НЕ РАЗМИШЉАМО О КАТАСТРОФАЛНИМ ПОСЉЕДИЦАМА: Сваки дан удишемо прекомјерно загађен ваздух!

Удисање загађеног ваздуха, посебно оних ситних честица које су много мање од људске длаке, изавива промјене у тијелу што доводи до здравствених потешкоћа.

Maja Isović Dobrijević / 06. новембар 2019

Foto: Haris Čalkić za BUKU

 

Срђан Кукољ, савјетник за здравље и енергетику у регији Западног Балкана из Алијансе за здравље и животну средину (ХЕАЛ) говори нам о квалитети ваздуха који удишемо.  Сва истраживања указују да загађање ваздуха угрожава јавно здравље, животну средину и економије у виду повећаних националних здравствених и еколошких буджета, и личних трошкова за индивидуално љечење.

Квалитетан ваздух је људско право, а живимо у времену када је то право угрожено. Човјек може преживјети неколико дана без воде и само неколико минута без ваздуха. Специјални извјештач Уједињених нација за људска права и животну средину Давид Р. Боyд, позвао је државе да подузму хитне мјере за побољшање квалитета ваздуха како би испуниле своје обавезе из области људских права.

Срђане, на почетку да те питам какав ваздух удишемо?

Информације о квалитету ваздуха у посљедње двије недеље говоре да удишемо прекомјерно загађен ваздух. Индекс квалитета ваздуха који је у овом наведеном временском периоду представљен јавности је караткеристичан за зимски период на нашим просторима, међутим температурна инверзија која се десила током 'михољског љета' је допринијела да загађање ваздуха буде веће него иначе у ово доба године. Због великих индустријских постројења, термолектрана на угаљ, саобраћаја, пољопривреде и кућних ложишта грађани Босне и Херцеговине удишу загађен ваздух током цијеле године када су граничне вриједности емисије загађујућих материја често изнад препоручених у смјерницама о квалитету ваздуха Свјетске здравствене организације. Важно је да држава Босна и Херцеговина поштује важеће законе и прописе како би се избјегло загађање ваздуха и уједно заштитила животна средина, смањио утицај на здравље грађана и спријечиле пријевремене смрти.

 

Фото: Срђан Кукољ

 

Које подручје у нашој регији је најпроблематичније када је квалитет ваздуха у питању?

Државе Западног Балкана, а које нису чланице Европске уније, су познате по великом загађењу ваздуха. Велики градови у овом региону, попут Београда, Сарајева и Скопља, годинама су присутни и у свјетским медијима управо због прекомјерног загађења ваздуха које је највише изражено током грејне сезоне због повећање потрошње фосилних горива, а које се удружује са загађењем које већ стварају индустрије, пољопривреда и саобраћај.

На путевима Западног Балкана налази се велики број застаријелих возила чији, првенствено, дизел мотори доприносе стварању огромне концентрације емисија штених гасова. Увоз возила из Европске уније такође је један од проблема, а који није једнако регулисан у регији Западног Балкана и представља једну од пријетњи јавном здрављу и животној средини, узимајући у обзир количину штетних гасова који се свакодневно емитују у ваздух из возила која су уклоњена из Европске уније управо због њиховог штетног утицаја на животну средину. Државе морају јачати имплементацију политика за смањење емисија штетних гасова у свим секторима. У сектору саобраћаја увести мјере које ће помоћи грађанима прелазак на нискоугљична возила и активне облике транспорта, посебно у градовима. Наравно да се од доносилаца одлука очекује више рада на ширењу мреже градског и међуградског јавног превоза али и на увођењу већег броја зона без саобраћаја и бициклистичких стаза.

Велики број домаћинстава у пећима или шпоретима спаљују дрво или угаљ за огријев или кување, а спаљивањем ових енергената емитују се загађујуће материје не само у спољашној већ и у унутрашној средини које повећава штетни утицај тог ваздуха на здравље чланова домаћинства.  Други проблем је што даљинска гријања на Балкану готово у свим случајевима нису дизајнирана да користе ‘’чисте’’ енергије (као што су геотермална, соларна енергија). Него се топлота добија из употребе фосилних горива (угаљ, гас) или биомасе која загађује ваздух спаљивањем тих енергената. Подстицањем увођења обновљивих извора енергије у производњи струје осигураћемо чистији ваздух и здравију животну средину али уједно и побољшати ефикасност енергетског сектора у Босни и Херцеговини.

