Славенка Дракулић: Ријечи које леде осмијех

Јесмо ли, судећи према уобичајеним хејтерским коментарима на које смо већ огуглали, заиста насилни и непристојни, примитивни и некултурни људи?

Slavenka Drakulić / 25. април 2021

 

Сва је прилика да сте видјели вдео спот  Хејт Словени јер је, кад се појавио пред десетак дана, у 24 сата имао два милијуна прегледа. А у 48 сати, како извјештавају медији, већ преко пет милона на разноразним платформама широм бивше земље, чија је химна и послужила као инспирација. 

Ипак, сама гледаност не би га учинила занимљивим да се не ради о споту против говора мржње. Јер та је врста говора, судећи по коментарима о свему и свачему на друштвеним мрежама, јако популарна и код нас. Ријетко ћете наићи на текст, слику, блог, статус, а да испод њега не угледате наплавине људске злобе, мржње, зависти - укратко, смећа. Наравно да је у свијету све више медија који искључују коментаре, испрва замишљене као канал директне комуникације с читатељима. Али што ако се на коментаре одлучују само они који се желе иживљавати, па се наводна комуникација с текстом претвори у међусобно пљување самих коментатора?

Па кад се нађе нетко да дигне глас против говора мржње и покрене кампању, а то је у овом случају Бука, магазин из Бањалуке, то свакако већ само по себи заслуђује пажњу. Зато, за случај да вам је промакао, еве кратког садржаја тог врло кратког спота. У луксузну деликатесну продаваоницу улази прекрасна плавуша Азра и са смијешком од продавача Дулета, којег очито познаје, тражи телећу кољеницу. Он је послужи, такођер са смијешком. Једино што и она и он у свој разговор умећу необичне реченице, за које одмах видите да не спадају у ту причу: свињо дебела, курво српска, педерчино четничка, стоко. Благајница Јосипа, лијепа бринета се прикључује њиховом разговору, додајући свој дио необично одвратних "комплимената смеће балијско, дрољо усташка, поцркали сви дабогда. Смијешно? Па не баш... Ове ријечи леде осмијех на уснама и овако на папиру, а камо ли у нечијим устима.  Зашто ти елегантни, очито добростојећи млади људи гласно изговарају реченице које свакако не очекујете од њих и још се притом умилно смјешкају једни другима? О чему се ту ради? Зашто ти ликови изговарају гњусне увреде и притом се понашају као да је то нормално понашање? Наравно да је гледатељ у први мах збуњен, као што и треба бити. На крају кратког спота у режији Предрага Личине са глумцима Христином Поповић, Гораном Богданом и Северином Вучковић, сазнајемо да је то спот против говора мржње, овдје инспирираним национализмом. 

Реченица коју изговара Дуле "А баш се овако некако сваки дан частимо на интернету" је кључна. Наиме, управо би тако, ако не и горе, изгледао интернетски говор мржње кад бисмо га користили у стварном животу. Одатле и прва реакција, чуђење. Лијепе, елегантне плавуше које купују телетину у финим дућанима, сасвим сигурно не изговарају ријечи као у споту. Нити то чине обични људи у свакодневној комуникацији у дућану, трамвају, школи, банци или кафићу, то јест гдје год се налазили. Ријетко ће вам нетко у лице рећи краво или свињо, осим уколико је пијан или тражи невољу. 

У споту је говор мржње дотјеран до апсурда. Наиме, у њему је очито да људи у нормалним ситуацијама немају потребу комуницирати псовкама. Кад мржња има лице, кад вас онај који то изговара гледа у очи, неће то бити са уљуднм смијешком него  бијесом и агресивношћу - онда је то обраћање изван оквира нормалног, у ситуацији која има карактеристике изванредног, дакле сукоба или рата. Особа којој су псовке намијењене је жртва, а насилници, обично група, посједују наводно легитимно оправдање за своје понашање, осим саме силе, као што је "исправна" идеологија, исправна крвна група на примјер.

Овај спот је илустрација јада анонимних хејтера, али и немогућности говора мржње у нормалној ситуацији. Подсјећа нас на нешто јако важно, што лако заборављамо, да говор мржње претходи сваком насиљу.

Масовне изливе мржње на интернету омогућује анонимност, али и скривање иза псеудонима. Па чак и кад се потпишу својим именом, они нису директно изложени реакцији, интернетска комуникација пружа им заштиту. Анонимност изазива најгоре у човјеку, јер му пружа дојам невидљивости и недохватљивости. Баш као да, попут пљачкаша банке у филмовима, на лице навуку маску ( или, још боље, најлонку!) која их чини непрепознатљивима. Банално је, иако потребно, изнова понављати да је анонимност заштита кукавица, особа без интегритета и обичне грађанске храбрости, о пристојности да не говоримо. Оних који се воле скривати у крду јер сами немају снаге изрећи властити став, ма какав он био. И оних који се, сасвим сигурно, свом сусједу или типу у дућану не би усудили, сами и ничим изазвани, опсовати четничку мајку. У стварном животу, наиме, постоји код понашања којег се сви мање-више придржавамо, тзв. пристојност која може бити лицемјерна, али олакшава заједнички живот у друштву и осигурава какав-такав ред. То јест, све док се не успостави нови начин понашања, као рецимо у рату.

Јесмо ли, судећи према уобичајеним хејтерским коментарима на које смо већ огуглали, заиста насилни и непристојни, примитивни и некултурни људи? Осим, за наше околности изванредне гледаности, оно што овај спот  чини  још занимљивијим су реакције на тим истим друштвеним платформама, које показују да мржња није нужно превладавајућа. Велика већина реакција је позитивна. Тешко да се ради о југоносталгији, јер млађи данас тешко да знају за Југу. Бит ће прије да се мноштво они успаваних, немоћних и огуглалих на насиље пробудило и написало ту једну ријеч подршке борби против говора мржње: браво!

Пише Славенка Дракулић за Јутарњи лист


Бука препорука

Кампања против говора мржње

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.