МАМА, ШТА ЈЕ ТО КУЋА? Прича наше дјеце у избјегличким камповима у Сирији

Са само 28 година сестра Алеме Доламић отишла је у Сирију са својим тадашњим супругом. Он се борио на страни тзв. Исламске државе, а погинуо је 2017. године, након чега је Алемина сестра остала са троје малољетне дјеце у кампу са избјеглицама у Сирији.

Sara Velaga / 08. октобар 2019

foto: Ali Hashisho (Reuters)

Њена дјеца немају приступ образовању, а према Алеминим ријечим, живе у потпуности у нехуманим условима. Испричала је то за БУКУ, упркос чињеници да већ годинама нема помака у покушају да их врати у БиХ, иако неријетко и у медијима о томе прича. 

„Већ двије године се обраћам институцијама у БиХ, које још увијек нису рјешиле питање повратка моје сестре. Увијек се говори како се ради на томе, али још увијек ништа. Дјеца су у узрасту од три, четири и дванаест година. Обиљежавају их као терористе, а они су само дјеца. Дјеца и жене нису криви“, говори Алема.

Нарочито је погађа, како додаје, чињеница да се дјецу означава као такве, јер она нису могла бирати гдје ће се родити, а највише испаштају. Повремено се чује са сестром, а тада јој најтеже буде, када чује како дјеца говоре о кући.

„Када је моја сестра причала дјеци ићи ћемо у Босну кући, најмлађи син је питао мама шта је то кућа? То вам довољно говори како је дјеци тамо. Њима је кућа шатор усред ничега“, прича Алема.

Рокова за њихово враћање кући, било је, како наводи много. Исте те рокове пробијали су сами надлежни, а посљедње што су рекли је да ће то бити крај септембра. Међутим, није до тога дошло. Ипак, Алема не губи наду, иако би вољела добити нешто конкретније од информације: „Радимо на томе“.

Свјесна је чињенице да је њена сестра погријешила у тренутку када је отишла тамо, али би јој било лакше када би се пронашао начин да се она и дјеца врате, јер нису бирали судбину која их је задесила.

Према посљедњим информацијама Међународног комитета Црвеног крста, уступљених БУКА магазину, тренутно се у у камповима на сјевероистоку Сирије налази око 100 000 избјеглица. Углавном је ријеч о женама и дјеци. 

„Само у кампу Ал-Хол се налази преко 68 000 људи. Око 90% избјеглица су држављани Сирије и Ирака, али има и страних државаљана. Процјењује се да су двије трећине од укупног броја дјеца“, рекли су из МКЦК.

Додају како је хуманитарна ситуација у камповима јако забрињавајућа. А према информацијама са терена, смјештајни капацитети кампова су одавно премашени и многе породице са дјецом морају спавати на отвореном, у лошим хигијенским и временским условима. 

„Ми из МКЦК, заједно са колегама из сиријско – арапског Црвеног полумјесеца, радимо све што је у нашој моћи како бисмо боравак тих људи у избјегличким камповима учинили што хуманијим. За потребе смјештаја у кампу, објезбједили смо и поставили додатних 550 шатора. У мају ове године, успоставили смо и теренску болницу, у којој је у посљедња три мјесеца медицинска помоћ пружена преко 3500 особа“, нагласили су из МКЦК.

Осим тога, наводе да редовно обезбјеђују храну и воду, а до сада су осигурали преко милион оброка и 500 000  литара питке воде за потребе људи у камповима. Помажу у успостављању контаката са члановима породице, јер су, како наводе, многи изгубили контакт са њима.

„Ту постоје малољетне особе које су стигматизиране због тога што се повезују са Исламском Државом или дјеца, млађа од пет година, која су рођена у Сирији и који имају документе издате једино од стране Исламске Државе. Обје ове групе се налазе у веома тешкој позицији, гдје су дискриминирани и заборављени од стане својих држава“, наводе из МКЦК.

Наглашавају да сва дјеца заслужују хуман третман и да их треба третирати прије свега као жртве, без обзира на то јесу ли они или њихови родитељи повезани с оружаним групама.
По Женевским конвенцијама, сви имају право на хуман третман укључујући фер суђење у складу са законом. А неопходно је обратити пажњу на дјецу и омогућити им заштиту и основна права.

На то су недавно указале и Организације цивилног друштва за промоцију и заштиту права дјетета, Саве Тхе Цхилдрен, Хопе анд Хомес фор Цхилдрен и Wорлд Висион, које су упутиле позив институцијама Босне и Херцеговине да у што скоријем року подузму одговарајуће мјере припреме за повратак и осигурају услове за адекватну адаптацију и реинтеграцију у друштво дјеце страних бораца из БиХ која бораве на подручју Сирије и Ирака.
 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.