Не смијемо заборавити и на грађане који су свакодневно изложени штетним утицајима ваздуха који се загађује радом великих индустријских постројења или топионица и експлоатацијом руда. Нажалост, у регији Западног Балкана постоје још увијек здравствене инститцуије чије просторије се загријавању спаљивањем дрвета или угља у котларницама, а при томе требамо имати на уму чињеницу да су у тим истим здравственим институцијама збринути грађани који су се за помоћ обратили управо због здравствених потешкоћа узрокованих удисањем загађеног ваздуха.

Термолектране на угаљ у овој регији - Босни и Херцеговини, Сјеверној Македонији, Црној Гори, Косову и Србији - загађују ваздух емитујући забрињавајуће високе нивое штетних материја. Загађање ваздуха угрожава јавно здравље, животну средину и економије у виду повећаних националних здравствених и еколошких буджета, и личних трошкова за индивидуално љечење. Загађење ваздуха такође ствара економске губитке кроз смањену продуктивност грађана. За примјер, године 2016, термоелектрана Костолац Б из Републике Србије надмашила је Угљевик из Босне и Херцеговине, постајући најозлоглашенији загађивач сумпор диоксидом (СО2). Костолац Б и Угљевик су чинили половину укупног загађења СО2 из термоелектрана на угаљ у региону Западног Балкана у 2016 години. Само ове двије термоелектране у 2016. години биле су одговорне за око 25% укупних емисија СО2 из угља у Евроспкој унији и на Балкану заједно. Потребно је пренамјенити скривене субвенције, којима се сада подржава сектор угља, и усмјерити на децентрализацију производње електричне енергије из одрживих извора енергије, и кроз те субвенције мотивисати појединце да производе сопствену енергију уз помоћ сунца, вјетра и геотермалне енергије.

А каква је ситуација конкретно у БиХ, који су негативни примјери, има ли позитивних примјера?

Наравно да највећи негативни примјер су термоелектране на угаљ, за чију изградњу, рад и одржавање Босна и Херцеговина обезбјеђује државну помоћ и иностране кредите који су такође подстицај директне пријетње животној средини и јавном здрављу. Питање одржавања постојећих и изградње нових термолектрана није само проблем државе Босне и Херцеговине, већ регије Западног Балкана и Европске уније чији грађани такође свакодневно пате од посљедјица загађеног ваздуха који долази из ових постројења и захваљујући вјетру прелази границе ове земље.

Моделирање података за емисије из 2016. за термолелектране на угаљ у Босни и Херцеговини показује да међу 10 највећих загађивача у Европи по емисијама сумпор диоксида, три електране се налазе у овој држави (Угљевик, Какањ и Тузла), и двије по емисијама ПМ10 честица (Гацко и Угљевик). Ово моделирање података такође показује да су ове термоелектране у Босни и Хрецеговини у 2016. години изазвале 334 пријевремене смрти, 616 случајева бронхитиса код дјеце, 6 410 дана са симптомима астме код астматичне дјеце, 181 случај бронхитиса код одраслих, 276 случаја хоспитализације због респираторних или кардиоваскуларних симптома, 521 436 дана ограничене активности, 107 358 изгубљена радна дана код радно способног становништва и здравствени трошак у укупном износу од око 985 милиона еура.

Позитивних примјера свакако има, нажалост ти примјери су мањих размијера и самим тим не ријешавају проблем загађеног ваздуха за све грађане Босне и Херцеговине и шире. Када говоримо о великим емисијама загађујућих материја онда у сваком тренутку требамо имати на уму рањивије популације становништва које највише пате од посљедјица загађеног ваздуха као што су дјеца, труднице, људе са хроничним кардиоваскуларним или респираторним здравственим проблемима, и све оне људе који пријевремено умру управо због прекомјерног загађења ваздуха. Позитиван примјер је постојање закона и прописа о заштити ваздуха, јавног здравља и животној средини, међутим ови позитивни примјери остају у сјени због не поштивања и спровођења тих истих закона и прописа као и неусклађености са директивама Европске уније и смјерницама Свјетске здравствене организације.

Чини се да је ипак потребно да понављамо – због чега је важно имати квалитетан ваздух, колико се он одражава на цјелокупан живот човјека?

