ПОЧЕЛА КАМПАЊА: Фотографишите суха корита - спасимо ријеке Босне и Херцеговине

Спасимо ријеке БиХ. Заједно!

Maja Isović Dobrijević / 16. август 2019


Због пропуста у законодавству, бројне ријеке у Босни и Херцеговини немају довољно висок водостај. Упркос претходним обећањима, надлежна министарства у Републици Српској (РС) и Федерацији Босне и Херцеговине (ФБиХ) нису успјела изаћи на крај са плановима за изградњу хидроелектрана који пријете да униште наше ријеке..

Данас оператори ових постројења могу преусмјерити читав ријечни ток у цијеви, остављајући корита ријека потпуно сухим.

Коалиција за заштиту ријека Босне и Херцеговине овом приликом позива становништво да фотографише суха корита својих ријека широм земље.

Помозите нам да заједно сачувамо наше ријеке! То можете учинити на овај начин:

посјетите вашу ријеку са ниским водостајем,
фотографишите се заједно са сухим коритом или снимите кратки видео (30 секунди),
фотографију и/или видео са пратећим кратким текстом о томе зашто су вам ријеке важне пошаљите на коалицијазазаституријекабих@гмаил.цом или у инбокс Фацебоок странице Коалиција за заштиту ријека Босне и Херцеговине,
користите хештегове #СухаКоритаРијекаБиХ и #епп приликом дијељења фотографија и видеа на Вашим личним профилима.

 

 

У љетним мјесецима, када је сезона купања у ријекама, људи све више наилазе на забрињавајуће ниске водостаје, често и исушена корита. Према мишљењу еколога, за то су криви оператори малих хидроелектрана  а недостатак капацитета Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС и Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства ФБиХ не доприноси да се овај проблем ријеши.

„Имамо ријеку Угар која већ годинама уназад, након стављања у погон низа малих хидроелектрана, више личи на неки поток, што је заиста тужно. Бројне хидроелектране у нашој земљи не одржавају одговарајући водостај и зато, поготово током љетњих мјесеци, имамо потпуно исушена корита. Оваква пракса има огроман негативни утицај на екосистем, биодиверзитет, али и на локалне заједнице. Једно од рјешења свакако јесте концепт еколошки прихватљивог протока“, изјавио је  Милош Орлић, координатор Коалиције за заштиту ријека у БиХ.

ФБиХ има Правилник о еколошки прихватљивом протоку , а који је ступио на снагу 2013. године, међутим, Правилник је већ тада био прилично непримјењиво формулисан, те је данас у великој мјери неупотребљив. С друге стране, у Републици Српској не постоји такав правилник.

У 2018. години извјештај УНЕЦЕ-а критиковао је тренутни статус, сугеришући да се „проведе програм праћења еколошки прихватљивог  протокаа и примијени тамо гдје се не примјењује“.

Стручњаци Центра за животну средину (Бања Лука, БиХ) и Арнике (Праг, Чешка Република) послали су приједлог нацрта правилника ентитетским министарствима, као и другим надлежним институцијама [3]. Упркос примарној усклађеној изјави, приједлог је убрзо одбијен због недостатка мјерења и детаљних истраживања које ове организације не могу да спроведу јер за то су надлежне водне агенције.

„Ситуација у Босни и Херцеговини је без преседана; не постоји друга земља у Европи без икаквих правила о еколошки прихватљивом протоку, а највише користи од ове ситуације имају оператори хидроелектрана. Овом приликом позивамо министарства да саставе обавезујући план за примјену система праћења и да уреде легислативу везану за еколошки прихватљив проток," изјавила је експертица Арнике Зузана Вацхунова.

 

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.