Рекордна посјећеност: Изложбу Дамиена Хирста у Бањалуци видјело више од 25.000 посјетилаца

Из Музеја савремене умјетности РС у Бањалуци рекли су да је изложба британског умјетника Дамиена Хирста „Не Религион“ у Музеју савремене умјетности РС најпосјећенија изложба у историји ове институције.

Maja Isović Dobrijević / 30. мај 2016

“У периоду од 17. марта до 27. маја изложбу је погледало више од 25.000 посјетилаца. Отварањем изложбе у МСУРС у Бањалуци је започело њено представљање у Југоисточној Европи. Након Бањалуке изложба путује у Скопље, Нови Сад и Казахстан. Наш музеј је једини излагачки простор у БиХ који је добио ексклузивитет представљања ове значајне изложбе на простору Босне и Херцеговине, задовољивши високе стручне критеријуме и професионалне стандарде поставке”, рекли су  из Музеја савремене умјетности РС.

Изложба је реализована у сарадњи са Бритисх Цоунцил-ом и галеријом „Паул Столпер“ из Лондона, а подржана од стране Министарства просвјете и културе Републике Српске и Града Бањалуке.

“Након рекордне посјећености на званичном отварању, изложбу су у наредна два мјесеца посјетиле на хиљаде грађана, организованих група и високих званичника. Амбасадори и делегације Европске уније, САД, Јапана, Турске, Норвешке, Аустрије, Русије, Француске, Швајцарска, професори и студенти Академија ликовних умјетности у Бањалуци, Требиња, Сарајева, Широког Бријега, Београда, културни радници и умјетници из читавог региона, организоване посјете основних и средњих школа као и велики број туриста учинили су ову изложбу најпосјећенијим изложбеним пројектом Музеја”, истичу из Музеја.

Изложба Дејмијана Херста „Не Религион“ била је прилика да се у МСУ РС представи умјетност најконтроверзнијег и најинтригантнијег умјетника данашњице. “Ово је била велика привилегија како за нашу институцију и стручни тим музеја тако и за публику. Изложба је показала спремност и жељу наше институције за представљањем великих међународних изложбених пројеката, који кроз изложбе, професионалне едукације и додатне садржаје, широј јавности желе представити најзначајније токове савремене умјетности”, напомињу из МСУ РС.

 

 

Амила Лагумџија из Бритисх Цоунцил-а рекла је за БУКУ да увијек има потребу да похвали изузетан рад тима Музеја савремене умјетности.

“То су заиста сјајни људи!  Самосталну изложбу Дамиена Хирста је немогуће добити, али смо истрајно и заједничким напорима осигурали да публика у Босни и Херцеговини на концу добије врхунску поставку.  Реакције публике су, искрено говорећи, биле помијешане.  Пратећи дискусије онлине и уживо, неки су били огорчени, али многи и одушевљени.  Занимљиво је да су онлине реакције прилично негативне, док су реакције оних који су посјетили изложбу и подијелили своје утиске у анкети, биле врло позитивне, или барем конструктивне.  

“Са таквом реакцијом треба бити врло задовољан, јер јасно је да циљ није да сви имају исто мишљење, већ да рад инспирише на размишљање.  Посљедњи број којим располажем је 25.000 посјетилаца, што је у граду од 160.000 становника заиста огромна посјећеност. Поређења ради, према статистикама, музеје и галерије у Републици Српској посјети цца 55.000 људи годишње, а на нивоу Босне и Херцеговине, око 55.000 људи годишње посјети изложбу визуелних умјетности.  Ако смо помогли Музеју савремене умјетности да обори рекорд посјета у својој историји, можемо сви бити задовољни”, истиче Амила и додаје да је Бањалуку посјетило и хиљаде људи само ради изложбе.  

Она напомиње да Бритисх Цоунцил одавно нису радили изложбу савремене умјетности и одлично је вратити се публици на овај начин.   

