Први специјализовани неборн фотограф из Бањалуке: Ја у овоме једноставно морам успјети, јер немам другог избора

Мислим да је кључ успеха ’изградња’ властитог света ма колико то звучало утопијски - окружења са којим ћеш пословати и оног са којим ћеш се дружити а који ти неће отимати превише енергије. И да, верујте ми на реч, то је могуће и све зависи од вас

Maja Isović Dobrijević / 23. јануар 2017

Никола Зеленковић, поријеклом из Мајданпека из Србије, због љубави је прије неколико година дошао у Бањалуку, а од маја прошле године води Птичица Студио који је специјализован за дјечију и породичну фотографију.

Никола за себе каже да је заправо писац који је ријеч замијенио фотографијом. Нјегова дјела објављивана су у зборницима широм бивше Југе, а добитник је и књижевне награде Културног Просвјетног Друштва из Челинца „Славко Јунгић Јесеј“. Али каже, да је поред писања морао да се бави и другим пословима, а био је конобар, бармен, лучки радник, сладолеџија, пекар, радио је у маркетима, као графички дизајнер. У графичком дизајну каже да је више био ученик него радник, али то му је сјајно искуство које му данас изузетно помаже у послу са фотографијом. Никола каже да је једно вријеме зарашивао чак и од писања. Комерцијално бављење фоотграфијом започео је као фотограф вјенчања.

Никола Зеленковић каже да је од саме идеје до реализације приче које се зове Птичица Студио било потребно годину и по дана.

„То је неки временски период који је мени био потребан да направим прецизну методологију чиме се студио треба бавити. Већина људи мисли да је то лако – купиш опрему, изнајмиш простор и то је то. Прича је далеко комплекснија, нарочито у Бањалуци где постоји јако велики број фотографа који пружају своје услуге - од оних који изврсно већ дуги низ година раде свој посао до оних који тек покушавају да пронађу своје место на тржишту. Већину времена сам проводио прикупљајући баш те податке – колико фотографа има у граду и ближој околини, колико често постују, шта фотографишу“, каже за БУКУ Зеленковић.

 

 

Истиче да постоје озбиљне платформе за такву врсту информација и он их није схватио само као вид забаве већ као маркетиншки и статистички алат за покретање свог бизниса. „Волим да се нашалим, обзиром да долазим из једног малог рударског  града у источној Србији – Мајданпека, а да су рудари познати по томе да су спремни да погину тражећи златну жилу, мислим да је тај неки рударски ’ген’ сачињен од упорности, истрајности и спремности на једну паштету дневно та нека комбинација која је код мене уродила плодом. Шалу на страну, у међувремену, док сам био на половини тог неког пута који сам планирао, родио се мој други син Лука који ме је на неки начин увео у свет Неборн фотографије. И ево, након нешто више од две године студио је почео да живи. Мислим да сам само искористио све што ми се у датом тренутку пружило, то чврсто зграбио и  направио супер причу“, истиче Зеленковић.

Птичица је отворена крајем маја 2016. године, што значи да Никола ради пуних седам мјесеци. Што се тиче самог пословања Зеленковић каже да је потпуно свјесно и спремно ушао у посао уз чињеницу да мора бити задовољан фирмом која неће превише бити у минусу првих годину дана. „Дакле не причам о позитивној нули, јер тај термин сматрам измишљотином на овим просторима.  Причам о одрживости фирме са минималним губицима, јер је то више него нормално када почињеш нешто у окружењу где су подстицаји самосталним предузетницима мисаона именица, а играш се са фотографским студијом  где и најмања потрошна ствар када је опрема у питању кошта 100 КМ. Посао свакако напредује, чак и брже него што сам планирао али би се морали  поново видети кроз пар месеци како бих ти рекао да ли сам задовољан“, истиће он. Никола Зеленковић каже да је приликом отварања студија наилазио на разне компликације и административе потешкоће, али не би детаљно улазио у то. „Од таквих ствари можеш само да оболиш нервирајући се јер просто живимо у таквој средини у којој једноставно ништа не функционише. Мислим да је кључ успеха ’изградња’  властитог света ма колико то звучало утопијски - окружења са којим ћеш пословати и оног са којим ћеш се дружити а који ти неће отимати превише енергије. И да, верујте ми на реч, то је могуће и све зависи од вас“, каже он.

