Колико смо здрави? Ментално здрави

Покушали смо доћи до одговора колико смо ментално здрави и колико друштво у којем живимо утиче на ментално здравље.

Maja Isović Dobrijević / 10. октобар 2019

Foto: Ilustracija

 

На иницијативу Свјетске федерације за ментално здравље (Wорлд Федератион оф Ментал Хеалтх) сваке године 10. октобра обиљежава се Свјетски дан менталног здравља у циљу подизања свијести о важности проблема повезаних с менталним здрављем...

Ментално здравље појединца, кажу стручњаци,  подразумијева лични осјећај психичког благостања, успјешности и задовољства,  представља важан извор квалитетног живљења а уједно је и важан ресурс за породицу и друштво.

Изостанак менталног здравља, без обзира на тјелесно, увијек значи душевну патњу, губитак људског потенцијала те дисфункцију појединца на сваком пољу. Стога је важно, увијек изнова, понављати како „нема здравља без душевног здравља“ а јавно-здравственим мјерама градити основе за висококвалитетно ментално здравље друштва и појединца у њему.

Ирена Ђумић Јурић-Маријановић, психологиња из Бањалуке на питање да ли смо ментално здрави каже да смо доброобзиром на околности у којима живимо.

“То не значи да смо ментално здрави, већ да се свим својим механизмима боримо са разним тешким околностима с којима се већ кроз генерације сусрећемо, а то су ратови, губици блиских особа, губици мјеста боравка и имовине, личног достојанства, идентитета, поплаве, незапосленост, константни страх и неизвјесност, брига за потомке у несигурном окружењу, итд. Ако узмемо у обзир да ментално здравље не подразумијева само одсуство менталних поремећаја, већ опште благостање у којем особа може да оствари свој потенцијал, носи се са стресом, може продуктивно да ради и доприноси заједници, онда је довољно да погледамо око себе и видјећемо какво је стање. Премда, мислим да смо на измаку капацитета и питање је до кад наш народ може да издржи све ове притиске”, рекла је за БУКУ Ирена.

Ирена нам каже да на ментално здравље утичу различити, међусобно испреплетени фактори. То су биолошки, психолошки, социјални и здравствени. Стање дуготрајне социо-економске нестабилности представља ризик за ментално здравље, повећава осјећај безнадежности и несигурности. Такође, људи или групе које су у константном страху од насиља, дискриминације или неимаштине, спадају у ризичне групе.

Када је у питању наш процтор Ирена каже да се људи код нас најчешће сусрећу са обољењима из анксиозног спектра: панични напади, анксиозни поремећај, те опсесивно-компулсивни поремећај, затим депресија и болести овисности.

Када је ријеч о очувању менталног здравља Ирена каже да прво морамо развијати свијест о важности очувања менталног здравља.

“Код нас се томе придаје мало значаја, док се не догоди проблем. Битна је превенција и њега – ментална хигијена. Сјећам се, кад смо ишли у школу, то је била једна од задњих лекција из природе и друштва. Никада је нисмо прелазили. Треба да, за почетак, волимо себе. Не на себичан, него један прихватајући и добронамјеран начин. Да бринемо о свом тијелу, да градимо и чувамо односе, посебно блиске и искрене односе, да налазимо начине на које се остварујемо – професионално и приватно, да имамо хобије који нас испуњавају, да путујемо, да се одморимо. Да знамо да уживамо. Да научимо да поштујемо и заштитимо себе. Да дајемо другима, али и знамо да прихватимо помоћ када нам је потребна. Да се не плашимо промјена. Да мање осуђујемо себе и друге”, каже наша саговорница.

Да бисмо очували ментално здравље веома је важно да и друштво у којем живимо буде здраво.

 

 

“Друштво које штити права својих становника, осигурава сигурну егзистенцију и уређен живот, уз различите могућности надоградње и прогреса, сигурно је повољније за очување менталног здравља. Ми смо у страху и неизвјесности. Јуче сам водила једну своју терапијску групу, теме су биле везане за несигурност на послу и то у потпуно различитим секторима, државном, приватном, било којем. Људи су стално у грчу и то не може бити добро за наше ментално здравље”, рекла је она.

