Професори енглеског у хрватским школама не морају знати говорити енглески

'Пипл маст траст ас'

BUKA portal / 08. октобар 2019

 

ВРЛО ЛОШ енглески с граматичким погрешкама, застајкивањем, лоше састављеним реченицама и тешким славенским нагласком, којим је Дубравка Шуица, по образовању професорица енглеског и њемачког језика, прошли тједан одговарала на упите еуропарламентараца, наметнуо је једно важно питање – како нетко с тако лошим знањем уопће може постати професор и поучавати генерације дјеце?

У глобалном свијету повезаном интернетом, друштвеним мрежама, мобилном телефонијом и другим облицима сувремене комуникације страни језици, особито енглески, данас су муст-хаве, неодвојив дио елементарног опћег образовања, без познавања којих је тешко сматрати се писменим. Данас је тешко замислити да нетко без солидног енглеског обавља посао конобара или тајнице, а камоли дипломата или представника у свјетским институцијама гдје треба представљати своју земљу и радити на креирању важних политика.

'Пипл маст траст ас' енглески говори о нашем суставу

Године 2013. цијела Хрватска забављала се исмијавањем наступа Ингрид Античевић Мариновић у којем је у Еуропском парламенту с тешким нагласком поручила: 'Пипл маст траст ас' (људи нам морају вјеровати). Но још је пуно горе када слично "познавање" енглеског демонстрира нетко тко је то студирао и послије предавао генерацијама младих по школама. А Дубравка Шуица је енглески студирала на Филозофском факултету у Загребу и предавала у разним основним, средњим и вишим школама по Дубровнику. То пуно говори о квалитети нашег образовног сустава – како оног ранијег, који је образовао и лансирао Шуицу, тако и оног данашњег, који ју је запослио.

У разговору с Иреном Павловић, професорицом, савјетницом, која тренутно обавља дужност в. д. равнатељице средње школе Чазма, а која је била водитељица радне скупине која је израдила курикулум из енглеског језика, покушали смо дознати како је могуће да се нетко с тако слабим знањем енглеског запосли у школи.

Приликом запошљавања нитко не оцјењује квалификације кандидата

Посебно нас је занимало слуша ли и процјењује ли итко приликом запошљавања колико добро говоре енглески кандидати који би га требали предавати ученицима. Наравно, ово питање има смисла у случајевима када запошљавање не иде по политичкој директиви или родбинској вези.

"Одлуку о запослењу доноси школски одбор. Тек у посљедњих годину дана донесен је правилник на темељу којег постоји тестирање за рад и од тада у повјеренству сједи један члан који је стручњак предмета", рекла је за Индеx Павловић.

"Међутим, ствар је у томе да ако кандидат који се пријави на натјечај има диплому факултета и има положене педагошке компетенције, он се сматра апсолутно квалифицираним за обављање својег посла и ви му не можете рећи зна ли или не довољно добро да би предавао у школи. Он има диплому коју му је издало свеучилиште на темељу неких критерија у које не бих улазила. Након тога његова диплома говори о његовим компетенцијама", упозорила је.

Лоши могу остати лоши десетљећима, нема никакве селекције

Будући да из тога произлази да хрватски образовни сустав очито пропушта наставнике који нису нужно довољно квалифицирани, намеће се питање постоји ли касније неки коректив или могућност да се лош кандидат ипак елиминира.

Павловић тумачи да је сљедећа разина проблема државни испит који кандидат, након што је почео радити у школи, мора положити у року од 24 мјесеца.

"На њему, између осталог, постоји један дио који се односи на извођење наставе. Наставници га полажу у одређеној школи пред одређеним повјеренством тако да одрже огледни сат. Повјеренство се у случају енглеског језика мора осврнути на компетенције кандидата из енглеског језика. Но ви кандидата не можете рушити на темељу чињенице да лоше изговара јер он има диплому која потврђује да влада енглеским језиком. Кандидат ипак на том дијелу испита може пасти, након чега има право још једном полагати. Ако поновно падне, остаје без посла. Међутим, ту сад долазимо до новог проблема. Из особног искуства у раду у четири школе знам да се често догађа да се распише натјечај и да се на оглас не јави нитко. Након неколико натјечаја на које се нитко не јави догађа се да се јави особа која је пала на стручном испиту и да поновно буде примљена. Тако цијела прича креће испочетка. Ако кандидат има одговарајућу диплому, а бољих кандидата нема, равнатељи и школски одбори су немоћни", каже искусна наставница енглеског.

Слаба или непостојећа конкуренција

Истиче да се с новим законом који школама налаже да бирају најбољег кандидата ситуација нешто мало побољшала.

"Ја живим у Бјеловарско-билогорској жупанији, у граду Чазми, те у нашој средњој школи најчешће немамо ни једну стручну пријаву, а понекада нам се чак нитко не јави на натјечај", тврди Павловић.

Шуица није завршила учитељску школу, него Филозофски факултет у Загребу

У случају Шуица посебно је занимљиво то што она није завршила неку учитељску школу или неки факултет упитне квалитете с упитним дипломама у регији, него Филозофски у Загребу. Очекивало би се да су студенти на нашем највећем свеучилишту прошли довољно јак дрил и селекцију да дипломирају с течним говором страног језика. Ипак, питали смо Павловић сматра ли да квалификације наставника у некој значајнијој мјери овисе о томе јесу ли завршили вишу учитељску школу или факултет и о томе на којем су свеучилишту студирали.

"Ту је тешко генерализирати. Ја сам радила само у средњим школама у којима су предавали углавном професори који су завршили Филозофски факултет у неком од хрватских градова. Не могу рећи да смо имали неких проблема с компетенцијама наставника. То јако овиси о томе колико ће се нека особа тијеком факултета и након њега додатно професионално усавршавати. Када је у питању страни језик, то подразумијева да би требала путовати у иноземство како би кроз разговор развила језичне компетенције“, закључује Павловић.

На сву срећу, дјеца енглески ионако неће научити у школама

На срећу, дјеца данас имају пуно више могућности слушати енглески и друге стране језике управо захваљујући у уводу спомињаним сувременим суставима комуникације, YоуТубеу и друштвеним мрежама, али и због доступности мноштва страних телевизијских канала који нуде значајно квалитетније садржаје од домаћих.

Проблем би могао бити много већи, а мање очит јавности, у другим подручјима, примјерице у математици, кемији или повијести које дјеци нису незаобилазно оруђе за забаву.   

Индеx


Бука препорука

Регион

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.