Незапосленост младих у БиХ: Не сањајте искључиво о послу у јавној управи, биће га све мање!

Негативна кретања на тржишту рада у Босни и Херцеговини у посљедњих неколико година највише су погодила популацију младих, имајући у виду да је стопа њихове незапослености расла чак два до три пута више у односу на стопу укупне незапослености.

Elvir Padalović / 05. мај 2014

Статистика рада упечатљиво указује на три кључна проблема: огромну незапосленост младих, која се у овом тренутку пење на преко 60% и рекордна је у Европи; изразиту неактивност (више од 50% младих људи је економски неактивно – нема посао, нити га тражи); и дуготрајну незапосленост, гдје преко 50% младих који траже посао не могу доћи до запослења дуже од годину дана.  Млади људи чине више од једне трећине свих незапослених у БиХ, а алармантнија од свих статистика је та да имамо тренд повећања незапослености. 

Ако се томе додају и забрињавајући резултати демографског тренда, који говоре да у БиХ живи за 320.000 мање младих него прије 1991. године, онда је јасно због чега се ситуација може назвати драматичном.

БУКА је недавно објавила податак да просјечно сваки млади човјек чека 5 година на посао. Стручњаци објашњавају како је данас ситуација на тржишту рада таква да се млади за посао морају буквално борити, а они који то раније схвате имају већу шансу да дођу до запослења.  Други разлог за овај податак крије се у чињеници да су погрешно вођене економске политике спутавале приватни сектор, а да су се отварала нова радна мјеста једино у јавној управи. Као резултат таквог односа, имамо амбијент у којем се држава (јавна управа) сматра идеалним послодавцем, гдје за посао вриједи чекати годинама. 

Млади у БиХ и њихово кретање на тржиште рада

Марко Мартић, из Центра за истраживања и студије „ГЕА“, аутор истраживања „Незапосленост младих – ЕУ и БиХ дијеле исти проблем, могу ли и рјешења бити заједничка?”, каже за БУКУ како резултати многобројних истраживања о положају младих у БиХ говоре о њиховој неактивности  на тржишту рада, међутим, он вјерује како је значајан број младих разочаран у институције система и обесхрабрен да активно тражи посао, дијелом и због тога што постоји велики несклад између њихових очекивања током школовања и стварне ситуације на тржишту рада, са којом се неминовно суочавају.

“С друге стране, сматрам да велику заслугу за неактивност младих на тржишту рада има и образовни систем, који их од најраније доби „учи“ да чекају на посао, умјесто да га активно траже или сами стварају. Као илустрација може послужити примјер сусједне Хрватске, која има релативно сличан образовни систем, гдје је проценат младих који истовремено раде и студирају испод 5%, док у земљама попут Аустрије, Нјемачке, Данске, Финске и Холандије тај проценат достиже 30% или чак 40%“, каже Мартић.

 

Мартић каже да су интересантни резултати  међународног теста ученичких постигнућа ПИСА за 2012. годину, који се проводи са основним циљем да се сагледа и процијени степен у којем су ученици, који се налазе на крају основног образовања, овладали компетенцијама важним за наставак школовања и пуно учешће у друштвеним токовима. 

 

„На основу добијених резултата, може се извући закључак да постоји снажна корелација између резултата овог теста и стопе незапослености младих. Наиме, већина европских земаља које су имале добар скор у ПИСА тесту у исто вријеме имају и нижу стопу незапослености младих у односу на ЕУ просјек (Финска, Естонија, Холандија, Швајцарска, Нјемачка, Белгија, Аустрија, Словенија, Данска). С друге стране, земље чији су ученици остварили исподпросјечан резултат на ПИСУ тесту имају истовремено и лошије показатеље незапослености младих у односу на ЕУ просјек (Шпанија, Бугарска, Грчка, Мађарска“  Италија, Шведска, Португал, Хрватска, Словачка, Литванија)“, истиче Марко Мартић.

Подсјећамо, Босна и Херцеговина није учествовала у званичном ПИСА тестирању 2012. године, од земаља из регије ту су, поред Словеније и Хрватске, учествовале још Србија, Црна Гора и Албанија. Резултати које су ученици из тих земаља остварили знатно су испод ЕУ просјека.

