеговина 
Број становника БиХ пашће са 3,3 милиона на 2,7 милиона становника, што је пад од 18,2 одсто.

5. Србија 
Број становника Србије према пројекцијама за сљедећих 30 година пашће са 8,7 милиона на 7,1 милион становника, што је пад од 18,9 одсто.

4. Украјина 
Број становника Украјине према пројекцијама за сљедећих 30 година пашће са 43,7 милиона на 35,2 милиона становника, што је пад од 19,5 одсто.

3. Летонија
Број становника Летоније према пројекцијама за сљедећих 30 година пашће са 1,9 милиона на 1,5 милиона становника, што је пад од 21,6 одсто.

2. Литванија 
Број становника Литваније према пројекцијама за сљедећих 30 година пашће са 2,7 милиона на 2,1 милион становника, што је пад од 22,1 одсто.

1. Бугарска 
Број становника Бугарске према пројекцијама за сљедећих 30 година пашће са 6,9 милиона на 5,4 милиона становника, што је пад од 22,5 одсто.


О самој листи, али и мјерама које би се требале предузети да се овакав тренд губитка смањи, демограф Александар Чавић говорио је за БУКУ. Нагласио је како у БиХ званично не постоји статистика о спољним миграцијама, што ипак не умањује чињеницу да заиста губимо енорман број становништва.

„Потребно је усвајање популационе политике у БиХ која би у себи имала јасно одређена три нивоа. То су пронаталитетна политика, политика према мигрантима и политика према старијим лицима. Ту би морао да се одреди сет мјера и вријеме за њихово провођење. Као и праћење ефеката таквих мјера. Оно што сада имамо је чињеница да ФБиХ није почела са усвајањем тих мјера, док РС има такав национални програм обнове“, изјавио је.

Упркос томе што имамо документ, Чавић је додао како и даље не знамо тачан садржај, што умањује и сам значај документа. Осим тога, како је додао, врло је нејасно ко шта треба спроводити. 

„Прије свега стручњаци би требали да направе те документе и да се крене са дугорочном имплементацијом. Чак и да је политика најјасније написана, ако нема подршку свих који чине јавност, она нема успјех. Што се тиче група мјера изразито су свеобухватне. Заато ме јако иритира када се избацују неке изјаве попут оних Милорада Додика а у којима спомиње кредите, накнаде за незапослене породиље или вртиће.. Све те мјере појединачно су добре, али само као дио система мјера, јер ми смо управо у оваквој ситуацији зато што смо имали само појединачне мјере“, нагласио је Чавић. 

Све друго, како додаје, води ка нашем трајном нестанку. 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.