Споменик на Шехитлуцима/Бањ брду у катастрофалном стању: Ко ће на себе преузети рестаурацију овог националног културног блага?

Споменик на Шехитлуцима је у јако лошем стању, јер се годинама одгађа санација, падају дијелови споменика, а пењање на њега додатно га оштећује.

Maja Isović Dobrijević / 21. јануар 2018

Иницијатива грађана Рекреативна зона Бањалука већ дуже вријеме упозорава на озбиљност и опасност пењања на споменик на Шехитлуцима/Бањ брду, али многи који се пењу до споменика и даље проналазе задовољство да се на њега попну и углавном фотографишу да би објавили фотографију на некој од друштвених мрежа. Сваким пењањем на споменик људи додатно уништавају споменик који је проглашен националним спомеником Босне и Херцеговине.

Споменик на Бањ брду је од 2. септембра 2013. године проглашен Националним спомеником. У Одлуци се између осталог истиче и да је Влада РС дужна да обезбиједи правне, научне, техничке, административне и финансијске мјере за заштиту и презентацију националног споменика.

Према информацијама које смо добили Град Бањалука има намјеру да у овој години санира прилаз споменику, а о самој санацији споменика, који се сваким даном све више и више распада, нико још ништа не говори.

 

 

Споменик на Шехитлуцима је у јако лошем стању, јер се годинама одгађа санација, падају дијелови споменика, а пењање на њега додатно га оштећује.

Из Рекреативне зоне такође апелују да је потребна што хитнија санација споменика.

Тихомир Дакић из Иницијативе грађана Рекреативна зона Бањалука рекао је да је стање споменика из дана у дан све лошије, а само пропадање је започело одавно.

„Добро је познато да је у изградњи споменика кориштен добар и квалитетан камен, али не за ова подручја са ниском температуром и великом влагом. Иако се у оно вријеме можда погријешило са одабиром камена за овај споменик и представља већи изазов за рестаурацију, само окружење око споменика је такође у јако лошем стању и једноставније га је средити“, рекао је за БУКУ Дакић.

 

 

Када је у питању пропадање споменика, Дакић каже да се оно дешавало и природним путем, односно под утицајем атмосферилија, међутим антрополошки утицај како на споменик, али исто тако и на окружење је био огроман.

„Током ратног периода према споменуку су се посјетиоци односили јако лоше и у том периоду је јако пуно девастиран, како извана али исто тако и изнутра. Поред тога, иако смо скретали пажњу Туристичкој организацији Града Бањалука да се мора добро пазити какве се активности дозвољавају око споменика и у његовој непосредној близини, било је дозвољено неколико активности које су могле имати лош утицај на споменик и окружење. С обзиром да смо видјели да Туристичка организација Града Бањалука није толико заинтересована или не зна како искористити потенцијал како Споменика, али и читаве Рекреативне зоне Бањалука, Инцијатива грађана Рекреативна зона Бањалука, узела је ствари у своје руке“, поручује Дакић.

Иницијатива грађана Рекреативна зона Бањалука у претходном периоду имала је састанак са представницима Града Бањалуке гдје су им појаснили план који ова иницијатива има и за исти су добили начелну сагласност, јер се ради искључиво о активностима које за циљ има заштита и унапређење овог предивног дијела Бањалуке.

 

 

„Свакако ћемо у наредном периоду, како будемо реализовали активности унапређења, када је то потребно, тражити и подршку надлежних. Такође се надамо да ће и будући директор/директорица Туристичке заједнице Бањалука имати више разумијевања, знања и жеље да се укључи у активности које планирамо реализовати. Поред тога интересантна је инертност Завода за заштиту културно-историјског насљеђа РС, које након нашег писања и састајања са њиховим представницима нису показали никакву заинтересованост. Ако будемо имали времена покренућемо иницијативу за промијену назива те институције у ’Завод за давање мишљења о културно-историјском насљеђу’, што се на крају може свести на једну добру интерактивну ЕБ страницу која вам може дати све информације. Такође важно је истаћи да је након увођења чуварске службе те постављања неколико чувара код самог споменика, навика бањалучана промијењена и у том периоду нисте могли да видите људе који се пењу, а онда како су неки чувари распоређени на упитне локације код споменика више немате чуварску службу“, истиче Дакић.

Он каже да се Рекреативна зона недавно обратила МУП-у везано за поступање по дужности, да се утврди степен опасности од урушавања и девастације споменика, те да обавијесте Град Бањалуку о мјерама које требају да подузму.

 

 

„Како се код нас у већини случајева ’чека’ да се деси нека несрећа па да се онда реагује, ми смо поред скоро свакодневних апела путем ФБ странице, али и путем других медија, јављали ову информацију и Туристичкој организацији Града Бањалука и другим службама, али још се спава. Одговор од МУП-а смо добили у року од 4 дана, што је знак да су допис јако озбиљно схватили и не сумњамо да реакција неће изостати. Тако да смо и тај дио обавили и у склопу редовних провјера ће водити бригу око тога да ли се људи горе пењу“, појашњава Дакић.

ПЛАНОВИ РЕКРЕАТИВНЕ ЗОНЕ

Када је у питању споменик и окружење у наредном периоду Дакић каже имају намјеру да покрену иницијативу за изградњу видиковца, који би се налазио близу споменика, како би се посјетиоци могли попети, усликати град и уживати у погледу, те на тај начин са алтернативом и забраном пењања, ријешити и питање пењања на споменик.

