Природне љепоте Бањалуке: Заштитимо шуму у Слатини, станиште многих заштићених биљних врста

Већи дио комплекса шуме чини очувана природна састојина букве и храста китњака, а мањи дио је вјештачки формирана састојина црног бора старости око 70 година. Споменуте шуме храста и букве су испресјецане потоцима и представљају оазу мира окружену насељима и бањским комплексом.

Maja Isović Dobrijević / 26. јун 2016

Ако кренете из Бањалуке путем новоизграђеног моста који води у Траписте, недалеко од Бањалучке пиваре, уски вијугави асфалтни пут довешће вас до насеља Слатина. У том се насељу налази бања са природним изворима термоминералне воде, предивне шуме, а околина је изузетно пријатна за опуштање уз шетње лијепо уређеним парковима.

Тренутно се ради на томе да се шумски дио овог локалитета заштити, а прије неколико дана завршен је и јавни увид на Приједлог одлуке о проглашењу парк шуме Слатина, а сви коментари и приједлози грађана могли су се доставити до 24. јуна.  Ово је била права прилика да се грађани активирају да се заштити природно богатство у близини Бањалуке.

Јелена Бркић, асистенткиња на иницијативи Наш простор из Центра за животну средину каже да је веома важно да се ово подручје прогласи парк шумом, те да се тако стави под заштиту, јер овај простор представља комбинацију природне и вриједности створене дјеловањем човјека.

„Већи дио комплекса чини очувана природна састојина букве и храста китњака, а мањи дио је вјештачки формирана састојина црног бора старости око 70 година. Споменуте шуме храста и букве су испресијецане потоцима и представљају оазу мира окружену насељима и бањским комплексом. Осим своје природне вриједности, овај комплекс представља идеално мјесто за одмор и рекреацију за локално становништво и кориснике бање, те га је као таквог неопходно заштити и сачувати“, рекла је за БУКУ Бркић Јелена.

Она додаје да према доступним подацима, на простору који је предвиђен као парк шума није започео негативан процес урбанизације. Јелена објашњава да се процес урбанизације одвијао у рубном дијелу подручја гдје егзистирају насеља и сам бањски комплекс. Међутим, додаје, стављањем овог подручја под заштиту се ограничавају потенцијални инвеститори да граде различите туристичке комплексе и викенд насеља унутар самог шумског појаса.

“Парк шума Слатина је од локалног значаја, али са елементима регионалног, јер се својим положајем сврстава у комплекс бањско-рекреативног комплекса Др Мирослав Зотовић, који посјећују корисници бање из разних дијелова Босне и Херцеговине и шире. Важно је напоменути да је и поред људског дјеловања које се огледа у прекомјерној сјечи шума у рубном подручју, на овом подручју још увијек великим дијелом сачуван богат диверзитет флоре и фауне.  Нажалост, ми као друштво нисмо свјесни природног богатства које посједујемо, уколико га не гледамо кроз призму новца”, истиче Бркић Ј. и додаје да је тренутно изражен тренд давања под концесије приватним инвеститорима широког спектра природних вриједности зарад краткорочне зараде. Са друге стране, истиче, ти привремени управљачи због свог личног профита искориштавају природна богатстава.

Уколико се ово подручје прогласи парк шумом, Јелена каже да би та одлука значила да би овај простор био намијењен искључиво за одмор и рекреацију, у којем би биле допуштене само оне активности и радње чија је сврха одржавање или уређење парк-шуме.

“То би за овај простор значило да се забрањује било каква сјеча или уништавање дрвећа осим санитарне сјече; извлачење оборених стабала шумским тракторима; просјецање и градња нових шумских путева; брање, скупљање и уништавање биљних врста које су евидентиране како природне ријеткости, те неконтролисано сакупљање љековитог и ароматичног биља, гљива, шумских и других плодова на цијелом подручју, што би увелико утицало на очување и опстанак како биљних и животињских врста, тако и овог подручја као цјелине”, рекла је Бркић Ј.

