СВИ СМО ОДГОВОРНИ: Насиље у породици мора престати бити табу и нешто што се завршава у четири зида

Насиље у породици није нити је икада било приватни проблем жртава, нарочито жена и дјеце оба пола који су најчешће жртве насиља.

Maja Isović Dobrijević / 15. април 2019

Foto: Ilustracija

 

У Републици Српској у наредном периоду биће новчано кажњаване особе које не пријаве насиље у породици. Новим законом прописане су казне па и до 5.000 КМ за запослене у органима заштите, који дођу до сазнања да је учињено, или да постоји и најмања сумња да је учињено насиље у породици, као и грађане и чланове породице који не пријаве насиље у породици.

Биће кажњен и полицијски службеник који не поступи у складу с обавезама из овог закона, који ће бити разматран на сједници Народне скупштине РС која је заказана за сутра.

Омогућено је и право жртве на пратњу особе у које има повјерење при предузимању свих радњи у поступцима у којима остварује своја права, односно обавеза субјектима заштите да омогуће присуство те особе. Нацртом закона о измјенама и допунама Закона о заштити од насиља у породици предвиђено је изрицање хитних мјера заштите жртве, а у периоду од 30 дана могу се изрећи (ако за то постоје основи) и заштитне мјере.

Истовремено, омогућава се примјена заштитних мјера којима се учиниоцу пружа помоћ тако што му се омогућава да научи ненасилне форме понашања у кризним ситуацијама и да научи да контролише своје агресивне пориве, те да се излијечи од одређених болести овисности - наведено је у предложеном закону.

Уводи се обавеза свим субјектима заштите да обавијесте жртву, на њој разумљив начин, о свим правима која има у складу с овим и другим законима и о институцијама, органима, правним особама и организацијама које пружају помоћ, подршку и заштиту, као и мјера да се по свакој пријави насиља у породици, процјењује ризик од понављања насиља и да се, у складу с овом процјеном, планира предузимање потребних радњи и мјера у правцу спречавања учиниоца да понови насиље и заштити жртва.

Александра Петрић, извршна директорица Фондације Удружене жене Бањалука каже да су у Нацрту закона предложена рјешења добра и да ће водити унапријеђењу поступања и одговора на насиље у породици, нарочито у контексту заштите особа које су преживјеле насиље, што је и примарна сврха овог Закона.

„Предложене измјене су усмјерене на читав низ позитивних промјена које су у складу са међународним стандардима прописаним Конвенцијом Савјета Европе о спречавању и сузбијању насиља према женама и насиља у породици, коју је БиХ ратификовала 2013.г. Нацрт предвиђа појачану заштиту кроз хитне мјере и заштитне мјере које се неће примјењивати као санкције према починиоцима насиља, већ би требале омогућити заштиту безбједности жртава од понављања насиља, нарочито у периоду након пријаве насиља када су жртве у највећој опасности. Починиоци насиља се у току поступка пред институцијама налазе на слободи и у правилу врше притисак на жртве насиља да не свједоче или лажно свједоче да насиља није било или да је било мањег интензитета, пријете, уцјењују и понављају насиље. Фокус предложених измјена јесте да се појача одговорност институција који су субјекти заштите од насиља у породици да предлажу, изричу и прате примјену хитних мјера заштите жртве и заштитних мјера, како би се отклонила опасност од понављања насиља и омогућила тренутна безбједност жртава“, рекла је за БУКУ Александра Петрић.

Она додаје да вјерује да би се број случајева насиља у породици могао значајно смањити уколико би се предложене измјене усвојиле и досљедно проводиле у пракси рада јавних институција, првенствено полиције, центара за социјални рад, здравствених и образовних установа, као и тужилаштава и судова.

 

 

„Нови закон регулише укидање прекршајног кажњавања за насиље у породици, које ће бити кажњиво само као кривично дјело, што у законском смислу подиже друштвену опасност овог облика насиља, и самим тим би требало да води и строжијем кажњавању починиоца. Фондација Удружене жене и друге организације које пружају подршку женама и дјеци који су преживјели насиље се годинама залажу за регулисање насиља у породици само као кривичног дјела, институционалну одговорност у контексту заштите и подршке жртвама насиља, и строжију казнену политику за насиље у породици. Будући да пратимо судске поступке у овој области већ 8 година, видљво је континуирано изрицање условних осуда за насиље у породици, чак и повратницима у вршењу насиља, што је директно супротно сврси кажњавања у смислу опште и специјалне превенције – одвраћања грађана од вршења насиља, и спречавање понављања насиља од стране истог починиоца“, појашњава Александра и додаје да Нацрт Закона такође предвиђа увођење особе од повјерења која би омогућила подршку жртви насиља од пријаве насиља до окончања поступка пред институцијама, као и обавезу институција да жртву информишу о правима и доступној подршци, чиме се значајно унапријеђује доступна помоћ за жртве насиља.

„О проблему насиља у породици се дуго и јавно говори, јавно су доступне све информације о начинима пријављивања насиља и могућностима подршке за особе које су изложене насиљу. Проблем је у патријархалним друштвеним односима и обичајима који жену и дјецу посматрају као објекте и који нормализују насиље у породици, чине га друштвено прихватљивим и преносе одговорност за насиље на оне који га трпе, јер га не пријављују, ћуте, не траже помоћ, одбијају да свједоче. Ова матрица на жалост постоји и у јавним институцијама који су субјекти заштите и професионалци у институцијама често криве жртве за непроцесуирање починилаца насиља, чиме починиоци насиља добијају поруке да насиље које врше може проћи некажњено, да су у праву што су насилни јер жртве то заслужују и насиље се понавља, постаје интензивније. Истина је да не постоји разлог због којег би било ко требао да трпи насиље у породици, да су жене и дјеца изложени често дуготрајним и јавности невидљивим методама тортуре, застрашивања, манипулације и изоловања“, истиче Алесандра.

Додаје да уколико пријаве насиље и не добију помоћ, починилац насиља не буде кажњен или буде само опоменут од стране суда условном осудом, насиље се у правилу понавља и жртве оклијевају да га поново пријаве, јер осјећају да их нико неће заштитити.

„Овај образац мора престати бити табу, нешто што се завршава у четири зида, насиље је јавни проблем и одговорност свих институција који су субјекти заштите, као и грађана и грађанки који морају вршити притисак на институције путем пријављивања свих облика насиља у породици које примјете у свом окружењу“, каже наша саговорница.

Нова рјешења у Нацрту закона предвиђају прекршајне казне од 300 КМ до 900 КМ за све грађане који не пријаве насиље у породици, што је такође усмјерено на подизање друштвене свијести о обавези пријављивања насиља.

Насиље у породици није нити је икада било приватни проблем жртава, нарочито жена и дјеце оба пола који су најчешће жртве насиља. Сви грађани и грађанке који игноришу насиље у породици у свом блиском окружењу морају бити свјесни да нико није имун од насиља, и да се починиоци насиља могу пронаћи у свакој породици, те да да можда сутра и сами могу доживјети, те се суочити са ћутањем околине.

Сви морамо учинити напоре да промјенимо овакву друштвену стварност, и пријављивање насиља у породици полицији, центрима за социјални рад, СОС телефонима 1264 (Република Српска) и 1265 (Федерација БиХ) је први корак друштвене одговорности сваког појединца и појединке.

 

 


Бука препорука

Женска права

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.