На питање може ли се живјети од посла којим се бави Зеленковић каже да је јако тешко одговорити на то питање. „Заправо је незгодно, јер радити и почињати све ово а код куће имати два клинца од четири и по године и годину дана, се у данашње време, а посебно на овим просторима, граничи са лудошћу. Имам ту срећу да, колико год то звучало као излизани клише, имам огромну подршку и разумевање своје супруге која сигурно чак и више од мене гура Птичица Студио напред. Са друге стране свака лепа прича има тежак почетак. Глупо је поредити се са њима, али ћу се без обзира усудити да споменем причу коју и сама знаш, а то је одакле су кретале данашње  велике корпорације – из адаптираних гаража. Ја у овоме једноставно морам успети, јер немам другог избора“, каже Никола.

 

Никола се у раду специјализовао за дјечију и неборн фотографју, као и фотографисање трудница, а занимало нас је колико су људи у Бањалуци заинтересовани за овај вид фотографисања. „Лјуди у Бањалуци овакву врсту фотографије прихватају са одушевљењем, али у исто време и са одређеном дозом резерве када им беба дође на свет. Још увек је ненормално да након породилишта одеш у студио на неборн сессион мислећи да се то може урадити након тих фамозних 40 дана плашећи се да се беби нешто не деси. Наравно да суочавањем са чињеницом да то просто није могуће урадити чак ни након 15, а не 40 дана изазива разочарење. Али уколико знаш предуслове за нешто што стварно желиш, ти ћеш то и остварити без обзира на предрасуде, барем је тако код мене. Још увек сам у неком процесу едукације будућих клијената који се свакодневно јављају и распитују шта је све потребно, јер би желели да имају моју фотографију у својим фото буковима или на зиду“, објашњава Зеленковић и додаје да је по њему неборн једна од најзахтевних врста фотографија. „Пуно пажње придајем самој безбедности новорођенчета прилоком боравка у Птичица Студију. Беба је првих 15 дана још увек навикнута на положај који је имала у материци тако да се потпуно безбедно може доводити у позе које су свима занимљиве, а које красе овакву врсту фотографије - то су оне позе у разним корпама, кофицама... Заиста велико интересовање родитеља ми улива нада да сам на правом путу“, каже Зеленковић Н. Од осталих студија Птичица се, према Николиним ријечима, издваја прије свега приступом клијентима. „Заправо, клијенте готово да не раздвајам од своје породице јер су подједнако важни што Птичица Студио иде узлазном путањом. Знаш како, људе можеш да пређеш и то је најмањи проблем, мој циљ је да сви, али баш сви буду задовољни, од саме услуге до јединстваних продукта за које мислим да ме такође издвајају од осталих. Дакле фотографија плус одлична идеја за сам продукт је добитна комбинација, али губи на значењу уколико нема квалитетну причу са којом се људи повезују. Гледам да људи добију пре свега причу јер је тај неки стортеллинг јако битна ствар“, истиче Зеленковић.

 

ПОНУДА Клијентима Никола нуди своје вештине, знање и слободно време за фотографију која ће служити на понос њиховим покољењима. „Свакој врсти фотографисања приступам са стране уметника, јер себе сматрам пре свега уметником чије средство за рад је фотоапарат  и  трудим се да направим барем једну фотографију коју ће они моћи без срама изложити на неком зиду познате светске галерије“, каже Никола. За кај Зеленковић каже да су његови планови да Птичица Студио постане бренд који ће људи лако препознавати и са којим ће се још лакше поистовећивати, али за то је потребно још пуно учења, напредовања и још пуно нових прича које жели испричати кроз фотографију.

 


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.