Када је у питању стигма менталних обољења Ирена каже да је ње све мање, али да и даље постоје табуи.

“У Бањалуци, на примјер, никад није било више психолошких савјетовалишта, а сви радимо пуном паром. Дакле, потребе су велике, али и људи се не либе тражити помоћ и причати о томе, јер људи најчешће дођу преко препоруке. Наравно, не могу рећи да у Бањалуци не постоје предрасуде и страхови. У мањим мјестима је мало другачије, често се људи одлуче из гравитирајућих мјеста да путују у Бањалуку или друге градове на психотерапију, радије него да у свом мјесту потраже помоћ, из страха да се не сазна за њихов проблем и да не буду стигматизирани”, појашњава.

Борба против стигматизације је на свима нама, каже Ирена, на професионалцима да едукују, медијима да извјештавају, доносиоцима одлука да доносе и спроводе адекватне политике менталног здравља, просвјетно-педагошким установама да проводе програме превенције, а на људима који су имали искуства у тражењу психолошке подршке да причају о томе и разбијају предрасуде.

Јована Джевер, психологиња и КБТ&РЕБТ психотерапеутица у едукацији каже да није једноставно процјењивати ментално здравље одвојено од здравља као таквог. У суштини, Јована објашњава да ментално здравље не подразумијева само одсуство психичких поремећаја. Оно заправо представља адекватну менталну способност и постојање одређеног баланса унутар којег је могуће остваривати своје потенцијале, радити и дјеловати уз нормалне стресне животне околности и бити функционалан члан заједнице.

Ментално здравље је, каже Јована, добрим дијелом одређено од стране вишеструких фактора средине који су у интеракцији као што су, психолошки, социјални, биолошки и генерално фактори здравља и болести.

“Очување менталног здравља је од изузетне важности. Добро би било да што више избјегавамо стресне ситуације (колико год да то дјелује тешко) или да бар, уколико их не можемо избјећи, градимо другачији однос према њима (а то се може научити). Важно је да градимо релације и односе који нас испуњавају. Да идентификујемо сопствене циљеве и вриједности и да живимо и радимо у складу са њима како бисмо живили живот вриједан живљења. И наравно, да водимо рачуна о свом физичком здрављу. Укратко, идентификовањем и оснаживањем протективних фактора као и смањивањем фактора ризика”, каже за БУКУ Јована.

Она каже да оно што сигурно утиче неповољно на ментално здравље јесте пораст и константност социо-економских препрека за појединце што поред недостатка превенције и система заштите менталног здравља не даје баш прилику за причање о менталном здрављу и његовој заштити на вишем нивоу.

Јована каже да је статистика неумољива, а према процјенама СЗО, ментална обољења заузимају висок проценат. С друге стране, превентивна медицина је некако превише тиха.

 

 

“У нашем друштву је нажалост стигма присутна, али не само по питању менталних обољења. Има одређених помака, али има и простора за даљи рад и унапријеђење.  Ми као људска бића немамо никакву гаранцију да ћемо до краја живота проживити без одређених болести или поремећаја. Али оно на шта можемо утицати јесте на однос према том стању које се може појавити било када и код било кога. Да ли ћемо ‘трпити’ и крити наша стања и самим тим додатно погоршавати сопствено здравље или ћемо се обратити стручњацима како би нам било боље, ствар је избора и одговорности према себи, сваког понаособ”, истиче наша саговорница.

Против стигма се можемо борити прихватањем.

“Код нас је стање такво да кад неко каже да иде код психолога или психотерапеута, одмах људи помисле да нешто ‘није у реду’ с њим. Баш због тога, људи и кад се осјећају лоше, не осмјеле се да траже помоћ док им не постане ‘неиздржљиво’. Када би потражили помоћ раније, већа је вјероватноћа да би проблем који имају ријешили и лакше и брже.  С друге стране, има и људи који кад имају одређени проблем, кад осјете одређене промјене у својој функционалности или кад их нешто ‘жуља’, дођу на психотерапију и у највећем броју случајева успјешно ријеше проблем”, истиче она.

На крају разговора Јована каже да и медији као интегрални дио друштва у значајној мјери утичу на формирање ставова према менталном здрављу, проблемима и поремећајима.

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.