“Пажљиво смо одабрали умјетника, скупа са тимом Музеја.  Пронашли смо ‘Нову религију’ која може да путује, која дозвољава да публика ван главних центара свијета има прилику сусрести се са Хирстовим радом.  То је веома важан аспект нашег рада.  Никада не знате са сигурношћу како ће публика реаговати; увијек се наравно, надате великој посјети и мноштву полемике на тему.  Као што је речено на претпремијери, коначно је свјетска савремена умјетност ту, а не тамо негдје.  Осим тога, тема и концепт подстичу врло снажна, опречна тумачења и доживљај, што је увијек одличан мотив за дискусију.  Публика је то препознала, многи су се враћали по неколико пута дискутујући изнова на тему, многима се није свидјела, многи су долазили из других градова, чак изван БиХ у посјету.  Медији из сусједних држава су писали о изложби у Бањалуци.  Активно смо радили и на промотивној кампањи, комбинујући различите приступе охрабривања публике.  Важно нам је да људи који иначе не долазе у музеје одлуче доћи; према нашој статистици, 17% испитаних посјетилаца су навели да само једном или ниједном годишње посјети музеј.  Било смо амбициозни, скупа са тимом Музеја радили на промоцији и специфичном приступу публици, очекивали јесмо, али је сјајно да су наша очекивања ипак превазиђена”, бјашњава Лагумџија А.

Напомиње да су заједно са Музејом заједнички приступили свим сегментима изложбе, од идеје, преко испуњавања низа техничких услова, до посљедњег закуцаног ексера и подешеног рефлектора, било је за очекивати да заједнички преузму и све изазове оваквог пројекта.  

“Стандарди које налаже тим Дамиен Хирста и наше колеге из УКа су ригорозни, али једном када је изложба у земљи, она је у рукама тима музеја и цијели њен успјех овиси о квалитету њиховог рада.  Кустоси и техничари су ти који најбоље познају простор и њихово и искуство и вјештине су кључни како би поставка била ефектна.  Суочили су се са готово немогућим захтјевима које су врло креативно превазишли у складу са условима у нашој земљи.  Потом, тим најбоље познаје публику и одлично су ријешили дизајн пратећих елемената изложбе.  Није лако представити контроверзну тему и носити се са ризицима, а тим Музеја је то заиста одлично урадио”, каже наша саговорница.

Додаје да је сјајно да је тим музеја препознао потребу публике и да су организовали десетине стручних вођења за публику.  

“Ми се потрудимо да некој од институција у БиХ обезбиједимо прилику за овакву изложбу.  Потребно је да међу нама влада апсолутно повјерење и партнерски приступ које нити један ригорозни уговор не може регулисати или гарантовати.  На крају, једино људска и професионална одговорност буду мјерило.  Без икаквог претјеривања, ово је била беспријекорна сарадња”, истиче Амила Л..   

 

 

ПЛАНОВИ БРИТИСХ ЦОНУНЦИЛ-А

“Потакнути искуством са протеклом изложбом, већ дуже вријеме разматрамо разне идеје шта урадити сљедеће.  У потрази смо за нечим једнако примамљивим за 2017. и 2018. годину. У сарадњи са АрТз Фестивалом у Тузли у јуну приказујемо краткометражне филмове номиноване за БАФТА награду.  То је увијек врло занимљива селекција најбољих играних и анимираних остварења из УКа”, каже Амила Л.   Тренутно, у партнерству са ЕИТ Фестивалом, раде на балканској верзији музичке онлине платформе Ми тхе Цит (.митхецит.цом).  

“Сјетићете се да смо недавно снимали Сашу Кукоља, гитаристу Схизомантре у Бањалуци.  Од јула, када платформа заживи, публика широм свијета ће моћи креирати своје музичке видео миеве користећи самплове дванаест балканских умјетника.  Врло сам знатижељна да видим реакције. На Сарајево Филм Фестивалу, као и увијек, очекујемо представнике из самог врха УК филмске индустрије. Година је Схакеспеареа, на платформи .схакеспеареливес.орг свакодневно објављујемо активности којима се људи могу придружити, дати свој допринос и учити кроз бесплатне онлине курсеве”, каже Амила Лагумџија.

Истиче да се њихова посвећеност развоју културних институција наставља па ће у текућој години и даље имати неколико прилика за професионално усавршавање за упосленике музеја и галерија.  

“Крајем године објављујемо конкурс за нову генерацију креативних подузетника који ће учествовати у естерн Балканс Стартуп иницијативи.  Много тога је у плану”, каже на крају нашег разговора Амила Л.

КАМЕН СА МЈЕСЕЦА ПОГЛЕДАЈТЕ ДО 5. ЈУНА

Због великог интересовања публике, нарочито оних најмлађих , изложба „Повратак на мјесец: кратка историја будућности“ продужена је до 5. јуна .

“Посебну пажњу публике на овој изложби привлачи најатрактивнији и највриједнији експонат Музеја историје Југославије „Камен са мјесеца“, оригинални сегмент мјесечевог тла, поклон америчког предсједника Никсона предсједнику СФРЈ Јосипу Брозу Титу и народима Југославије”, рекли суи з Музеја савремене умјетности РС.

 

 

 

 

 


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.