Прича о Бањалучанину који је живот посветио књигама: Живот прожет продајом књига, путовањима и људима

Мирослав Гојковић из Бањалуке, стоји иза антикварнице Рамајана. Мирослав се више од десет година бави продајом књига, највише на сајмовима, а за БУКУ открива све чари овог посла, како се нашао у њему, колико је тешко опстати на тржишту, које су најтражније књиге. Ово је прича о човјеку који је живот посветио књигама.

Maja Isović Dobrijević / 18. јануар 2017

Мирослав каже да се овим послом интезивно бави 13 година, а са књигама се интезивно дружи више од 25 година.

“Почело је тако што сам док сам студирао, као и сваки професионални студент, патио од хроничне беспарице, а како сам већ имао добру и озбиљну библиотеку почео сам књиге мијењати за друге књиге, а потом их и продавати. Испочетка помало и са жалом, касније све више. Помало и без жала  увиђао да се понешто да и зарадити. Онда сам живио у Сарајеву,  Загребу и Београду по двије године и тамо то исто радио. Путујући доста између тих градова увиђао сам шта је гдје јефтиније и откуд се шта треба носити, односно гдје је шта јефтиније и траженије. Имао сам срећу па сам упознао предивне антикваре из ријечког антикваријата 'Е либрис', те осјечког Езопа који су ми индиректно показали/доказали да и трговина књигама може бити дивна прича као и сама љубав према књигама“, рекао је Гојковић за БУКУ.

Мирослава смо питали може ли се живјети од продаје књига, а он нам је рекао да може, још увијек!

“Тенденција пада је преосјетна задње 3-4 године, али у зависности с тиме колико сте времена спремни да одвојите за посао у складу са тим варира и зарада. Треба ажурирати сајт, Пик-профил, колико имаш продајних мјеста, да ли идеш на све сајмове у БиХ или само на неке, да ли радиш само малопродају, колико често ћеш отићи у Београд и Загреб, без чега је немогуће функционисати, јер у Босни нема издавашта. Разне статистике говоре да је у Западној Европи продаја књига порасла за 4% у прошлој години, у Србији да су библиотеке посјећеније за 20%, али пораст сиромаштва и екстремни одливи становништва утичу баш на све, па тако и на трговину књигама. Не узимајући посебно у обзир што каже Златко Црнковић у ‘Књиге мог живота’ како је у Босни увијек било најтеже продати књиге, а још теже наплатити их”, прича Мирослав.

ТРАЖЕНИ НАСЛОВИ
Наш саговорник каже да се код нас није могуће посветити књижарству у оном племенитом и узвишеном смислу тог звања, јер немамо ни једног већег града који би допустио ту врсту “луксуза”.

“По највећим књижарама у Сарајеву и Бањалуци можемо видјети шта се продаје, шта је у излозима и на највећим плакатима. Нови роман од Коеља, оне другарице што је написала Грабљивицу и слично. Те књиге ће свакако увијек имати помпезнију и скупљу рекламу него икада иједан класик. Националистичке и квази-политичке опсервације, такође. Фауст, Рат и мир и Дон Кихот су доживјели поновна издавања прошле године након 30-40 година. Не бих се ни то десило да нису на списку лектире. Али да не дође до забуне, иако споро, продају се и класици, у Бањалуци руски, а у Сарајеву арапски, као и стручне књиге из свих области.

Највише се тражи такозвана селф-хелп литературе, разне моћи: подсвијести, садашњег тренутка, моћ овог и моћ оног, лимунадско-љубавни и историјски романи, сановници, квази-историја и теорије завјера свих писаца, како страних тако и домаћих писаца који се баве тим темама. Такође, дјечије књиге, религијске и пољопривреда заузимају озбиљан постотак, те њемачки рјечници – као “књиге” без премца задње двије године.

Преко љета, када дође дијаспора, каже да се највише продају: Историја Срба, Хисторија Бошњака и Повијест Хрвата – ал заиста. Када је у питању сам посао Мирослав каже да је он добар за особе које воле бити у друштву књига, иако зна бити и физички и ментално изузетно исцрпљујуће. Истиче да на једном штандићу 33 или 43 м2 стане 1-2 тоне књига. На мало већем и по 3-4 тоне. “Онда замислите колики је посао да се те књиге однекуд донесу и послажу. Међутим, највећи је проблем продавати непрофитабилну робу у сиромашној земљи – у широком спектру значења тих ријечи”, каже Гојковић. Када је у питању овај посао Мирослав каже да се њим може бавити само онајко воли књиге и ко може осјетити радост људи када нађу неку књигу која им је заиста потребна или коју дуго траже и желе.

