У шестом мјесецу трудноће добиле су ОТКАЗ- Салони се затварају „преко ноћи“, трудницама говоре да су неспособне

Све се промијенило када је послодавцу рекла да је трудна. ..

Maja Isović Dobrijević / 16. март 2017

Сања Симакић и Гина Јекић двије су младе жене из Бањалуке које су добиле отказ због трудноће. Ово је све чешћа појава у нашем друштву у којем се са једне стране прича о томе да бисмо требали повећавати наталитет, а са друге стране труднице нису заштићене када је у питању чување посла којим су се бавиле прије трудноће.

Наше саговорнице отказ су добиле у шестом мјесецу трудноће, а уз шок који је слиједио због ненаданог отказа, требало је припремити све оно што је потребно за долазак бебе и носити се са новонасталом ситуацијом. Сада ове младе мајке отворено причају о ономе што им се десило. 

Сања Симакић радила је у фризерском салону „Озрен“ 12 година и била је пријављена на неодређено, али све се, каже, промијенило када је послодавцу рекла да је трудна. 

„Трудноћу сам дуго чекала, а кад сам остала трудна, због одређених компликација морала сам на строго мировање и чување трудноће. То се све дешавало у септембру 2015. године. Послодавац ми, без обзира на уредно достављане дознаке, није исплаћивао плату. Пролазио је мјесец за мјесецом без уплате, лагања да је уплатио и понижавања на шалтеру банке. У то вријеме сваки мјесец сам издвајала 800 КМ мјесечно за лијекове, уз могућност рефундације 650 КМ, али рефундација се не добија преко ноћи, то траје, а моја беба је требала да живи уз помоћ лијекова“, испричала је за БУКУ Сања Симакић.

Присјећа се да је након разговора са послодавцем он захтијевао да се Сања одрекне плата, али она на то није пристала и договорили су се да ће јој дуг смањити барем на двије плате. 

„Наравно, његово лагање наставило се и даље. Када сам дугогодишњој бившој радној колегиници испричала како ћу отићи да га пријавим инспекцији за плате, она је са њим договорила да преузме салон на себе, а у каквом су тренутно пословним односима, то не знам, али знам да она у салону и даље ради. Како нисам више могла да трпим то што ми се дешава, 19. фебруара прошле године отишла сам да се жалим инспекцији рада. Тамо сам трпила оптужбе од инспекторке да је газди тешко и да закон њих не штити, и  да, ако хоћу задржати посао, боље би било да се не жалим“, каже Сања Симакић и додаје да је послодавац исти дан одјавио радњу. 

„Тај дан сам у 23 часа добила поруку од сада бивше колегице у којој је писало: ’салон је затворен’. На мој позив, када сам питала шта је сада са њом, одговор је био: ’сад ја настављам да радим и немам ништа са вашом причом, ја ништа не знам’, након тога ме је и оптужила и рекла ’ти хоћеш да моје дијете буде гладно и на улици’. То ми се све издешавало у шестом мјесецу веома ризичне трудноће“, објашњава она. 

Фото: Илустрација

ОСЈЕЋАЛА СЕ ПОНИЖЕНО

Сања каже да ту није крај неправди која ју је задесила, јер је њена радна књижица била код послодавца, а до ње није могла доћи, па није могла да се пријави на Биро и да оствари здравствено осигурање. 

„У Пореској управи морала сам сама да се одјавим, од књиговође добила сам уговор на којем пише да се одричем било какве надокнаде, односно да сама дајем отказ и питање: ’шта сад хоћу, каква права тражим кад их немам’“, каже Сања С. 

Сања је све ово преживјела у јако тешком периоду живота, а каже да се осјећала понижено и издано од стране људи са којима је годинама радила.

„Тај период је био борба за живот, али борба и за правду. Породица је покушала да ме изолује од свих стресова којима сам била изложена, јер је то био једини начин да беба и ја будемо добро“, објашњава Сања.

Сања је правду потражила и путем суда, гдје је добила пресуду за неисплаћене плате и доприносе. 

„С обзиром да сам радила на неодређено толико година, ипак Закон није на страни радника и послодавцу је све допуштено. У мом случају, довољно је било да одјави салон уз назнаку ’из економских разлога’ и мој отказ је одједном правно валидан, остајем без права да тражим отпремнину, одштету или плате које су ме требале сљедовати на породиљском одсуству“, истиче Сања. 

