МАЈА ГАСАЛ ВРАЖАЛИЦА: Постали смо људи који воле политичаре мангупе, а глас продајемо за 100 КМ

Била је једна од најактивнијих заступница у Парламентарној скупштини БиХ, као чланица Демократске Фронте. Први пут се страначки ангажовала с мотивом да престане да се само жали на свакодневицу, него да се покрене и нешто конкретно мијења.

Sara Velaga / 21. октобар 2019

privatna arhiva

Није познавала никога у странци и није имала очекивања у смислу властитог интереса. А с обзиром да је мотив промјене никада није попустио, напустила је ДФ када су окусили власт и промијенили се. О одласку из ДФ-а, активизму, положају жена, али и грађана уопштено, Маја Гасал Вражалица говори за БУКУ.

„У странку нисам ушла по нечијем диктату и наговору, а како сам била лишена калкулација, тако је моја одлука о изласку из Демократске фронте била једина логична ствар која је и могла услиједити, јер након што смо окусили власт и након што се у Демократској фронти почело најбезочније одстрањивати здраво ткиво странке, а величати оно канцерогено, тако је за онај мањински дио Демократске фронте који је и прије странке, па и за вријеме страначког активизма имао свој став и рацио, своје принципе лишене калкулација било најлогичније повући се из странке, али не и из политике."

Статистике показују да је била најактивнија заступница, како у клубу Демократске фронте тако и у Парламентарној скупштини БиХ. Трудила се, како наводи, максимално оправдати своју позицију у највишем законодавном тијелу домовине, што иако у јавности изгледа врло једноставно, тако није.

„Иза тога је много рада, труда, непроспаваних ноћи, преиспитивања, размишљања о одустајању, јер се преко ноћи нађеш негдје гдје ти је окружење потпуно страно, процедуре нејасне, материјали само пристижу, а поред активности које подразумијева парламентарни рад, имаш и страначке, али и породицу, медије, грађане/ке, ... Уз минималну подршку од стране странке која је требала прије свега радити на образовању својих кадрова које планира ставити на листе, те успостави тијела која ће бити подршка изабраним и именованим, могу рећи да сам итекако задовољна својим резултатима."

Додаје како су жене на бх политичкој сцени које су показале да посао изабраних и/или именованих раде много одговорније, за своје резултате морале двоструко више енергије уложити јер су превише изложене опструкцијама, баријерама, како унутар властитих редова тако и изван њих.  

„Како се политичарење у Босни и Херцеговини креира, организира и завршава у кафанама са коцкастим столњацима, путем телефона рјешавају кључне ствари, тако смо ми жене ускраћене за основне информације које су нам итекако потребне да бисмо као изабране и именоване у сваком тренутку знале страначки став по одређеним питањима, позадину за неке одлуке и слично", наводи.

Истиче како је прошла изванредну школу, много научила, али и помогла неким људима у остваривању њихових права. Када су пропали преговори ДФ-а са СДП-ом, постало је очито, додаје, да се и код једних и других ради о властитим сујетама.

„То су заправо неиживљени дјечаци који се још увијек копрцају у пијеску, а уједно као такви уживају интерес јавности као важан фактор под свјетлима разноразних рефлектора. Схватиш да мораш повући црту и признати сам себи да је све једна велика лаж и да те је странка издала, јер оно што видиш својим очима и чујеш властитим ушима иза кулиса није оно што се представља у јавности“, закључује.

Својевремено су је из ХДЗ-а БИХ нападали и окарактерисали као националну издајницу, за шта истиче како су етикетирања од стране ХДЗ БиХ, увијек била доказ да је на правом путу и да заступа исправне ставове.

„Када сваки нормалан човјек, изанализира начине на који дугогодишњи/е представници/е, односно заштитници/е националних интереса сва три народа злоупотребљавају национални идентитет како би богатили себе и своје ближње, при том сиромашећи и мајоризирајући властити народ, може само констатирати да они/е нису никакви/е заштитници/е националних интереса, већ организирана група лопова, рекетара и злоупотребљавача/ица положаја.“

Нажалост, још увијек је, како додаје, недовољно оних који би престали бити жртве и сљедбеници/е таквих политика. А то ће, увјерена је, трајати све док сваки појединац не схвати да партија не смије бити биро за запошљавање. И да морају имати могућности као индивидуе на темељу квалификација и знања. 

„Сви/е они/е који/е се ипак одлуче да себе учине робовима/ропкињама како би тренутно олакшали/е себи себи живот, морају да знају да су заправо они/е ти који/е су заједно са пар кметова одржавају овај систем из којег дјеца не да одлазе, већ бјеже. Да би наредној генерацији било мало боље него нама данас, наша генерација се мора жртвовати, то јест престати одржавати овај систем у којем само њих пар живи, а ми остали робујемо."

О недавним подацима ЦИН-а који наводе како су парламентарци минут свог (не)рада наплатили чак 2800 КМ Маја говори како је потребна воља двије трећине заступника/ца у Парлементу како би се било шта мијењало.

„Треба знати да заступника/ца који/а би се одлучила из моралних разлога да подузме било шта по овом питању и покаже да је ипак другачији/а од већине досадашњих заступника/ица има једну једину могућност, а та је да врати свој мандат странци и да умјесто њега/ње дође наредни/а с листе и настави примати 2800КМ/минута. У том тренутку у данашњој Босни и Херцеговини неки/е би на друштвеним мрежама похвалили/е тај чин.“

Додаје како би та особа сутрадан као потенцијални независни кандидат добила минимум гласова, ако би се ико више и сјећао тог њеног моралног чина. А увјерена је и да је нереално очекивати да ће грађани/ке који свој глас продају за Топс, 100КМ или излет на Игман прочитати истраживање ЦИНа, а камоли подузети нешто. 