 

Фото: Илустрација

“Ту се крије доста чаролије. Највише у Сарајеву, а потом и у Тузли и Бањалуци, мада значајније мање можете упознати предивних људи и имати прелијепа искуства која овај посао оплемене и охумане пар ецелланце. Успут, у Сарајеву се и прода највише ‘озбиљне литературе’, великих наслова из свих области – филозофије, социологије, психологије, историје, теорије и историје књижевности и  класичне књижевности, што ја преферирам и потенцирам. До прије пар година овај посао су могли да раде и они који воле паре, јер се могло пуно боље и лакше  зарадити. Када је мање посла они који су ту само због финансијског момента много су фрустрираниији и незадовољнији”, каже наш саговорник. КАД СУ БРАЋА КАРАМАЗОВИ ПОСТАЛИ БРАЋА КМАЗОВИ Мирослава смо питали и за занимљиве анегдоте које су му се десиле током дугогодишњег рада на продаји књига. Он истиче да често затекне људе који су ко зна откуд залутали и забасали у трговину књигама и они често имају озбиљне “испаде”. Тако су Браћа Карамазови постала Браћа Кмазови, Блудни син је постао Блудин син и слично, и то не као лапсус лингуае, него се годинама воде под тим именом. “Долази госпођа и пита продавца да ли има ‘Име руже’, а он каже да нема те у секунди узима ‘Узгој ружа’ и пружа јој у руку као алтернативу. Зна бити уистину предивних и превеселих тренутака”, каже Гојовић М. Мирослав се присјећа и веома тешких тренутака, а један од њих се десио  на Сајму књига у Тузли.

“На овом сајму 15 сати смо припремали стадове и слагали књиге, а након тога су дошли представници власти и рекли да морамо склонити штандове, иако је организатор имао уредну дозволу, те да их сутра ујутро можемо вратити. Ипак, најболније је увијек кад организатор Сајма дође да наплати своје, а сајам био негдје на тргу, на отвореном, а све дане је падала киша”, каже. У овом послу трговац књигама у директном је односу са људима, а Мирослав каже да је интензиван однос са људима двојак. Сусреће се много дивних људи, дама и џентлмена и много таквих да не повјерујете да такви људи постоје, а стрпљење и љубав свакако чуда чине. “Трговина је ђавоља работа. Гдје је новац ту је увијек … интензивније. Трговци пар ецелланце су увијек бесрамни. И спремни лагати само да продају. Данашњи трговци мисле ‘профит профит профит’, а просјечан човјек ‘купуј купуј купуј’. Све у складу с ‘духом времена’. Има оних који би мотивисали и најнезаинтересиранију особу, а оних који демотивишу и заинтересованог који има новца. На штандовима са комерцијалним књигама мораш бити трговац, на штандовима са антикварним и ријетким књигама, те у антикваријатима уопштено мораш бити упућен, док на нету мораш бити само редовно ажуриран. Мислим да је кључно примјетити да су трговац и књижар два потпуно различита занимања”, објашњава наш саговорник. Бањалука је током протеклих година остала без неколико већих књижара, без антикварница, па остаје отворено питање да ли је Бањалуци потребно ново мјесто које би у фокусу имало књиге?

 

Књиге које Мирослав продаје

 

Мирослав каже да је ово тешко питање, јер су ЈИБ број и регистрација у Пореској бешћутни према романтици и љубави.

“Са друге стране,  Ријека има два велика антикваријата, а има становника колико и Бањалука. Оба трају по 20 година. Потреба и један озбиљан проценат заинтересованих је ту, интернет ту продају шири и на регион и шире, међутим, трошкови пословања су такође огромни и често одрадите сајам само да би платили јако велике закупе”. За крај смо Мирослава Гојовића питали која му је омиљена књига. “Једина књига коју сам имао у торби када сам дошао на обалу Индијског океана јесте Поезија Т.С. Елиота. Нјегова, те поезија Чеслава Милоша су ми као храна и ваздух. Без жеље за драматизирањем. Романи Испод вулкана и Сабо је стао, јер сваки на свој начин говоре о најдубљој и најсуштинскијој (онтолошкој) потреби човјека да воли и буде вољен, те како је љубав снажна и када ствара и када разара. Ипак, када сам прочитао еп Рамајану био сам опчињен љепотом и музикалношћу језика, чак и у другом и трећем преводу, филозофским и метафизичким опсервацијама о суштини женскости, мушкости, љубави, о снази и љепоти пријатељства, доброти и ненасиљу као вриједностима без премца … послије Рамајане многи романи и филозофска дјела учинила су ми се као млаке и површне”, рекао је Мирослав Гојовић за крај нашег разговора.

 

 

 


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.