Свјетски дан животне средине: Трошимо ресурсе пажљиво

Данас се обиљежава Свјетски дан животне средине и Дан ријеке Сане.

Maja Isović Dobrijević / 05. јун 2016

Данас 05.06.2016. године је Дан ријеке Сане, а уједно и Свјетски дан животне средине. Коалиција за Сану већ седам година указује на уништавање ријеке Сане и покушава да надлежним органима да до знања да се горњи ток ријеке Сане треба прогласити парком природе.

"Упркос чињеници да је ријека Сана према Просторном плану Републике Српске, претходном до 2015. године и новом 2015-2025. предвиђена да се прогласи парком природе, упркос чињеници да је према Уредби о класифкацији вода и категоризацији водотока она у првој класи, упркос једногласном противљењу Скупштине општине Рибник за изградњу хидроелектрана на ријеци Сани, упркос сталном протесту грађана против изградње хидроелектране „Медна“, упркос указивањима Коалиције за Сану на неправилности у документацији и дозволама,  упркос указивањима на вриједности ријеке Сане - надлежно Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију издаје инвеститору еколошку дозволу и дјелимично рјешење за грађење", рекли су из Колације за Сану.

Додају да Хидроелектрану  “Медна” на самим изворима ријеке Сане гради инвеститор “ЛСБ Електране” из Бањалуке (БиХ/РС) под окриљем “Интеренерго” д.о.о. Лјубљана (Словенија) власништва КИ-КЕЛАГ ИНТЕРНАТИОНАЛ ГмбХ (Аустрија) који како наглашава министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић важна компанија која повећава енергетску способност из обновљивих извора енергије у Републици Српској.  Коалиција за Сану је у више наврата доказала да то није тачно и да такав објекат не само да ће негативно утицати на еколошком и социјалном нивоу тог подручја и саме Републике Српске, већ да ће се и негативно економски одразити на сам буџет Републике Српске који ће према Студији економске оправданости за друштво изградњом хидроелектране „Медна“ бити у минусу више од 1 000 000,00 КМ.

На Дан Сане и Свјетски дан животне средине Коалиција за Сану захтјева да се такви објекти који повећавају енергетску способност тј. повећавају џепове страних инвеститора, а уништавају наше природне лијепоте зауставе од изградње и да се горњи ток ријеке Сане прогласи парком природе како је и предвиђено Просторним планом РС.

Коалиција за Сану је још 2012. године покренула иницијативу за претходну заштиту изворишта и горњег тока ријеке Сане, према надлежном министарству, али након четири године даље од наше иницијативе се није помакло.

Из Колиције за Сану овим путем поручују да неће одустати од одбране ријеке Сане и позивају све општине, градове, грађане и грађанке у њеном сливу и шире да стану у спас ријеке Сане која је једно од највриједнијих природних богатстава наше земље које треба очувати.

Коалиција такође још увијек води судски процес против Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију због издавања Еколошке дозволе и планира да, између осталог, и даље настави правну борбу против изградање хидроелектране „Медна“.

 

Ријека Уна

 

Свјетски дан заштите животне средине, 5. јуни, први пут је обиљежен 1972. године и од тада представља основни инструмент посредством којег УН стимулишу подизање глобалне свијести о значају заштите животне средине и позивају на политичку ангажованост и предузимање конкретних мјера и активности. Животна средина Животна средина представља све оно што нас окружује, односно све оно са чиме је директно или индиректно повезана човјекова животна или производна дјелатност. Природна средина представља њој близак појам, при чему овдје не морају бити присутне активности човјека, нити он мора имати директних утицаја. Ипак, у погледу технолошког напретка, развоја индустрије и све већег утицаја човјека на глобалном нивоу на природу и екосистеме, ова два појма долазе у све ближу везу. Загађење земље, мора и ваздуха, нестајање биљних и животињских врста, глобално загријавања и нуклеарне пријетње не могу се више игнорисати јер и те како утичу на животну средину. Међутим, игнорисање тих проблема је и даље присутно,  а то потврђује податак да се ништа радикално не мијења по питању самог стила живота савременог човјека који и даље наставља да искориштава природу и на тај начин црпи све ресурсе са којима свијет располаже. Већ је педесетих година прошлог вијека постало јасно да се путем којим се кренуло не може наставити, међутим, поражавајуће је да тим путем и даље корачамо. Вртоглав успон науке и технологије у вијеку промијенио је начин живота више него икад раније, па се у савременој науци као основна карактеристика данашњице наводи промјена; промјена у изумима, промјена у стилу живота, промјена у свему. Раније су се промјене дешавале споро. Једна генерација у току свог живота није доживљавала неке веће новине, а разлика између самог начина живота код различитих генерација није била велика. Данас једна генерација у току свог живота пролази кроз много промјена које су увјетоване научно-техничким развојем и несавјесним кориштењем тих достигнућа, који својом радикалношћу мијењају стил живота. Такав начин живота најдиректније утиче на Планету и доводи до њеног угрожавања, иако без њеног постојања наш живот не би био могућ. У друштвеним наукама, често се истиче да је савремени човјек преузео лик бога који сматра да је свемогућ, али поставља се питање до када ће се тако моћи понашати? Филозоф Ханс Георг Гадамер, у свом дјелу Европско наслеђе, кад промишља о обнови нагрижене Планете, са зебњом се пита да ли можда гријешимо кад мислимо да је она могућа.

Локално и глобално Човјек током својих активности као што су урбанизација или експлоатација мијења природно окружење  и то често тако што нарушава то окружење, а као резултат таквих активности долази до нарушавања екосистема и климатских промјена на локалном и глобалном нивоу. Урбанизација, бетонизација и загађење јесу процеси на које човјек у савременом друштву рачуна од рођења, а у земљама, посебно транзицијским каква је наша, гдје не постоје законске регулативе заштите природе она се уништава на најстрашнији могући начин. Узмимо за примјер Бањалуку која је одувијек била окарактерисана као град зеленила, а која се током посљедње деценије претворила у град бетона и стакла. Случај “парк” и спремност власти да један градски парк жртвују у корист зграде јасно говори о несавјесном односу према зеленилу, околини, животној средини и уопште цјелокупној природи.

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.