Откривен до сада необјављен рукопис Петра Кочића: Драму Суданија писао је у Душевној болници

У питању је аутограф под насловом „Суданија, комедија у 4 чина с певањем“, драматизација коју је Кочић писао у Душевној болници у Београду 1915. године.

Maja Isović Dobrijević / 11. мај 2017

Конференција за медије поводом откривања до сада необјављеног рукописа Петра Кочића одржана је данас у Сали за промоције Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске.

У питању је аутограф под насловом „Суданија, комедија у 4 чина с певањем“, драматизација коју је Кочић писао у Душевној болници у Београду 1915. године.

 

Фото: Конференција у Бањалуци

 

Урађена је текстолошка анализа и утврђено је да је у питању оригинални Кочићев аутограф, а то је потврђено и форензичком анализом рукописа. На конференцији су учетвовали: директор НУБ РС Лјиља Петровић Зечић, начелник Јединице за форензику – Криминалистичко техничког центра МУП РС Раденко Новковић, мр Вања Шмуља НУБ Републике Српске, мр Споменка Кузмановић НУБ Републике Српске, проф. др Душан Иванић Универзитет у Београду и вјештак Лјубомир Гогић МУП Републике Српске.

 

Фото: Скениран рукопис

 

Народна и универзитетска библиотека Републике Српске ове године, поводом 140 година од рођења Петра Кочића, приређује јубиларно издање Суданије. Приређује се као приповијетка (како је до сада и објављивана) и као драма, према рукопису прераде Суданије који се налази у Народној библиотеци Србије (који до сада није објављен). Приликом првог сусрета са овим рукописом, приређивачи (Вања Шмуља и Споменка Кузмановић) су уочили велике сличности са аутографом Мргуде (јединим сачуваним Кочићевим рукописом) и посумњали су да је ова прерада Суданије исто тако писана Кочићевом руком. Под вођством искусног текстолога Душана Иванића урађена је текстолошка анализа и утврђено је да јесте у питању Кочићев аутограф. Истовремено, и форензичка анализа рукописа потврдила је то исто.

 

Фото: Скениран рукопис

 

Рукопис се чува у Фонду млађих књижевних рукописа и архивалија Народне библиотеке Србије, на сигнатури Р 666 (инв. бр. К 4024/75), али до сада није привлачио већу пажњу научне јавности. Првенствено због тога што се сматрало да је аутор те прераде Милан Јовановић Стојимировић, писар из душевне болнице у којој је боравио Кочић, али, између осталог, и због тога што Суданија није међу оним Кочићевим остварењима која су инспирисала истраживаче. Драму Суданија, комедија у четири чина с певањем, Кочић је писао у Душевној болници у Београду у љето и јесен (исписани датум након два свршена чина је 3. август) 1915. године.

 

Фото: Скениран рукопис

 

Садржински, у питању је фабула Суданије транспонована у драмску форму, с додатком двије пјесме и пар детаља о адвокату Ратку Змијањцу или рјешавању аграрног тј. питања кметских односа, незавршена, некомплетна, без веће умјетничке вриједности, естетски неупоредива с приповијетком (поготово по питању језика који је један од најкарактеристичнијих елемената Кочићевог стваралаштва). Али исто тако, у питању је, и то не само формално, једна нова коцкица у мозаику српске књижевне историографије, и свакако једно ново полазиште за проучавање Кочићевог живота и дјела.

 

Фото: Скениран рукопис

 

Подсјетимо да су прошле године, поводом стогодишњице од смрти Петра Кочића, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске и Службени гласник Републике Српске, под насловом "С планине и испод планине и друга проза", објавили критичко издање приповиједака овог великана српске књижевности. Приређивачи су проф. др Душан Иванић, мр Вања Шмуља и мр Споменка Кузмановић, уводну студију је написао проф. др Ранко Поповић, а књига је на 61. Међународном сајму књига у Београду награђена наградом за најбољег издавача из дијаспоре и региона.

 

 


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.