ЈУРИЦА ПАВИЧИЋ: КАД СМО ТОЧНО ПОСТАЛИ 'СЦХЕИССЕ'? Кад је Страцхе изговорио своје 'гроссе сцхеиссе', у Хрватској - мук над муком

Је ли Хрватска била “сцхеиссе” кад су је корушки банкари претварали у банана-државу, поткупљујући министре вањских послова, уставне суце, предстојнике предсједничких уреда, жупане и заступнике?

Jurica Pavičić / 27. мај 2019

 

У љето године 2016., само неколико тједана прије парламентарних избора, тадашњи се хрватски премијер Зоран Милановић у згради Владе кришом састао с представницима бранитељских удруга које су водиле просвјед у фамозном “шатору”. Премијер је провео сат времена у угодном разговору с људима који су га претходне двије године рушили и понижавали његове сураднике. Чаврљали су Милановић и шатораши о којечему, од будућих министарских фотеља до стања у тзв. региону, а да Милановић све то вријеме није знао да га суговорници - снимају.

Кад је сутрадан стенограм састанка изишао у новинама, настала је валхала. Хрватску јавност, наравно, највише је узрујало то што се премијер уопће састаје с хрпом пучиста те што им на састанку чак нуди министарско мјесто за њихова фронтмена. Но ширу јавност, ајмо то рећи “регионалну”, највише су распалиле Милановићеве не баш дипломатске опсервације о Србији и БиХ. Уљуљкан у сигурност четири зида, опијен типично хрватским малограђанским комплексом супериорности, Милановић је БиХ у безбрижној конверзацији описао као “биг схит” и “земљу без реда и поретка”. Србију је пак назвао “шаком јада”. “То је шака јада” рекао је тада лидер хрватске љевице, “која већ 150 година не зна би ли ишла у Македонију, Војводину, Босну, Хрватску, Бугарску. Нема их десет милијуна јеботе, а желе бити господари Балкана.”

Сувишно је рећи, дан након кабинетског вербалног “биг схита” настао је регионални дипломатски “биг схит”. На Милановићево чаврљање протестном су нотом реагирали босанскохерцеговачки премијер и министар вањских послова, а србијанске су новине данима Милановића развлачиле по ступцима. Милановићу није помогло ни то што се тијеком свог мандата збиља изложио за ћирилицу у Вуковару, ни то што је у Влади имао више министара српске народности него што ваљда Срба ради у МОРХ-у и дипломацији збројено. Залуду. Разочарани у Милановића у којечему, гласачи љевице нису му опростили што је прешао задњу границу и о “еx-Yу” темама говорио језиком пријесног националиста. И данас мислим да је “афера шака јада” у коначници СДП коштала избора и власти.

Двије су године прошле од тог првог, фамозног “биг схита” средњоеуропске политике. А сада смо дочекали и другу репризну изведбу истог театарског текста. И овај пут у главној је улози политичар који ће због тога изгубити власт. И овај пут тај се политичар дао ухватити на јешку препредених “партнера за преговоре”. И овај пут су тог политичара “суговорници” тајно снимили, а на тој тајној снимци политичар прича ствари које јавно никад не би. А да ствар буде потпуна, и овај пут та је тајна снимка зачињена епитетима који припадају пробавном тракту и цријевним екскрементима. Само што овај пут није ријеч о “биг схиту”, него - како је у Средњој Еуропи и ред - о једном правом, њемачком “сцхеиссе”.

То “сцхеиссе”, то већ сви знате, изговорио је у камере и микрофоне скривене у балеарској вили предсједник Аустријске слободарске странке (ФПÖ) Хеинз-Цхристиан Страцхе. Један од лидера оне конзервативне политике која себе лажљиво воли називати “суверенистичком” у том је тајно снимљеном разговору широкогрудно понудио дио аустријске медијске, енергетске и ине суверености љепушкастој Славенки за коју је вјеровао да је изасланица руске мафије. И док је суверенист у типично карамарковско-санадеровском стилу тржио сувереност своје републике (не знајући притом да га иза зрцала вребају камера и микрофон) успут се, баш као и Милановић, дотакао сусједа из, јел’те, “региона”. А баш као и Милановић, ни Страцхе за властито јужно балканско сусједство није имао лијепих ријечи. Баш као и Милановић, о том се сусједству изразио кроз цријевно-пробавну метафору. Хрватска је, рекао је, једно велико срање. Гроссе сцхеиссе.

