Не постоји никакав ни граматички ни друштвени разлог зашто бисмо премијерку називали премијер

Промјене у језику се дешавају полако. Ово је питање специфично јер није довољно само нормирати језик тако да буде родно осјетљив. Потребно је упоредо мијењати свијест људи о родној равноправности.

Maja Isović Dobrijević / 27. јун 2017

 Парламентарна скупштина БиХ 2014. године препознала је родно осјетљиви језик и од тада је обавезно његово кориштење у званичним документима ПСБиХ, а у марту 2017. усвојен је и обавезан родно-одговорни језик у Парламенту Федерације БиХ.

Иако су постојале иницијативе да и НСРС ради на питању родно-одговорног језика до сада никада није била покренута ниједна Иницијатива од стране заступника/ца или Гендер центра РС. Исти је случај у скупштинама кантона, градским вијећима и одборима.

Мора се примјетити да је у пракси честа неупотреба родно осјетљивог језика*, како у јавном говору, тако и у писаним документима и медијима, а то је директно дискриминисање жена.

Сандра Злотрг, магистрица лингвистичких дисциплина и директорица Удружења Лингвисти каже да је у Парламентарној скупштини БиХ иницијативу о препознавању родно осјетљивог језика покренула тадашња заступница Исмета Дервоз, а у то вријеме мијењали су се пословници оба дома и Јединствена правила о изради правних докумената тако да су се могле предложити измјене којима би се гарантовала већа видљивост жена у документима које издаје скупштина, а онда посљедично и већа видљивост жена за скупштинском говорницом.

 

Сандра Злотрг, Бука архива

 

„Више се нико не може позивати на класификације, пословник или правилник да заступници на вратима, визитки или у уговору стоји заступник. У Федералном парламенту усвојена је иницијатива о употреби родно осјетљивог језика, али још увијек предстоји рад на мијењању пословника и правилника. Без тога, иницијатива ће остати лијепа жеља. Питање је времена када ће се иста иницијатива покренути у Народној скупштини Републике Српске, у скупштинама кантона, градским вијећима и одборима итд. Ово је важно питање јер не постоји никакав ни граматички ни друштвени разлог зашто бисмо премијерку називали премијер и зашто би се грађанке подразумијевале у грађанима“, каже за БУКУ Злотрг Сандра.

Она каже да се још увијек употреба родно осјетљивог језика проблематизира у медијима, а  Сандра још увијек често на разним семинарима говори о томе. Ипак, каже да се данас осјети велика разлика у односу на прије десетак година.

„Промјене у језику се дешавају полако. Ово је питање специфично јер није довољно само нормирати језик тако да буде родно осјетљив. Потребно је упоредо мијењати свијест људи о родној равноправности. У медијима и опћенито у јавном дискурсу још увијек имамо проблем са сексизмом у језику. Једна је степеница у мијењању друштвене свијести да постоје жене на високим судским и тужилачким функцијама. Друга да суткињу зовемо суткињом, а не судијом. Додатно с тим иде борба да се мишљење суткиње уважава једнако као и суца, да се суткињама сви у суду обраћају с истим поштовањем како би се обраћали суцу, а не сексистичким називима душо или неприкладним госпођо, што је забиљежена пракса на нашим судовима“, објашњава Сандра.

Она истиче да се дискриминација у односу на род не може се посматрати изоловано од дискриминације по другим основама.

„Ових дана вијест је да је Ана Брнабић, декларисана лезбејка, нова мандатарка Владе Србије. А могле смо чути и прочитати наслов: Изабран први геј премијер у Србији. Како смо од премијерке лезбејке дошли до геј премијера? Дакле, вијест је да је изабрана прва лезбејка или геј особа на премијерску позицију. Некоректан наслов довољан је показатељ да се новинар или новинарка у самом тексту неће дубље уносити у проблем. Тако вијест о избору Ане Брнабић постаје позитивна, иако се ова политичарка до сада није бавила људским правима ЛГБТ особа или жена“, истиче наша саговорница.  