„Планирамо на прољеће да организујемо и округли сто на тему заштите споменика и заједничког рада на њему, јер до сада је било јако слабих иницијатива. Поред тога планирамо и да покренемо прикупљање средстава, односно разговор са свима који су дужни да воде бригу о споменику и да видимо ко не жели, а ко жели, а не може, и ко жели и може. У плану је још неколико изненађења које ћемо да оставимо да буду изненађења“, каже Дакић.

 

 

Тихомир Дакић каже да су појединци били ти који су уништавали споменик, поред атмосферилија.

„Међутим, већина нас је нијемо посмтрала и велика већина још увијек гледа и кука, како ’...ето све уништише тамо неки...’ док та особа и сама није свјесна колико тога може доброг да уради за наш град. Тај споменик је симбол, не само антифашистичке борбе, већ је симбол Бањалуке, ако погледате с чиме се некада хвале институције, видјећете слике споменика. Такође, онда када то одговара видјећете и политичаре како се сликају испод хероја нашег народа, свега онога што они никада неће постати. Због чега Бањалука толико занемарује период током 2. Свјетског рата и период након тога, зашто се селективно обраћа пажња на споменике је питање онима који о томе требају да воде бригу. Није истина да само нема пара, паре се могу наћи, нема воље и жеље, а можда и знања“, рекао је Дакић.

 

 

Миленко Шајић, портпарол Административне службе града за БУКУ је рекао да споменик на Бањ брду није у надлежности Градске управе, али с обзиром на стање у којем се налази, градоначелник Игор Радојичић дао је налог Одјељењу за борачко инвалидску заштиту да током 2018. године у програму овог Одјељења уврсти и пројекат санације прилаза споменику на Бањ брду.

Милијана Окиљ, начелник Одјељења за културно-историјско насљеђе у Заводу за заштиту споменика културе РС рекла је да је рађена пројектна документација за обнову споменика и то прије више од десет година, а споменик никако није реновиран од завршетка посљедњег рата. Она такође каже да Завод одавно не управља спомеником.

„О плановима у вези са рестаурацијом не можемо ништа рећи. Тренутно имамо веома скромна буџетска средства и нисмо у прилици да ми преузмемо реновирање овог, нити било којег другог споменика. Пројектни план постоји, али тренутно не можемо рећи колико би износила обнова, јер је прошло доста времена од израде овог пројектног плана и цијене на тржишту су се доста промијениле“, рекла је Милијана Окиљ за БУКУ.

Она каже да је наручилац овог пројекта био град Бањалука, али да не зна због чега није дошло до његове реализације.

 

 

ДЕТАЉИ О СПОМЕНИКУ

Садашњи споменик, дјело академског вајара Антуна Аугустинчића (Клањец, 04.05.1900. – Загреб, 10.05.1079. године), подигнут у знак сјећања на неколико хиљада крајишких бораца који су погинули у Другом свјетском рату, свечано је отворен/откривен на Дан устанка народа Босне и Херцеговине, 27. јула 1961. године, иако је одлука о подизању овог споменика донесена још 1953. године. Аутор споменика је већ 1948. године почео да ради на скицама. Макета споменика коју је израдио Аугустинчић налази се у Клањцу, у Хрватском Загорју, у галерији која носи име овог великог вајара.

Архитектонски гледано, објекат спада у сложени тип спомен-обиљежја са разиграним геометријским формама које се степенасто сужавају према врху стварајући стилизовану пирамидалну форму са нагласком на прочелни дио, чиме је посебно наглашена динамичност форме. На динамику форме утиче још и истицање висине прочеља у односу на висину зачеља. Акценат споменика представља лучно надвијено прочеље које заједно са фигуром младића формира одређени вид порталне форме, чиме је истакнут улаз у унутрашњост објекта у којој се налази зидна декорација. Споменик је монументалних размјера осмишљен на начин да обликом прати конфигурацију терена. Брачки камен којим је бетонска конструкција споменика обложена доприноси стварању илузије да је споменик исклесани монолит, одувијек на том мјесту.

Због појаве капиларне влаге брачки камен је већ након неколико година од изградње споменика почео пропадати. Ова појава негативно је утицала и на стање унутрашњости објекта што је узрок одлагања израде фресака Исмета Мујезиновића. Интервенције с циљем отклањања овог проблема вршене су у више наврата, некад обимније, клесарске, некад само ињектирање рељефа. Споменик је данас у лошем стању због неодржавања и утицаја атмосферилија. Уочљива су оштећења камених облога зидова и самих рељефа усљед дуготрајног утицаја атмосферилија, што може довести до њиховог ширења и стварања деформација.

Примјетне су и пукотине на великом броју камених плоча којим су поплочани плато и степениште, док неке плоче недостају. Цртежи на зидовима у унутрашњости споменика су у изузетно лошем стању, у опасности од потпуног нестанка. Оштећења су настала усљед неодржавања и интензивног утицаја капиларне влаге, која је видљива и на вањским фасадама објекта споменика, и захтјевају предузимање хитних мјера за њихову конзервацију и рестаурацију. Усљед неодржавања примјетна су оштећења на прилазном путу.

 

 

 

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.