Има, укратко, извјесних сличности између “геостратешких анализа” које је у љето ‘16 изговарао хрватски премијер те оних које је идућег љета изговарао аустријски вицеканцелар. Но између та два скандала постоји и једна упадљива разлика. Кад је Милановић изустио свој “биг схит”, помамио је патриотску огњицу у Србији и БиХ. И политичари из власти и политичари из опозиције, и новинари и псеудоновинари, и професионални патриоти и они аматерски дигли су се на стражње ноге да хрватском премијеру оперу уста и обране образ увријеђених домовина. Кад је, међутим, Страцхе изговорио своје “гроссе сцхеиссе”, у Хрватској - мук над муком. Тишина, нигдје никога, од сто гласа гласа чути није. Никако да се јаве сви ти националисти и патриоти, суверенисти и државотворци, борци против дифамација, етичка судишта и стожери за обрану дигнитета овога и дигнитета онога. Потпредсједник владе нама близе земље назвао је, ето, нашу суверену републику “великим срањем”, а наједном никог нема да се побуни и обрани њен дигнитет.

Читатељима Јутарњег познато је да аутор овог текста нема неки наглашени афект према овој држави, а како вријеме тече, он је богме сваки дан мањи. Но чак и мене, посједника таквог минималног, смежураног и сваки дан више венућег патриотизма дигло је на стражње ноге што тамо неки корушки сједокоси плејбој земљу у којој живим описује као говно. Чак је и мени дошла воља да му одбрусим покоју реченицу која није за новине. Е ето, зачудо, хрватске националисте то некако није забољело.

Хрватску суверенистичку опцију није запекло то што лидер аустријских суверениста Републику Хрватску описује као говно. Није им то проблем, као што “суверенистичким политикама” није био проблем ни кад је Карамарко за пресс-цлиппинг хонорар Мађарској продавао Ину, као ни онда кад су данашњи уставни суци истим тим корушким другарима продавали јадранске увале, или кад је Санадер њихову пријатељу Орбану продавао хрватску нафтну индустрију и сировине.

Кад на ред дођу сјеверни и западни католички сусједи, наједном та суверенистичка горљивост хрватског национализма спласне и усуче се. Стварну суверенистичку борбеност наши К.у.К. патуљци исказују, изгледа, само кад су посриједи православни и муслимански завојевачи. Може Санадер стопут трговати с Орбаном, може Карамарко од Хернадија добивати мјесечну хранарину, може клагенфуртска банка подмирујући политичаре доћи до пола Јадрана, може Страцхе о Хрватској причати надуго и нашироко да је велико или мало “сцхеиссе” - али ништа, нека - хрватски ће се “домољуби” опет и даље бавити Србима и Пуповцем.

А сад, кад су ријечи већ изговорене, кад сад видимо јасно што о нама мисле идеолошка браћа и бивши колонијални суверени, ја бих господину вицеканцелару Страцхеу поставио једно потпитање. Постоји нешто у његовој изјави што бих волио разјаснити прецизније. Наиме, кад је точно Кроатиен постала “сцхеиссе”? Је ли то она одувијек била, или се у измет увргла у неком точно одређеном тренутку? Је ли за њега Хрватска била “сцхеиссе” и у доба Марије Терезије, којој ХДЗ-ови политичари кличу као највећој инвеститорици? Је ли била “сцхеиссе” и онда кад је Аустрија лобирала за хрватско признање, па успут - онако, пријатељски, за награду - позобала штогод хрватских банака, хотелских комплекса и телекомуникацијских твртки?

Је ли Хрватска била “сцхеиссе” кад су је корушки банкари претварали у банана-државу, поткупљујући министре вањских послова, уставне суце, предстојнике предсједничких уреда, жупане и заступнике? Је ли Хрватска тада била “сцхеиссе” зато што се дала корумпирати као право мало говно? Или је можда она “сцхеиссе” сад, зато што се одала “антиподузетничком менталитету” и “антиинвестицијској клими”, па баш не прође свака идеја коју Страцхеови колеге покушају издубити новцем? Је ли Кроатиен “гроссе сцхеиссе” зато што се у њој, као у правој банана републици, с торбом новца може постићи што год хоћете? Или је “гроссе сцхеиссе” зато што - мајку им тврдоглаву балканску - то ипак увијек не можете?

Ето, стварно би ме занимао одговор на то питање. Занимао би ме, премда мислим да су и опција А и опција Б готово подједнако страшне.


Јутарњи лист


Бука препорука

Регион

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.