Још један примјер да наш однос према језику одражава и наше схватање свијета и наше дубоко усађене предрасуде јесте нови Закон о основном одгоју и образовању који је недавно усвојила Скупштина Кантона Сарајево, сматра Сандра Злотрг.

„У старом закону досљедно су се користили напоредни облици наставници/наставнице, ученици/ученице када се ријеч односи на све. У новом закону нема напоредних облика, а додана је неписмена клауза да терминолошко кориштење једног рода подразумијева оба рода. Преведено, све ћемо у мушком роду, а жене нек се препознају. Корак назад у (не)употреби родно осјетљивог језика индикативан је за лоше намјере предлагача закона“, напомиње Сандра Злотрг.

МЕДИЈИ ДИКТИРАЈУ ЈЕЗИЧКУ МОДУ

Сандра каже да медији диктирају и језичку моду.

„Ако у медијима пет пута прочитате вијест  о омбудсменки Јасминки Джумхур, нећете сигурно доћи и мене питати како се у женском роду каже омбудсмен. Медији имају улогу нормализације говора о маргинализираним групама и ширења употребе језика која неће бити дискриминаторна ни према коме. Истраживања која је Свенка Савић проводила прије двадесетак година показала су да се о женама у женском роду говори у спортским и модним рубрикама, као и у црној хроници. Чим отворимо странице о политици и економији, жена као саговорница нема, а и оне које се спомињу, спомињу се у мушком роду. Одувијек је било одбојкашица, гимнастичарки и џудисткиња. Нико ме никад није питао каже ли се ватерполисткиња или ватерполистица. Али ме чак и лекторице питају је ли секретарка или секретарица, како жена адвокат и слично“, објашњава Сандра.

Она каже да се ситуација у неким медијима, нажалост, до данас није промијенила, јер  конзервативни медији упорно не користе родно осјетљив језик, а коректну терминологију у вези с ЛГБТ особама користе с иронијом. Срећом, Сандра додаје да је све више портала који пазе на све: да нема сексизма, да се жене не приказују као сексуални објекти, да жене уврштавају као саговорнице, да их ословљавају како приличи и да одабиром тема размишљају о друштвеној користи.

Јасна Дураковић, професорица на Факултету политичких наука у Сарајеву и заступница у Федералном парламенту БиХ каже да је питање родно осјетљивог језика изнимно важно, прије свега јер је родно осјетљив језик значајно друштвено и идеолошко питање које доприноси већој демократизацији друштва кроз давање веће видљивости женама и кроз признавање женског рада.

 

Јасна Дураковић, приватна архива

 

„Друштвена моћ се врло јасно огледа и у језику, а одбацивање генеричке употребе мушког рода, у писаној и усменој комуникацији, гдје се жене не виде и не чују, већ се оне као подразумијевају, први је корак ка равноправној расподјели те моћи. Језик је између осталог често парадигма идеолошких, друштвених, економских, законских и политичких односа који владају у друштву. Поред тога, кориштење родно осјетљивог језика је изузетно важно у родно неосвијештеној земљи као што је Босна и Херцеговина. Оно је нужно почетак промијене свијести код људи и почетак смањења родне дискриминације“, каже за БУКУ Јасна Дураковић.

Додаје да генеричка употреба мушког граматичког рода, уз образложење да је употреба мушког граматичког рода неутрална и да подразумијева и жене, нарушава родну равноправност, те је ово грубо кршење људских права кроз дискриминацију ове врсте.

„Ако већ постоје норме које се односе на жене (женски граматички род, суфикси, итд.) нема разлога (осим идеолошких) да жене у језику буду невидљиве или да се оне као подразумијевају у мушком граматичком роду. Лоши примјери су рецимо огласи за посао гдје се озбиљна занимања и функције наводе само у мушком роду (директор, професор, педагог), док искључиво женске именице иду уз најслабије плаћена мјеста попут чистачице, кафе кухарице или спремачице. С тога би употреба родно осјетљивог језика у овом контексту вредновања рада била позитивна промјена, јер би се на тај начин направила  афирмација жена у професионалним дјелатностима, функцијама и занимањима, јер то аутоматски значи да се женском титулом жени даје на значају и вриједности, крунише се њен рад и труд, те она и у свијести сваког човјека заиста постаје еквивалентна са мушкарцем“, објашњава Јасна Дураковић.

