Како спријечити долазак новог Трумпа

Ако Демократска странка жели да избегне пораз на следећим изборима, мора учинити нешто за радничке породице које пролазе кроз период највећег економског безнађа после Велике депресије.

Bernie Sanders / 01. децембар 2020

 

Резултати избора су показали да је готово 80 милиона Американаца подржало Јое Бидена. Уз тако велики број гласова против ауторитарне биготерије Доналда Трумпа, свет најзад може да одахне.

Али изборни резултати дају повода и за бригу. Трумп је освојио 11 милиона гласова више него 2016. године, пре свега захваљујући подршци коју је добио у неким од најугроженијих заједница – оних у којима су стопе незапослености и сиромаштва високе, а здравствена заштита и нега деце неадекватни.

Вероватно највећа лаж председника који свакодневно лаже је тврдња да су он и његова администрација заштитници радничке класе.

Истина је да је Трумп у свој кабинет довео више милијардера него било који други председник пре њега; у Државни савет за радне односе (НЛРБ) поставио је највеће непријатеље радничке класе; давао је велике пореске олакшице богатима и великим корпорацијама, док се истовремено залагао за укидање средстава за програме помоћи за образовање, становање и исхрану. Покушао је да укине здравствену заштиту за 32 милиона Американаца и тражио је да се из буджета избаце десетине милијарди долара за Медицаре, Медицаид и социјалну заштиту.

Упркос томе, један сегмент радничке класе у нашој земљи верује да је Доналд Трумп на њиховој страни.

Зашто?

У доба када милиони Американаца стрепе од губитка посла, или су га већ изгубили због нефер трговинских уговора, или раде за плате чији се реални износи нису повећали већ 47 година, многи су га доживели као оштрог момка, „борца“ спремног да улази у сукобе. И заиста, он је сваког дана у свађи и сукобу са неким.

Прогласивши се за непријатеља „мочваре“, нападао је не само демократе, него и републиканце који нису били 100 одсто уз њега, укључујући и људе из сопствене администрације које је проглашавао за агенте „дубоке државе“. Сукобљавао се са лидерима земаља које су наши стари савезници, као и са америчким гувернерима, градоначелницима и независним судијама. Људе из медија је проглашавао за „народне непријатеље“, без скрупула је нападао заједницу миграната, истакнуте жене, припаднике афроамеричке заједнице, геј популацију, муслимане и демонстранте. Користио је расизам, ксенофобију и параноју да убеди знатне делове америчке популације да брине о њиховим интересима, иако ништа не би могло бити даље од истине. Доналд Трумп је од првог дана служио само себи и сопственим интересима.

Јое Биден ће положити заклетву 20. јануара. Нанцy Пелоси ће председавати у Представничком дому. Још се не зна која странка ће контролисати Сенат. О томе ће одлучити избори у Джорджији.

Али једна ствар је јасна. Ако Демократска странка жели да избегне губитак милиона гласова на следећим изборима, мора се одмах довести у ред и учинити нешто за радничке породице које пролазе кроз период највећег економског безнађа после Велике депресије. Демократи морају речима и делима показати колико су лажне тврдње републиканаца да су они заштитници радника.

Да би то урадили, демократи морају прикупити храброст и ући у сукоб са моћним интересима који већ деценијама воде рат против радничке класе ове земље. Мислим на Вол стрит, на фармацеутску индустрију, на индустрију здравствене заштите, на нафтне компаније, војно-индустријски комплекс и многе профитабилне корпорације које израбљују своје запослене.

Ако Демократска странка не покаже да је способна да се супротстави тим моћним институцијама и поведе битку за интересе радничких породица ове земље – црних, белих, хиспаноамеричких, оних Американаца азијског порекла и америчких Индијанаца – овим мандатом ће само припремити терен за победу новог ауторитарног десничара 2024. године – некога ко ће бити гори од Трумпа.

Јое Биден се кандидовао на политичком програму који иде у прилог радницима. Сада се морамо изборити да се тај програм спроведе у дело и оштро се супротставити свакоме ко покуша да му стане на пут.

„На чијој си страни?“ је позната песма Флоренце Рееце, супруге једног од организатора штрајка рудара у округу Харлан у Кентакију 1931. године. Демократи апсолутно морају показати на чијој су страни.

Једна страна је за укидање надница од којих се не може живети и подизање минималне цене рада на 15 долара на сат. Друга страна није.

Једна страна је за јачање синдиката. Друга страна није.

Једна страна је за отварање милиона добро плаћених радних места кроз програме за заустављање климатских промена и обнову инфраструктуре. Друга страна није.

Једна страна је за најширу здравствену заштиту. Друга страна није.

Једна страна је за смањивање цена лекова. Друга није.

Једна страна је за плаћена одсуства због боловања и породичних обавеза. Друга није.

Једна страна је за отварање предшколских установе за сву трогодишњу и четворогодишњу децу у Америци. Друга није.

Једна страна је за проширену социјалну заштиту. Друга није.

Једна страна је за бесплатне студије на државним универзитетима и коледжима за децу из радничких породица. Друга није.

Једна страна је за укидање нефункционалног и расистичког кривичног система и инвестирање у образовање и запошљавање младих људи. Друга није.

Једна страна је за реформу која ће имиграциони систем учинити правичним и хуманим. Друга није.

Задатак демократа у првих 100 дана Биденове администрације јесте да јасно покажу на чијој су страни и ко је на њиховој страни. Обнова земље није само добра јавна политика. То је једини пут до победе на будућим изборима.

Тхе Гуардиан, 24.11.2020.

Превео Ђорђе Томић

Пешчаник.нет, 30.11.2020.

 

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.