Загађење ваздуха које долази из производње електричне енергије, саобраћаја, индустрија, пољопривреде и домаћинстава представља највећу пријетњу здрављу и животној средини у Европи и глобално. Удисање загађеног ваздуха, посебно оних ситних честица које су много мање од људске длаке, изавива промјене у тијелу што доводи до здравствених потешкоћа. Удисање загађеног ваздуха изазива актуне и хроничне здравствене потешкоће, као што су бронхитис, астма, срчани и мождани удар. Велики број је људи који живи са хроничним болестима који додатно пате због загађења ваздуха свакодневно, чије здравље је на првој линији удара.  

И чисти ваздух и чиста вода у основи су важни за људски живот и добробит сваког човјека. Особа може преживјети неколико дана без воде и само неколико минута без ваздуха. Специјални извјештач Уједињених нација за људска права и животну средину Давид Р. Боyд, позвао је државе да подузму хитне мјере за побољшање квалитета ваздуха како би испуниле своје обавезе из области људских права. У његовом писму које је објављено у јуну 2019. године наводи да је загађен ваздух смртоносан, да је посљедица људске активности и да је тај исти загађен ваздух широм свијета одговоран за 600 000 пријевремених смрти дјеце сваке године глобално. Давид Р. Боyд додаје ‘’Право на здраву животну средину је темељ за добробит људи и као такво је препознато у 150 земаља, на националном и регионалном нивоу. Требало би бити препознато глобално како би се свима осигурало уживање у том праву придржавајући се начела универзалности и недискриминације људских права.’’

Колико лош и неквалитетан ваздух утиче на здравље? Да ли опште размишљамо довољно о томе имајући у виду да су нездраве честице невидљиве?

Утицаји на здравље настали услијед емисија загађујућих материја представљају огроман терет за здравље човјека. Ми удишемо загађен ваздух али не размишљамо о трајним здравственим посљедицама или пријевременој смрти. Загађен ваздух оштећује ДНК,  угрожава квалитет семене текућине, може изазвати прееклампсију трудне мајке, пријевремени порођај, смањену порођајну тежину дјетета или поремећај хиперактивности, може изазвати нове случајеве астме, повећава учесталост респираторних болести, изазива развој или напредовање хроничних болести као што је хронична опструктивна болест плућа, уништава плућне авеоле, изазива рак плућа, може променити срчану функцију, доприноси развоју исхемијске болести срца, подстиче појаву ангине пецторис, изазива повећан крвни притисак и оксидативни стрес и артериосклерозу.

БиХ, без обзира на све, и даље развија „прљаве енергије“, како ће то утицати на квалитет ваздуха на овом подручју?

Сваки закон, стратегије или политике о развоју здравственог, еколошног, економског, енергетског или саобраћајног сектора које нису у складу са потребама грађана, и животне средине у којој живе ти исти грађани, сматрају се неунчинковитим из више разлога. Прво, зато што ''прљаве енергије'' директно утичу на смањење квалитета живота и здравља али и радну спостобност грађана. Друго, зато што загађењем животне средине, у коју се сврстава и ваздух, се стварају додатни трошкови економији те државе и чија здравствена и еколошка штета узрокована овом врстом енергије се наплаћује новцем пореских обвезника те државе. Наравно, морамо споменути да загађен вазудух има дугорочне ефекте на климатске промјене, и наука је јасна по питању повезаности загађеног ваздуха и климатских промјена који представљају највећу пријетњу 21. вијека. Свјетска зависност о фосилним горивима довела нас је до великог додатног трошка за здравље узрокованог загађењем ваздуха, до екстремних временских услова, до продуженог периода алергија, и до још многих других фактора због којих људи и природа свакодневно пате.

Колико је ова тема уопште интересантна политичарима који су на власти имајући у виду да се у овом пољу гледају само лични интереси?

Свјесно инвестирање у ''прљаве енергије'' значи свјесно игнорисање питања исплативости улагања у економију Босне и Херцеговине. Загађен ваздух оставља трајне посљедице на јавно здравље и животну средину али изазива и пријевремене смрти грађана, а ова врста 'штете' се не може санирати новцем пореских обвезника ове државе већ хитним акцијама и потпуним спровођењем закона осигурати боља будућност.

Колико је по питању квалитета ваздуха важно сагледати ширу слику и посебно обратити пажну на генерације које долазе?