„Ми смо постали људи који воле политичаре мангупе, популисте, нама је моћ у погрешним рукама постала сасвим нормална. Морал и етика одавно не станује овдје, а у образовном систему (неким дијеловима Босне и Херцеговине) је само дио изборног предмета, вриједно би било истражити колико дјеце иде на морал и етику, а колико на вјеронауку, те који предмет и у којој мјери баш говори о моралу и етици и које примјере наводи на неморалне/неетичне. Бит ће да је у овом контексту у уджбеницима или биљежницама пренаглашен женски неморал, док вјероватно нико не користи примјер тренутних политичких актера како би дјеци приближио неморал.“

Одувијек је била грађанска активистица, без страха да искаже непослух. А најмање је радила у образовању, иако је по професији професорица њемачког језика и књижевности.

„Кад би се и указало слободно мјесто, ја нисам била опција, јер се тада морало бити јако добар са синдикалцима или партијама на власти, а како сам ја одувијек вољела своју слободу тако сам знала да ју никад нећу продати за радно мјесто, па сам се окренула другим пословима, што је такођер била добра одлука.“

Жеља, али и потреба да искуство које је прошла преноси на друге, првенствено жене, довела је до оснивања фондације под називом „Академија за жене“. Пројект који је сама осмислила и дизајнирала „Политичка писменост младих у БиХ“ подржан је од стране Министарства вањских послова СР Њемачке и Њемачке амбасаде у БиХ. 

„Прва генерација полазника/ица има могућност да се уз стручне предаваче/ице неформално образују и јачају свој грађански активизам а све с циљем укључивања у друштвено политичке токове и преузимања одговорности у процесима изградње демократског друштва. Наша група је микс младих између 17 и 35 година старости, неки/е од њих су чланови/це политичких субјеката, док други/е дјелују у организацијама цивилног друштва или до сада никад и нигдје нису имали/е прилику дјеловати.“

Осим великих градова у Босни и Херцеговини прву генерацију Академије за жене чине и млади из заборављених средина Босне и Херцеговине (Босанско Грахово, Томиславград, Сански Мост, Љубиње, ...). 

„Нама је ово јако значајан ангажман, јер се већина како младих тако и старијих укључи у странке или гласа за странке, без да претходно прочита статут исте и преиспита да ли је баш то та странка којој треба да да свој глас, своје вријеме и енергију. Млади ће на основу овог процеса којег су прошли радећи на истраживању моћи упустити се и у нека друга истраживања, али и аргументирано бранити ставове и тражити одговоре у страначким тијелима или на страначким предизборним скуповима“, додаје Маја.

У новембру покрећу нови пројекат у сарадњи са МаркетМакерсима а који се тиче незапослених жена којима желе помоћи да се оспособе за улазак у свијет Фрееланцинга.

„Ја и даље вјерујем да су жене те које могу мијењати свијет. Још увијек саме себе спутавамо, због несолидарности пропуштамо прилику да преузмемо активније улоге у друштвеној заједници, а за то вријеме пропада друштво у цјелини. Да је кључ у нашим рукама може се илустрирати на примјеру да само један дан како запослене тако и непослене жене одлуче да тај дан неће провести по устаљеној схеми, нити ће на посао, нити ће око дјеце, старих, младих, нити ће скухати, опрати, купити, ..., тај дан био би опћи хаос, тај дан би много фирми било затворено, јер мушкарци не би могли доћи на посао јер нема ко да остане с дјецом, одведе их у вртић/школу, купи, поспреми, обиђе старце.“

Много тога би жене могле, увјерена је, али нажалост већина се јако добро уклопила у тренутни систем, те се дјеловање, према њеним ријечима, свело на джубокс – колико пара, толико музике или пак тишине. А матрица је, како додаје иста, без обзира о којем сектору се ради. 

„Пут од патријархата ка равноправности почиње са образовним системом”, раније је изјавила у једном интервјуу. А на питање је ли се ишта промијенило до данас и како утицати на образовни систем, који је сам по себи врло комплексан и проблематичан у БиХ, одговара како је он мјесто на којем се урушава или гради друштво у цјелини. 

„Слика Босне и Херцеговине је данас таква каква јесте баш због урушеног образовног система, система у којем и даље учимо напамет, награђујемо оне који су само тако без иједне своје ријечи пренијели све оно што је неко написао у књизи или издиктирао у биљежницу, онај ко мисли својом главом, пропиткује, креативно дјелује није пожељан војник у армији данашњих вођа образовних система у Босни и Херцеговини.“

Додаје како су ријетки примјери који у наставном процесу покушавају прошити видике ученицима/ама. Али наглашава како смо ми ипак ти који образујемо и одгајамо дјецу, што води до тога да је немогуће не рећи да смо ми ти које одржавамо патријархат на животу. 

„Она партија која изађе са само једном политиком и дефинитивном одлуком да реформира образовни систем ће бити партија која се разликује од других, јер тек та парија ће показати да жели да гради друштво, а не да запосједне фотељице. Како је образовни систем на кантоналном, односно ентитеском нивоу, те како у одређеним кантонима немамо Додика који нам је наводно крив за све у нашим животима, па ни Човића којег бисмо морали имати као партнера, не видим ниједан разлог зашто неке од партија или нека од партија не изађе са само једном политиком и ријеши да ју спроведе преузимањем министарства образовања“.

За сами крај БУКА интервјуа, Маја Гасал Вражалица, као бивша заступница ДФ-а у Парлементу БиХ, за данашњи рад странке, али и самог представника Комшића каже:

„Мислим да свако о себи говори највише, неки/е сваким даном све више.“
 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.