Како преживјети празнична преједања? Конкретни савјети од Драгане Лошић, специјалисткиње нутриционизма!

БиХ је на врху најдебљих народа у Европи, сазнајте у чему је проблем и гдје је рјешење.

Maja Isović Dobrijević / 13. јануар 2020

Foto: Privatna arhiva

 

„Пронаћи баланс током јануара када је у питању исхрана ја прави изазов чак и за мене као нутриционисту јер празници и служе да се опустимо, дружимо и почастимо богатом трпезом. Оно што ми можемо учинити јесте да три до пет празничних дана не претворимо у свих тридесет и да се након празничних окупљања вратимо уравнотеженој исхрани, исхрани прилагођеној нашим енергетским и нутритивним потребама“, рекла је у разговору за БУКУ магистра фармације и специјалисткиња нутриционизма у БиХ Драгана Лошић.

Драгана је активна у науци, на телевизији и друштвеним мрежама. Објавила је неколико научних радова, била предавач на симпозијумима, држала едукације за здравствене раднике и широке народне масе, сарађивала са нашим водећим фармацеутским компанијама, пише стручне и едукативне текстове за наше најчитаније портале и часописе.

Она истиче да је важно да се свакодневно подсјећамо да ми одлучујемо и о количини и о избору намирница са богате празничне трпезе.

„Особе које имају развијене здраве прехрамбене навике, нормалну тјелесну масу и добро опште здравље могу себи допустити и веће уживање у храни и пићу током празника док хронични болесници морају бити веома опрезни како не би осјетили посљедице празничног опуштања“, појашњава.

Драгана истиче да нашу празничну трпезу углавном чине јела животињског поријекла тешка за варење и високе калоријске вриједности.

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

НАЈЧЕШЋЕ ГРЕШКЕ У ИСХРАНИ👉 Данас желим указати како на прехрамбене грешке тако и на избор намирница који Вас најчешће доводи до мене на нутриционистичко савјетовање ▶️ ☑️Прескакање доручка и даље је многима омиљена дисциплина мада расте свијест о важности истога ☑️Нередовни оброци који неминовно воде у лошу глукорегулацију те посљедично стално грицкање, живот на кофеину и висок унос калорија у вечерњим сатима 🌃 ☑️Мањак времена за кухање или припрему оброка код куће 🏠 ☑️Висок унос УХ и масти из лоших извора (прости шећери и рафинирана уља) ☑️Хронично низак унос воде и влакана који погодује појави умора, главобоље, задржавања течности, затвора... ☑️Све чешћа елиминација читавих група намирница најчешће доводи до фрустрације усљед непостизања очекиваних циљева. Поред поменутих прехрамбених грешака важно је навести и намирнице које се најчешће конзумирају као и чињеницу да употпуности одговарају резултатима првог националног истраживања прехране одрасле популације у Хрватској те да ће се многи у истима лако пронаћи👉 Вода и кафа су најчешће биране намирнице док се за главни оброк најчешће једе свињетина и пилетина, печени кромпир и тјестенина, пилећа супа, мијешана салата, бијели и полубијели хљеб, јабука те чаша минералне воде или пива. Такође уочен је висок дневни унос енергије из УХ негдје око 50% те лоши извори протеина и масти. Тако је свињетина главни извор протеина док се од масти најчешће користе рафинирана уља и животињске масти а требали бисмо уносити више рибе и квалитетних масноћа. Чини ли Вам се ово познатим? 😉 🤔 Лако се да закључити да су наша стварност и резултати поражавајући те да чим прије морамо здравље ставити на прво мјесто 🤗. Ако шта зашкрипи ту сам 😉. Ваша #нутриционисталосиц #нутрициониста #нутриционизам #нутритионист #нутритион #нутриционистабл #драганалосиц #драганаоисхрани #хеалтхyдиет #хеалтхy #хеалтхyтипс #хеалтхyеатинг #хеалтхyливинг #нутритионцоацх #хеалтхyбодy #правилнапрехрана #медитеранскаисхрана #нутриционистичкосавјетовање

А пост схаред бy Драгана Лошић (@нутриционисталосиц) он

 

„Поред уноса засићених масти током празника појачан је и унос шећера, соли и алкохола. Често током празника унесемо и два до три пута више калорија него што можемо да потрошимо међутим добро је знати да у коначници овај калоријски суфицит и добитак на тежини чини вода коју ћемо лако изгубити уколико се већ наредни мјесец вратимо правилној исхрани. Фокус је на развоју правилних прехрамбених навика и њиховој досљедној примјени током цијеле године како би празнична опуштања протекла непримјетно“, истиче наша саговорница.

Драгана савјетује да када је у питању правилна исхрана као и креирање цјелокупног здравог животног стила важно је да људи слушају квалификоване стручњаке чији су савјети утемељени на науци и који неће угрозити ваше здравље.

„Мој савјет је да се клоните свих сензационалистичких прехрамбених протокола који наводно чисте, перу, детоксикују наш организам. Суштина је да су три седмице потребне за мијењање навика док су три мјесеца потребна за промјену животног стила ниједна промјена не долази преко ноћи за све је потребно вријеме“, појашњава.