Без подршке породице и пријатеља, тешко бисмо успјели у свему, јер су трошкови који су услиједили били огромни. Срећом, Сањин супруг је запослен, па су могли да обезбиједе све што им је потребно за долазак бебе.

„Сад живимо нормално, али оно што сам проживјела током девет мјесеци трудноће не бих пожељела никоме, јер смо морали јако много новца да дајемо за лијекове.  Сад гледам да заборавим све што ми се десило. Трудим се да се борим против осјећаја да сам ја крива због њихових поступака да сваку негативну мисао усмјерим на најбољи могући начин, а то је и један од разлога зашто сам се одлучила да јавно проговорим о свему што ми се десило“, објашњава Сања.

Она додаје да је јавно проговорила о неправди која ју је задесила због свих жена које су се нашле или се налазе у сличној ситуацији. 

„Кад се не боје људи који чине таква дјела, зашто бих се ја бојала. Нас је пуно са истим проблемом, али сви ћуте, нико не жели ништа да мијења. Ја ово радим и због одговорности према мом дјетету и њеној будућности, без обзира колико сам ја мала у свему овоме“, каже Сања и додаје да је добила пријетње од бившег послодавца након што је јавно иступила, али да се не боји да јавно проговори о свему шта јој се десило. 

Наша саговорница каже да планира још мало времена да проведе са бебом, па ће кренути у потрагу за новим послом. 

„НЕСТАЛА СА ПОСЛА“

Гина Јекић је у једној школи радила као асистенткиња са дјецом која имају интелектуалне тешкоће. На том мјесту радила је двије године са уговором на одређено вријеме. 

“Отказ сам добила два дана након што су надређени сазнали да сам у другом стању, а то се десило у шестом мјесецу трудноће. У том тренутку била сам изненађена и повријеђена, али не толико због самог отказа, већ због реченице која ми је била упућена, а која је гласила да ’ја нисам способна’. Питам се зашто ја нисам способна? Јер сам трудна? Па, трудноћа није неспособност и дефект, али многи је, нажалост, тако доживљавају“, рекла је за БУКУ Гина Јекић. 

Гина каже да се у сличној ситуацији већ раније нашла, па се овај пут није одлучила на правду тражи судским путем. 

„У прошлости сам имала сличан проблем. Као мајка на боловању добила сам отказ, а у рјешењу је написано да сам ’нестала’ са посла. Тада сам укључила и инспекцију, али све се завршило само на пријави, а индиректно ми је, прије шест година, речено да се не трудим, јер тај газда има ’везу’“, каже Јекић Гина. 

Наша саговорница каже да је јавно проговрила о свему што јој се десило да би и друге мајке и жене подстакла да иступе и укажу на овај проблем. 

„Жене требају да побиједе своје страхове и да јавно проговоре о проблемима који их муче. Много тога можемо урадити, али често окрећемо главу од проблема, мислимо да нас нико не слуша, да смо мали, да не можемо ништа урадити, али требамо бити свјесни да се можемо удружити и тако урадити велике ствари“, истиче Гина Јекић која се придружила Удружењу дјеце, родитеља и породиља „ДРИП“, са жељом да нешто промијени у систему у којем живимо.

 Фото: Илустрација

 

Иако јој је период када је добила отказ био стресан, Гина Јекић каже да је срећом за бебу све унапријед обезбиједила и није још требало много у материјалном смислу. 

„Ја сам мајка и жена која се носи са проблемима, али понекад је мени и женама попут мене потребна подршка државе и закона“, истиче Гина и додаје да се сада фокусира на наставак школовања, а настојаће да својим чланством у ДРИП-у да допринесе нашем друштву. 

РУПЕ У ПРОПИСИМА

Јелена Пушац-Броћиловић, дипломирана правница и чланица ДРИП-а, каже да су труднице веома слабо заштићена категорија, јер постоје одређене рупе у нашим прописима. 