 

 

 

Русмир Побрић, из Института за развој младих КУЛТ, за БУКУ каже да су млади на тржишту рада збуњени, али да се оспособљавају за посао у складу са приликама које им се нуде. Он каже како има преко 40.000 високообразованих на бироима, велики број младих познају стране језике, рад на рачунару, научили су написати ЦВ – али радно искуство нису могли стећи током школовања. Пребацивање лоптице на младе, како нису довољно компетентни, често је свјесно спиновање како би се прикрила лоша или никаква политика запошљавања младих.

 

И Побрић истиче како млади вапе за послом у јавном сектору, у најширем смислу, некад и несвјесни да су шансе за такав посао минималне.

 

“Међутим, властима или боље рећи политичким партијама одговара позиција јавног сектора као најпопуларнијег послодавца, јер млади се онда окрећу њима као јединој адреси која им може помоћи. Нажалост, привредни сектор проживљава тешке дане и тренутно нема капацитета значајно проширити број радних мјеста”, каже Побрић. 

 

Он каже да млади чекају на посао и до 5 година јер једноставно нема радних мјеста.

”У децембру 2013. године, имали смо преко 550 хиљада незапослених на евиденцијама завода, док су послодавци у овом периоду истим евиденцијама пријавили потребе за запошљавањем 2.348 нова радника – то је око 235 незапослених по једном радном мјесту”, додаје Побрић.

 

Никола Куриџа, из Центра за младе Кварт из Приједора, каже за БУКУ како у БиХ постоји тржиште рада, али у облику предцивилизацијских заједница. На нашем ‘’тржишту рада’’, напомиње Куриџа,  влада закон јачег и друштвени уговор служи само да се не поштује. У таквом окружењу, млади се утапају у главне токове, знају да диплома, стечена знања, способности и таленти мало значе, уколико не постоје фактори који им дају позицију јачега (утицај, везе, богатство, страначка књижица и слично), те се већ кроз средњу школу самостално припремају за функционисање на таквом социјалном простору.

 

„Ако се питање постави како се млади понашају на босанскохерцеговачком тржишту рада, онда одговор свакако јесте да је њихово понашање адекватно, но ако се питање односи на неко уређено и функционално тржиште рада, које је за нас још увијек прилично нејасан простор, онда понашање младих може да се окарактерише као невизионарско, неодговорно и крајње пасивно, са осјетним одсуством емпатије и опште друштвене одговорности. Тренутни (па чак и добро плаћен) посао неће опстати у друштву које труне”, напомиње Куриџа.

 

"Генерално говорећи, млади јесу најугроженија популација на тржишту рада", сматра Јан Златан Куленовић, Извршни директор Омладинске информативне агенције БиХ.

 

Према његовом мишљењу, овдје се не ради само о стопи незапослености која је висока, колико о друге двије чињенице - да се због политичке нестабилности, лошег управљања, а онда и мањка инвестиција, не отварају нова радна мјеста, а да при том образовни систем, застарио сам по себи, производи нову радну снагу коју нико не тражи.

 

"Само у посљедње двије године, број незапослених са дипломом повећао се за трећину и сада прелази 40.000. Трећи проблем у цијелој причи јесте да млади излазе из образовања, невезано за професију, без адекватних вјештина запошљивости и без подузетничких вјештина да барем креирају свој бизнис, када их већ радна мјеста не чекају", каже Куленовић за БУКУ.

Који су ЕУ одговори на незапосленост младих?

Упоредни подаци показују да је и Европска унија у протеклих неколико година суочена са проблемом изразито високе незапослености младих, која је за само четири године порасла са 15% на 23,5%.  Скоро 7.5 милиона младих широм Европске уније тренутно је економски неактивно или без посла, од чега највише у земљама попут Грчке, Шпаније, Италије, Португала, али и Словачке, Ирске, Литваније и Шведске, гдје је незапосленост младих такође изнад ЕУ просјека. У исто вријеме, присутан је тренд растуће неактивности код младих, рано напуштање школовања, као и дуготрајна незапосленост.

 

Марко Мартић, из Удружења ГЕА, истиче да озбиљност овог проблема додатно наглашавају резултати Еурофоунданализе, према којима су годишњи трошкови незапослености младих и њиховог одсуства из система образовања и програма оспособљавања процијењени на преко 100 милијарди еура годишње, или између 0,8% и 1,2% БДП-а за 21 земљу чланицу Европске уније које су биле предмет ове анализе.

