Марко Видојковић: САМО ПИ.КЕ НОСЕ МАСКУ

5Г мрежа! Сатанисти пију крв деце! У вакцинама су чипови! Вирус не постоји!

Marko Vidojković / 28. август 2020

У време ванредног стања, кад би почео полицијски час, становници Рајског брда, које су чиниле дивље изграђене вишеспратнице на источном рубу Београда, гунђајући би се затварали у своје домове на дванаест сати. Нису веровали у вирус. Када би се преко дана окупљали испред својих улаза, изнова би извлачили закључак да се током ноћи, кришом, свуда по земљи поставља 5Г мрежа, нешто најстрашније што су владари из сенке икада измислили. Ја сам веровао у вирус, зато што се управо од њега, још почетком марта, разболела кева моје швалерке, па затим и она. Обе су завршиле у болници, са тешким упалама плућа. Био сам уверен како ме је од болести спасило то што се наш последњи сусрет, током кога се неколико пута закашљала, одвијао тако што сам је гузио уз једно дрво, у звездарској шуми. Није, дакле, било блиског контакта лицем у лице, кључног за преношење нове опаке болести. 

Једини на Рајском брду носио сам маску. У овом делу града то се сматрало не само бламом, већ и чудом, имајући у виду да у близини није било апотеке, а и да је било, маски није било да се купе нигде у граду, па сам моју сашио од старих гаћа и ластиша. Швалерка и њена кева некако су претекле, али имајући у виду кроз шта су прошле, наставио сам с мерама опреза. Деци нисам дао да излазе напоље, што је мојој жени тешко пало, имајући у виду да смо обоје незапослени. Тако смо нас четворо проводили свих двадесет четири сата у наших четрдесет квадрата. „Шта си одлепио са том короном? Једва си три разреда средње завршио и сад си одједном постао доктор?“, гунђала је. „Ма, Костин ћале се разболео, једва је преживео“, правдао сам се. „Ко је сад Коста?“, била је сумњичава. „Коста, ортак из средње, милион пута сам ти причао како је хемичарки запалио косу“, комбиновао сам, јер је Коста из средње био одличан ђак, ког сам последњи пут видео 1993, а хемичарки је косу запалио Ђока Мусолини, у седмом основне.

У осам увече излазио сам на терасу и тапшао здравственим радницима, заслужним за то што ми је швалерка још увек жива. Комшија Ђура, који је сваке вечери излазио на улицу да, пушећи пљугу, скривен иза једног дрвета, мотри на полицијске патроле и монтере 5Г мреже, довикнуо ми је: „Комшија, шта тапшеш, као ове напредњачке сисе? Ниси ваљда примио сендвич?!“ „Тапшем медицинским радницима“, одговорио сам му. „Каквим бре радницима, ово је аплауз полицијском часу и диктатури! Ово је аплауз 5Г мрежи! Сатанисти су вас натерали да им тапшете, док они бебама једу жлезде!“, урлао је. „Није, бре, Костин ћале се разболео, једва је остао жив!“ „То ти неког другог лажи“, одговорио је нешто тише и пришао згради. Мрдао је куковима напред назад, глумећи да неког јебе и додао: „Знам ја Костиног ћалета, хе хе.“ „Свеједно, једва је претекао, веруј ми!“ „Ко зна од чега је био болестан! Матор човек, лако се разболи, па лако и умре. А тај твој није чак ни умро!“

По завршетку ванредног стања, Рајско брдо је живнуло. Сви су изашли напоље, да се друже, оговарају и свађају. Деца су јурцала горе доле, некад за лоптом, некад на бициклима, ја сам и даље све време био код куће, а напоље бих излазио под маском. Жена је била убеђена да сам пролупао, а швалерка ме оставила, јер више нисам хтео да се виђамо, из страха да ме не зарази, иако су три ПЦР теста заредом говорила да је негативна. Једном сам, са маском на лицу, изашао да бацим ђубре и налетео на комшију Ђуру, у Звездином дресу. „Добро, јеботе, да ли си нормалан? Са маском до контејнера?“, искрено се разочарао. „Ма, окрзнуло ме, имао сам луду срећу да се не заразим“, шапнуо сам му у поверењу. „Мање веруј мафијашким вестима, комшо. Поставили су 5Г мрежу и укинули ванредно стање. Све постоји, само твој глупи вирус не!“, весело је дрекнуо, а онда нешто тише додао: „Ни Костин ћале, а? Ни он не постоји, а? Хе хе. Ајде, скидај то, само пичке носе маску.“ „Ево, скидам чим дођем кући. А где си ти пошао?“ „На свадбу. Шта мислиш где сам пошао? На дерби! Да карамо гробарске пичке!“, заурлао је из свег гласа, клепио ме гломазном десном шаком по леђима и кренуо да се гега, попут медведа, низ падину, ка станици градског превоза, удаљеној око километар од насеља.

Неколико дана касније, цело рајско брдо одјекивало је од сувог кашља. Неки су болесни лежали код куће, а други су, кашљући, и даље излазили напоље без маски, као да се ништа не дешава. У међувремену су се у апотекама појавиле маске, али пошто нисам имао лове да их купим, редовно сам своју прао врелом водом, а сашио сам их и жени и деци, како не би заразу, која је очигледно поново узела маха, донели у кућу. Пошто нису хтели да их носе, одвалио сам их од батина, децу каишем, а жену шамарима, после чега је она са њих двоје отишла код својих у Мионицу. 

Једне вечери, чуо сам громогласно упорно кашљање на улици. Изашао сам на терасу, са све маском на лицу, јер је други спрат ипак релативно ниско. Доле се, држећи се за бандеру, комшија Ђура савијао под налетима кашља. „Комшо, иди кући. Пиј витамине“, добронамерно сам му се обратио. „Зајеби радњу, ках, ках... комшија, ках, ках... ово је од пљуга... коф, коф...“ одмахнуо је руком, а ја сам се брже боље вратио у стан. Идућег дана однели су га у болницу, где је, како сам чуо, умро испред зграде, чекајући да стигне на ред. У другом налету вируса, Рајско брдо остало је без девет житеља. Ипак, како се ситуација мало смирила, средином августа, поново су сви били без маски испред зграда, драли се и смејали, уверени да је све прошло. Сви, осим мене.

У сред ноћи, између 24. и 25. августа, пробудило ме некакво крцкање. Доња ивица кревета улегла се, као да тамо неко седи.
„Само пичке носе маску“, зачуо сам Ђурин глас и упалио светло. Никога није било у соби.
Следеће ноћи, поново ме пробудило крцкање. Овог пута зачуло се неколико гласова око мене.
„Само пичке носе маску! Само пичке носе маску!“
Упалио сам светло. Никог у соби. Али, све је било јасно. Мртви из комшилука, предвођени комшијом Ђуром, уротили су се против мене. Ставио сам маску на лице, угасио светло и окренуо се у страну. Неколико тренутака касније, хор мртвих поново се зачуо:

„Само пичке носе маскуууу! 5Г мрежааааа! Сатанисти пију крррв децеееее! У вакцинама су чиповииииии! Вирус не постојиииии!“


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.