Драгана каже да традиционалан начин исхране одликује неравнотежа између уноса хране биљног и животињског поријекла као и недовољна разноврсност. Сматра се да је на седмичном нивоу за здраву цријевну флору и добро варење, а тиме и добро опште здравље важно уносити тридесет различитих намирница што само ријеткима полази за руком.

„Традиционално једемо превише црвеног меса и сухомеснатих прерађевина што уз низак унос влакана повећава ризик за настанак хормонског дисбаланса, за развој кардиоваскуларних обољења, канцера дојке, желуца и дебелог цријева. Нама требају влакна, а требамо и добар дио протеина животињског поријекла замијенити протеинима биљног поријекла док унос прехрамбених прерађевина требамо свести на минимум односно избјегавати производе који у свом саставу имају више од пет састојака. Вратити се што више природи и намирницама у њиховом изворном облику“, појашњава Лошић Драгана.

Она истиче да је гојазност глобални јавно здравствени проблем који становнике БиХ није заобишао.

„Као регија налазимо се на врху најдебљих народа у Европи. Проблем је у запостављеној превентивној медицини, у неправовременом рјешавању проблема, традицијском насљеђу, лошем економском стандарду. Основни узрок гојазности је калоријски суфицит до кога долази због нередовних и неуравнотежених оброка, стреса, мањка сна, мањка физичке активности  рећи ћу  због живота који није у складу са нашом физиологијом. Данашњи човјек је гојазан, а у суштини нутритивно потхрањен“, истиче она.

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Драги моји данас са Вама желим подијелити ових 6 једноставних корака за побољшање властите исхране које и сама успјешно већ годинама примјењујем👉 1️⃣Ограничите унос рафиниране хране и избјегавајте производе са преко 5 састојака у своме саставу јер тако значајно смањујете унос празних калорија односно лоших (транс) масти, соли, рафинираног шећера, различитих адитива... састојака који потичу упалу (инфламацију). 2️⃣Водите рачуна о уносу течности 💦 што увијек можете провјерити по боји урина (што је урин свијетлије боје то сте боље хидрирани). Адекватним уносом течности поспјешујете уклањање токсина, јачате имунитет и менталне способности, отклањате умор, спрјечавате грчеве и главобољу. 3️⃣Трудите се да оброке🍴чешће припремате код куће јер тако имате потпуну контролу над квалитетом (свјежина?) и обрадом намирница (врста уља?) 4️⃣Једите поврће 🥕🥒🥦уз сваки главни оброк како би обезбједили дневне потребе за влакнима, витаминима, минералима и антиоксидансима. 5️⃣Немојте се изгладњивати уколико не желите бити депресивни и још дебљи јер изгладњивање може довести до смањења мишићне масе, умора, пада имунитета, успореног метаболизма, хипотензије, остеопорозе... 6️⃣Увијек се фокусирајте на нутритивно богате намирнице а не на оне које требате елиминисати из своје исхране како би дошли до циља. Правилне прехрамбене навике не можете усвојите преко ноћи али можете временом и што је најважније нећете зажалити👍. П. С. Гоод тхингс таке тиме, ремембер 🙌 Ваша #нутриционисталосиц 💓 #нутрициониста #нутриционизам #драганалосиц #нутритионист #нутритион #фитмом #здравље #хеалтхyдиет #хеалтхy #хеалтхyтипс #хеалтхyеатинг #wеллнесс #wеллбеинг #хеалтхyбодy #хеалтхyминд #мотиватион #wеллбеинг #лифестyлемедицине #нутритионцоацх #цоацхинг #хеалтхyлифестyле #хеалтхyлифе

А пост схаред бy Драгана Лошић (@нутриционисталосиц) он

 

Драгана каже да треба посложити приоритете, да освјестимо да здравље није нешто што се подразумјева већ нешто што треба досљедно његовати.

„Да обезбједимо своме организму редовне оброке и тиме континуирани прилив енергије чиме ћемо мање посезати за слаткишима и другим прехрамбеним прерађевинама као и да не претјерујемо са уносом хљеба и тјестенине. Унос пекарских производа можемо смањити тако што ћемо умјесто сендвича за доручак и вечеру јести каше и оброк салате суштина је да избор увијек постоји. У свом раду са пацијентима управо стављам нагласак на индивидуални приступ и едукацију како би појединац научио шта јести, када јести, у којој количини и како комбиновати јер велика је већина до сада увидјела да су дијете бескорисне јер не доводе до трајних рјешења. Дијете су углавном хипокалоријске, неуравнотежене и неприлагођене појединцу те као такве осуђене на пропаст прије или касније“, каже стручњакиња.

На крају каже да ће након јануарских празника због повећања тјелесне масе многи ће посегнути за дијетама и чудотворним детоксима.
„Као стручњак умјесто ригорозних дијета савјетујем да повећате унос воде, биљних чајева, намирница биљног поријекла (поврћа, воћа, махунарки, цјеловитих житарица) и обавезно уведете свакодневну шетњу а као детокс 1 дцл свјеже цијеђеног сока од цвекле и мркве уз додатак лимуна и ђумбира. У суштини посветите се свему ономе што сте запоставили током празника како би повратили нарушени баланс“, истиче Драгана Лошић у разговору за БУКУ.

 


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.