Сваке минуте сваког дана у свијету мало дијете умре од болести узроковане загађеним ваздухом, а у истој тој минути пријевремено умре десетак одраслих особа због загађеног ваздуха који дишу током живота – ово је најједноставнији одговор који вам могу дати на ваше питање.

Шта данас уопште можемо урадити када је у питању квалитет ваздуха, да ли је ситуација 5 до 12 или је ипак 12 и 5?

Ако узмемо број људи који су већ пријевремено умрли или стекли хорнична здравствена обољења захваљујући загађењу ваздуха, или замислимо површине земљишта или воде загађене ''прљавим енергијама'' онда нам је јасно да говоримо о ситуацији 12 и 5. Заправо, многи грађани и здравствени радници су већ препознали важност хитног дјеловања и све је већи број покрета грађана који прате квалитет и захтјевају чист ваздух. Доктори, здравствени истраживачи и они на чије је здравље утицао загађен ваздух удружили су се у кампањи 'Скини маску моме граду', а која је покренута и Тузли. Наша организација је објавила низ извјештаја о квалитету ваздуха на Западном Балкану али и затхјева како постићи добар квалитет ваздуха.

Град Бањалука је објавила да ће почети континуирано мјерити квалитет ваздуха у граду. Објављено је да је према посљедњим подацима Института за грађевинарство „ИГ“, који за Град врши мјерења, квалитет ваздуха у Бањалуци у „првој категорији“. Колико је ово реална слика и колико су ово релана мјерења? Како се уопште могу провјерити ови подаци?

Ми као Алијанса за здравље и животну средину подржавамо локалне управе да подстичу јавни дијалог о квалитету ваздуха и здрављу грађана у средини у којој живе. Ова активност Града Бањалука је корак напријед ка јачању локалног одговора на проблем са загађењем ваздуха и свакако добар примјер за остале општине, а имајући у виду да у Републици Српској не постоји успостављен ентитетски систем контроле квалитета ваздуха. Наша препорука је да се у одоговору на проблем са загађењем ваздуха нађу и јавне здравствене институције које би требале спроводити континуиран надзор над утицајем загађеног ваздуха на здравље грађана.

Подаци који се објављују на званичној интернет страници Града Бањалука нису лако разумљиви и то је први проблем у комуникацији тј. обавјештавању грађана о статусу квалитета ваздуха, посебно за рањиве популације становништва којима правовремена информација може спасити живот, а то није примјер у овом случају. Код обавјештавања јавности користе се примјери добре праксе и индекс квалитета ваздуха би се требао разликовати у пет категорија: одличан, добар, прихватљив, загађен и јако загађен, и треба бити видљиво истакнут на интернет страници Града како би грађани боље разумијели податке које читају.

У континуираном мјерењу аерозагађености Града Бањалука није укључен надзор о присутности ПМ2.5 и ПМ10 честицама које су заслужне за изазвивање многих здравствених потешкоћа код грађана. Такође, на овој интернет страници би се требало наћи више информација о свакој врсти загађивача, а један од примјера који можемо дати је слиједећи:

ЧЕСТИЦЕ (ПМ): Мале честице у ваздуху. Број поред скраћенице ПМ означава величину честице: ПМ10 је 10 микрометара или мање, ПМ2.5 је 2.5 микрометра или мање. Када се удахну, честице путују у крвоток и изазивају штету нашим плућима и срцу. Оне могу да изазову мождани удар и доведу до преране смрти. Такође, ове честице се повезују са штетним дејством на здрав развој дјеце и болести као што су гојазност и Алцхајмерова болест.

СУМПОР ДИОКСИД (СО2) је класификован као веома токсичан за људе приликом удисања. Он може да изазове јаку иритацију носа и грла. Високе концентрације могу проузроковати животно опасно нагомилавање течности у плућима. Симптоми могу да обухвате кашаљ, недостатак даха, отежано дисање и стезање у грудима. Само једно излагање високој концентрацији може изазвати дуготрајно стање попут астме. СО2 може да реагује у атмосфери формирајући ПМ, назване “секундарне ПМ”.

АЗОТНИ ОКСИДИ (НОx) су гасови који изазивају упалу дисајних путева. Они су оксиданти што значи да изазивају оксидациони стрес, који може да поремети нормалне станичне ћелијске механизме и да нанесе оштећење ткиву, смањујући имунолошке способности организма. Могу да реагују у атмосфери формирајући ПМ, назване “секундарне ПМ”.


 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.