Она напомиње да је ово подручје потребно популаризовати као природно богатство, а функције овог простора су разнолике, те у многоме могу допринијети како развоју самог заштићеног подручја, тако и шире заједнице.

“Простор би се могао више популаризовати кроз еколошку функцију у смислу побољшања квалитета животне средине кроз побољшање санитарно-хигијенских и микроклиматских услова. Још једна од функција кроз коју би се ово подручје могло популаризовати јесте спортско-рекреациона и здравствена, а која се огледа кроз градњу пјешачких и трим стаза, као и терена на отвореном. Задовољавање спортско-рекреационих потреба повољно утиче на здравље, а посебно ако се узме у обзир да се у непосредној близини налази рехабилитациони центар. Природне карактеристике Парк шуме Слатина пружају могућност за изучавање дендрологије, биотехничких наука и многих других пројеката из области природњачких наука. Поред свега наведеног, ово подручје има изражену естетску вриједност која може допринијети популаризацији”, каже наша саговорница.

СПЕЦИФИЧНЕ БИЉКЕ СЛАТИНЕ

У току теренских истраживања на подручју Парк шуме Слатина забиљежена су 75 биљна таксона. Од тога се три биљне врсте  метлика, љутић и озимнице налазе на Уредби о црвеној листи заштићених биљних и животињских врста Републике Српске. Висибаба се налази на међународној црвеној листи.

 

 

На Европској црвеној листи васкуларних биљака налазе се такође двије врсте забиљежене на истраживаном подручју: метлика и висибаба. Ове двије врсте се налазе и на додатку Директиве о стаништима (врсте које се могу искориштавати уз надзор). Озимица је врста за коју се дуго мислило да је ишчезла са наших простора.

Новијим истраживањима утврђено је њено присуство на територији БиХ. Један од новооткривених локалитета је у обухвату парк шуме Слатина. Локалитет се налази на крајњем сјевероисточном дијелу обухвата. У многим земљама региона ова врста се налази на црвеним листама. У Србији је сврстана у категорију крајње угрожених врста.

Врсте рода Русцус су код нас угрожене због прекомјерног искоришћавања. Ове врсте су изузетно декоративне и као такве се користе у цвјећарству. У Парк шуми Слатина их је остало јако мало. На свега три мјеста је забиљежен љутићи на два мјеста метлика. Због тога је потребно обратити посебну пажњу на очување ових врста и омогућити им ширење.

 

Озимица

ПРИРИОДНЕ ЉЕПОТЕ БАЊАЛУКЕ Бањалука има многе природне љепоте које су често занемарене и запуштене. Јелена Бркић каже да су многе природне љепоте које се вежу за Бањалуку све више изложене девастацији што (не)свјесним заменаривањем, што давањем приватницима под концесију.

“Сматрам да је потребно ојачати улогу Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа у смислу да мишљења Завода постану обавезујућа. Неке од природних љепота које Бањалука има, а које смо помало заборавили су парк шума Старчевица, обале Врбаса, Трешњик, Понир, Швракава, извор термалне воде у Српским Топлицама, Шибови, градски паркови и алеје, као и многи други”, каже Јелена Б. и додаје да је једно од тренутно најугроженијих природних богатстава ријечно острво на Врбасу тзв. Ада.

“Идеја Туристичко-угоститељског комплекса је да инвеститор, власник ресторана 'Стара Ада', од једног потпуно природног и дивљег станишта многих важних биљних и животињских врста направи туристичко-угоститељски комплекс, што ће за посљедицу имати нарушавање природног развој посљедње дивље оазе у граду на Врбасу. У досадашњој пракси, како је то и сада случај, овакви пројекти су се показали лоши према природним вриједностима и ријеткостима, а добри искључиво за интересе појединаца, којима ће доносити додатни профит. Сматрамо да спој природних вриједности и људских активности не треба да иде у такву крајност, те да је могуће наћи баланс који не би дугорочно уништио оно што је вијековима природа стварала”, каже на крају наша саговорница.

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.