„Конкретно, у новом Закону о раду, у члану 105. је прописано да послодавац не може одбити да прими у радни однос жену због тога што је трудна, нити јој може отказати уговор о раду због трудноће или због тога што жена користи породиљско одсуство. И када сагледате ову одредбу, рекло би се да је жена заштићена, али ту настаје проблем онда када је жена примљена на одређено вријеме и оног момента када послодавац сазна да је већ трудна, исти јој најчешће не продужује уговор о раду и то правда чињеницом да истој није дао отказ, већ јој само није продужио уговор о раду, јер нема потребу за повећањем броја запослених.  Када послодавац сачека да трудници истекне уговор о раду на одређено вријеме, онда се у праву сматра да је истој престао радни однос по сили закона, а не да је иста добила отказ“, објашњава за БУКУ Јелена Пушац-Броћиловић.

Да би се ово избјегло, Јелена каже да би било неопходно да се хитно у Закон о раду уврсти одредба која прописује да је послодавац у случају трудноће жене обавезан истој продужити уговор о раду до прве године дјетета, без обзира што је иста примљена у радни однос на одређено вријеме, а на овај начин би се заштитила жена у овом најосјетљивијем периоду живота.

Уколико трудница добије отказ, она своје право, истиче Јелена, може тражити путем суда или у поступка пред Агенцијом за мирно рјешавање радних спорова. Нажалост, то су поступци који трају дуго и у вријеме када је породицама најпотребнија плата, јер беба долази, а мајка је у случају отказа без примања и чека и по 2-3 године да повреду својих права доказује пред надлежним институцијама. 

„При томе вам је најчешће потребна помоћ адвоката, а то све кошта, па уколико нисте у прилици платити услуге адвоката, осуђени сте да се сами заступате, те уколико не испоштујете строгу законску процедуре и не успијете доказати да вам је послодавац дао незаконит отказ, изгубили сте и вријеме и новац, а беба расте и ви морате од нечега да је храните и подижете“, истиче наша саговорница. 

Да би се труднице заштитиле од оваквих ситуација, поред већ споменуте промјене у Закону у раду, Јелена каже да би било добро када би се обавеза плаћања бруто плате за вријеме трајања породиљског одсуства пренијела на државу, путем Фонда за дјечију заштиту РС, јер би у том случају ситуација била много боља. 

„Тренутна је ситуација да вам послодавац за вријеме трајања породиљског уплаћује доприносе, а плату вам исплаћује Фонд дјечије заштите РС, односно све вам плаћа послодавац, али се касније рефундира од Фонда у дијелу у којем је Фонд обавезан исплатити бруто плату. На тај начин би држава заштитила и послодавце, а самим тим и породицу уопште, јер о наталитету треба да брине држава, а не послодавац“, објашњава наша саговорница. 

Уколико послодавац отпусти трудницу, он законски не трпи никакве санкције, осим у случају ако трудница или породиља докаже на суду да је отказ био незаконит. Посљедица за послодавца је онда  враћање раднице на рад, исплата свих заосталих плата за вријеме за које иста није радила, јер је незаконито отпуштена. 

Уколико се нађу у овој ситуацији, труднице се могу обратити Инспекцији рада у Инспекторат РС, те у том случају Републичка инспекција рада врши инспекцијски надзор у погледу придржавања прописа који се односе на: запошљавање, рад и радне односе, безбједност и здравље на раду. 

„У случају да утврде да је послодавац прекршио неке одредбе Закона о раду, иста ће наложити послодавцу да то исправи, а у случају да послодавац то одбије, раднику остаје да своје право затражи пред Агенцијом за мирно рјешавање радних спорова РС, те на крају пред Судом“, истиче Јелена Пушац-Броћиловић. 

Из Удружења ДРИП најављују да ће се потрудити да организују један мали, али одабрани тим добрих правника који ће бити оспособљени пружити бесплатну правну помоћ баш овој угроженој категорији  становништва.  На тај начин би помогли да без икаквих материјалних издатака пруже правну заштиту пред надлежним институцијама, те бар у том смјеру заштите породицу. 

Све док не дође до одређених промјена у Закону у раду, нажалост, у нашем друштву дешаваће се ситуације да послодавац без икаквих санкција отпусти трудницу, а труднице и младе мајке морају на Суду тражити правду, умјесто да то вријеме проводе са бебом и да бар у првој години бебиног живота не буду оптерећене овим проблемима. 

 

 

 

Текст настао у сарадњи са партнерским порталом дискриминација.ба

 

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.