 

„Босна и Херцеговина није била обухваћена овом анализом, али грубе претпоставке само на бази  аналогије са земљама чланицама које имају сличне проблеме на тржишту рада, попут Шпаније, говоре да БиХ, због огромне незапослености и неактивности младих, годишње губи око 1% свог БДП-а, односно више од 250.000.000 КМ у апсолутном износу“, истиче Мартић.

 

Знајући колико су млади важни за сваку друштвену заједницу, као дио популације који доноси нове идеје и покретачку снагу, Мартић каже да је Европска унија питање незапослености младих ставила на централно мјесто своје политичке агенде.

 

„Лидери ЕУ су на састанку Вијећа Европе јуна 2013. године усвојили свеобухватан план за борбу против овог проблема, те донијели одлуку о покретању и проширењу више различитих иницијатива, како би се олакшала интеграција младих на тржишту рада и подстакло њихово запошљавање. Једна од тих иницијатива је и програм „Гаранције за младе“, чији је темељни циљ да се у свакој од земаља чланица младима који се не запосле у периоду од 4 месеца након завршетка формалног образовања, понуди посао, наставак образовања или стицање занатских/практичних вјештина“, истиче за БУКУ Мартић.

 

Да ли и на који начин предложена рјешења и мјере на нивоу Европске уније могу бити путоказ за креирање политика запошљавања младих и у Босни и Херцеговини, основна је тема истраживања које је ГЕА провела током периода август/децембар 2013. Године. Настојали су утврдити елементе сличности у положај младих на тржишту рада у БиХ и Европској унији, те на бази заједничких карактеристика издвојити генералне принципе, као и конкретна, односно, примјењива рјешења у Босни и Херцеговини.

 

На крајуистраживања, а по угледу на рјешења унутар Европске уније, нуде се конкретни приједлози којима се може ублажити проблем незапослености у БиХ.

 

Аутори истраживања сматрају да, између осталог, БиХ треба боље искористити расположиве ЕУ и друге међународне фондове; покренути мини јавне радове за младе у области очувања животне средине, у подручју еко индустрије и пољопривредне производње, управљања отпадом и енергијом; пружити подршку социјалном предузетништву младих; промовисати неформално образовање младих и друге програме који могу унаприједити вјештине запошљивости, лидерства и предузетништва.

 

 

 

Према ријечима Јана Златана Куленовића, незапослени млади људи у овом моменту су као вода у просторији у којој је пукла цијев, а мјере које се предузимају су као кантица којом покушавамо воду избацити, али цијев је и даље пукнута и вода цури.

“Тај проблем - тј. образовни систем који производи неупотребљиве кадрове или младе који су дезоријентисани и који не одговарају потребама тржишта рада и даље представља огроман проблем, за који 14 надлежних министарстава образовања у овој земљи нема рјешење, или боље речено, политичку вољу“, наводи за БУКУ Куленовић.

Млади треба да буду свјесни да им држава неће нудити посао и да посао не пада са неба. И даље ће наравно бити коруптивних радњи и непотизма, али смањењем администрације и продајом државних предузећа, биће све мање могућности и за злоупотребе, а нови страни власници тражиће прије свега квалитет.

Генерално говорећи, данашњи образовни систем не нуди модерна знања и вјештине и због тога ће у жестокој борби за радно мјесто бити успјешнији они који су, поред формалног образовања, стекли те вјештине и радно искуство кроз друге облике. Они ће бити привлачни послодавцима, и тражиће се све више и цијенити проактивност младе особе, којом показује да жели улагати у себе, да је спремна на различите начине да се усавршава и да посједује мотивацију.

 

Шта на крају преостаје младима, поготово оним незапосленим?

“Бити активан, маштовит, улагати у себе константно и не чекати јесте најважнији став за оне који желе да буду сутра привлачнији на тржишту рада, у земљи у којој готово да нема нових радних мјеста. Учење и градња капацитета може бити и у волонтирању, стажирању, укључивањем у омладинске и невладине организације, кроз путовања, и сасвим сигурно и доедукацију вани“, истиче Куленовић.

Марко Мартић,  из ГЕА, има још један савјет за младе: „Не сањајте искључиво о послу у јавној управи, биће га све мање...“

 


Бука препорука

ЕУ/БиХ

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.