ИЗНЕВЈЕРИЛИ СМО ДЕМОКРАТИЈУ: Нисмо се бунили када су нам отимали фабрике и уништавали здравство!

Данас треба радити три посла да би просјечна породица живјела, поручено је данас на Отвореном форуму “Социјална (НЕ)Правда у БиХ” који је одржан у Бањалуци.

Maja Isović Dobrijević / 17. април 2019

Foto: Ilustracija

 

Отворени форум “Социјална (НЕ)Правда у БиХ” одржао се данас у Социјалном едукативном центру - СЕЦ у организација Удружења Оштра нула из Бањалуке.

Учесници отовреног форума били су Владе Симовић доктор политичких наука из Бањалуке, Далибор Савић са Факултета политичких наука из Бањалуке и Горана Млинаревић, активисткиња и правница међународних људских права из Сарајева. Панел је модерирала Тања Топић из Фондације Фриедрицх Еберт Стифтунг.

Свједоци смо да сваким даном све више младих људи, али и породица са дјецом, напушта државу због урушавања социо-економског система у БиХ. Одлазак у иностранство им представља излазну стратегију из социјалне несигурности. Томе у прилог говори и чињеница да смо прва земља по незапослености у Европи, а друга у свијету.

У посљедњих пет година БиХ је остала чак без 349.000 становника, односно без 11,4 одсто популације. Број становника БиХ млађих од 15 година највише се смањио и то за 32,5 одсто. Радно способно становништво спало је са 2.598.000 на 2.396.000., док је радна снага спала са 1.133.000 на 1.008.000.

Владе Симовић доктор политичких наука из Бањалуке рекао је да је једно од највећих питања историје и сукоба међу људима питање друштвене неједнакости.

“Цијела историја сукоба јесте покушај да се сузбије моћ оних који су привилеговани и моћни у односу на оне који су непривилеговани и немоћни. И данас живимо у свијету који је свијет великих социјалних разлика и у економском и у политичком смисли. Неки показатељи кажу да у многим земљама свијета постоје раслојавања у самим тим земљама, а онда је ту разлика између земаља на глобалном нивоу. Према процјенама седамдесетих година у неким земљама западне хемисфере било је довољно да само један човјек из породице ради како би се остварио ниво живота средње класе. А данас постоји потреба да се ради 2.5 до 3 посла да би просјечна породица живјела и како би се остварио неки елементарни стандард”, рекао је Симовић.

Он каже да све ово везује за кризу љевице, јер су те идеје примарно довеле многе државе након свјетских ратова у стање благостања.

“Од седамдесетих и осамдесетих година са растом неолибералних идеја пропада и држава благостања. Како држава благостања почиње да пада, тако људи добијају све мањи квалитет живота и живи се све стресније. Људи су раније били далеко сретнији и са далеко већом извјесношћу око посла у односу на данашње генерације”, истиче Симовић.

Када је у питању БиХ, Симовић каже да само око два процента становништва зарађује као и трећина становника.

“То је огроман јаз. Код нас око 900.000 људи живи у сиромаштву. То су довољни показатељи какво је стање у БиХ, али што је добро код нас још увијек постоје елементи социјалне државе који се односе на бесплатно школавање и имамо најјефтиније високо образовање и имамо пуно елемената у здравству који се финансирају од стране државе. Бојим се да ће сила капитала и моћи послодаваца то све више урушавати, јер су здравствене и образовне институције под теретом приче о њиховој комерцијализацији”, рекао је Симовић.

 

Фото: БУКА

 

Горана Млинаревић, активисткиња и правница међународних људских права из Сарајева рекла је да смо за то што се нама дешава везано за социјалну неправду у великој мјери сами криви.

“Без обзира шта мислили о бившем систему, некад смо имали неки механизам директне демократије, а то смо апсолутно изневјерили и заборавили смо на то.  Превише смо се посветили идентитетима, а нисмо се бавили социјалним и економским питањима, надајући се да ће се то само од себе ријешити. Ми мислимо да су нам само избори демократија и нисмо се бунили када су нам отимали фабрике и када су  нам урушавали здравство, чак смо у томе и сами учествовали, јер нам је ок дати мало више доктору или професору да прођемо на испиту, тако да смо у неку руку и сами одговорни”, рекла је Горана.
Горана каже да је недавно изашао податак да у БиХ има око 600 милионера и 92 мултимилионера и додаје да смо сами пристали да неки људи присвоје оно што је била заједничка имовина и да то постане њихово приватно власништо. Да би се ситуација промијенила Горана каже да се морамо ангажовати око самих себе и промјену започети на микро нивоу.

Милица Пралица, активисткиња Удружења Оштра нула из Бањалуке, каже да смо свједоци да све већи број људи, и то не само младих, напушта БиХ.

“Чак и људи који имају неке сигурно послове одлазе, јер више немају повјерења у систем социјалне правде у БиХ”, рекла је Милица Пралица.

На овом панелу говорило се о социјалној (не)правди у БиХ и кризи љевице, о томе како је дошло до урушавања социо-економског система, на шта се можемо фокусирати и покушати утицати на побољшање тренутног стања у БиХ. Такође, представљено је истраживање “Животне приче радних миграната из БиХ: Балкански дискурс, лиминалност и интеграција”, које је објављено у Јоурнал оф Балкан анд Неар Еастерн Студиес, а чији аутори су: Далибор Савић, Анђела Пепић и Душко Трнинић.

 

 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.