ЈЕЗИК КОЈИ КОРИСТИМО ЈЕ ОДРАЗ СТАЊА У ДРУШТВУ

Јасна истиче да родно осетљив језик, односно употребу мушког и женског рода у језику, треба посматрати у контексту људских права.

„Дискриминација на основу спола још увијек је један од најраширенијих видова дискриминације у Босни и Херцеговини, упркос чињеници да жене и мушкарци имају једнака права. Код нас се тешко мијењају стереотипи о традиционалним друштвеним улогама мушкараца и жена, јер и даље доминира патријахалан и конзервативан одгој и доминирају  ставови да постоје послови који су резервисани за жене, и они послови који су искључиво мушки. Увођењем родно осетљивог језика у службену употребу доприњело би се значајно у борби против дискриминације жена те и већем поштовању начела родне равноправности“, каже наша саговорница.

Јасна Дураковић каже да језик који користимо само је одраз стања у друштву, а код нас је у највећем броју случајева, потпуно нормално да су мушкарци директори, стручњаци и руководиоци, док су жене секретарице, медицинске сестре или спремачице.

„Дијелом су и медији криви за овакво стање јер потенцирају родно неосвијештен говор. И даље се воде полемике да ли нешто звучи рогобатно или смијешно на равноправно кориштење оба рода у називу занимања и даље се гледа са подозрењем и подсмијехом. А наш говор би требало да буде такав да жене чини видљивим у професијама, у занимањима, титулама и да кроз језик изразимо њихову равноправност и њихово достојанство. С тога је јако важно да медији примјењују принципе родно осјетљивог језика јер су они главни фактори у изградњи те родне освјештености“, каже Јасна Дураковић.

Гордана Катана, новинарка, каже да не види ни један разлог зашто се функције које жене обављају дефинишу мушким родом.

„Дакле не постоји нити један закон по којем не можемо бити магистре фармације, суткиње, директорице. Овако тај женски род своди се на, како се то у нас третира, мање битна занимања, па ето имамо фризерке, продавачице, собарице… А родно одговоран језик важно је користити како једнакост сполова не би била тек декларативно право, норма. Но бојим се да је много и до жена у јавној сфери. Које себе не желе титулирати са министрица, заступница, ваљда мислећи да то умањује важност функција које обављају, а што је ретроградно схватање и наслијеђе патријархата којег се на овим просторима није лако отарасити“, каже за БУКУ Катана.

 

Гордана Катана, Бука архива

 

Као лоше примјере употребе родно осјетљивог језика Катана наводи јавне институције у РС у којима и даље суверено доминира “мушки род”, а таква је ситуација и у већини медијских кућа. Добар примјер је, истиче Гордана, јавни РТВ  сервис РС који већ низ година користи родно одговоран језик.  

„Грађанке/грађани окренути су елетронским медијима, телевизији прије свега и они значајно утјечу на обликовање јавне свијести.  Дакле, јасном промоцијом родно одговорног језика и те како би се могло утјецати на то да женски род није намијењен само за кројачице, професорице… него и за државну секретарку САД-а или њемачку канцеларку“, истиче Катана Гордана.

У БиХ је, још увијек, нажалост у јавном дискурсу употреба родно одговорног језика остављена као ствар избора, а то се односи на институције, медије, као и остале сфере живота.

Жене, а нарочито жене које имају друштвени утицај требају да промовишу употребу родно осјетљивог језика, јер управо (не)употреба родно одговорног језика даје слику друштва укојем живимо. Друштва доминантно постављеног према стандардима мушкараца у којем велики број жена тако наметнуте стереотипе прихвата.

*Синоними родно осјетљивом језику су родно освијештен, родно коректан или родно одговоран језик.

 

 

 

Текст је настао у сарадњи са Иницијативом “Грађанке за уставне промјене"

 

 

 

 


Бука препорука

Женска права

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.