Уз „еКонсултације“ до транспарентнијих институција и власти у БиХ

Сврха еб апликација "еКонсултације" јесте да се грађанима, путем интернета, омогући приступ потпуним и правовременим информацијама о процесима доношења одређених правних аката, као и да се осигура поуздан комуникацијски канал путем којег би могли учествовати у јавној политици.

Maja Isović Dobrijević / 05. јун 2016

Недавно је јавности представљена еб апликација „еКонсултације“. Сврха еб апликација "еКонсултације" јесте да се грађанима, путем интернета, омогући приступ потпуним и правовременим информацијама о процесима доношења одређених правних аката, као и да се осигура поуздан комуникацијски канал путем којег би могли учествовати у јавној политици.

еб апликација "еКонсултације" развијена је у оквиру пројекта који финансира Европска Унија (ЕУ) под називом „Изградња капацитета институција власти при ангажирању у политичком дијалогу са представницима цивилног друштва у БиХ“ (ЦБГИ).

Ова еб апликација такођер осигурава поуздан комуникацијски канал за учешће грађана у креирању јавних политика. Идеје, сугестије и додатне информације прикупљене на овај начин биће кориштене за унапређење јавних политика које су у надлежности институција БиХ.

Нермин Поџић, ЦБГИ Експерт за односе са јавношћу и информативне кампање, рекао је да је сарадња институција власти са организацијама цивилног друштва и грађанима једна од темељних вриједности демократских друштава. “Функционални дијалог са представницима цивилног друштва и учешће грађана у процесу креирања и проведби јавних политика важан је елемент процеса европских интеграција. Поштујући ове принципе, еКонсултације имају за циљ да омогуће заинтересираној јавности, организацијама цивилног друштва и грађанима учешће у креирању и проведби јавних политика које су у надлежности институција БиХ, не само кроз класичне методе јавних консултација, већ и путем интернета”, рекао је за БУКУ Нермин Поџић.

 

Нермин Поџић

 

Он је додао да је Министарство правде БиХ у претходним годинама уложило знатне напоре како би унаприједило систем транспарентности, сарадње и отворености према грађанима и организацијама цивилног друштва. Круна тих напора је еб платформа „еКонсултације“, која је развијена уз експертну подршку пројекта „Изградња капацитета институција власти за учествовање у дијалогу са цивилним друштвом“, финасираног од стране Европске Уније.

Поџић објашњава да еб платформа има за циљ да омогући потпуно и правовремено информисање грађана и представника организација цивилног друштва путем интернета о процесу доношења одређених правних аката, те осигурава поуздан комуникацијски канал за њихово учешће у креирању јавних политика. Каже да ће идеје, сугестије и додатне информације прикупљене на овај начин бити кориштене за унапређење јавних политика које су у надлежности институција БиХ.

Од службеног покретања еб платформе еКонсултације са заинтересованом јавношћу, за учешће у изради закона и других прописа регистровало се 379 корисника за 23 државне институције. У овом кратком раздобљу апликација је заживјела кроз провођење консултација за пет закона и подзаконских аката.

Нермин Поџић каже да је Министарство правде БиХ провело консултације за Закон о измјенама и допунама Закона о управи, Закона о удружењима и фондацијама те Правилима за консултације у изради правних прописа, а за судјеловање у њиховој изради регистровало се 80 корисника.

"Корисници пројекта ЦБГИ су Вијеће министара БиХ, ентитетске владе и Влада Дистрикта Брчко. На почетку имплементације пројекта свим наведеним владама је упућен позив да се укључе у пројектне активности, да идентифицирају своје потребе, као и да именују своје представнике у управни одбор пројекта”, каже Поџић.

У пројекат су активно укључене институције, као што су Агенција за државну службу, Агенција за идентификационе документе, евиденцију и размјену података, Агенција за јавне набавке, Агенција за лијекове и медицинска средства, Агенција за предшколско, школско и средње образовање, Агенција за сигурност хране, Агенција за статистику, те државне регулаторне агенције за радијацијску и нуклеарну сигурност, као и Институт за интелектуално власништво, Институт за мјеритељство, Институт за стандардизацију, затим Министарство цивилних послова, Министарство финансија и трезора, Министарство комуникација и промета, Министарство одбране, Министарство правде, Министарство сигурности, Министарство трговине и економских односа, Министарство за људска права и избјеглице, те представници различитих Управа, Уреда, као и представници Владе Брчко дистрикта (Коначан списак институција тренутно ангажираних у еКонсултацијама налази се на еб апликацији еконсултације.гов.ба – Таб “Одабир институција”).

Нермин истиче да Влада Федерације БиХ и РС нису узели учешће у пројекту.

“На позив да узме учешће у пројекту, Влада Републике Српске (РС) је одговорила позитивно, те је именовала координатора, који је био задужен за координацију пројектних активности везаних за Републику Српску. Нажалост, након два мјесеца од именовања и почетка рада на имплементацији пројектних активности, координатор се повукао. Иако је имплементатор пројекта у више наврата покушавао да ступи у контакт са релевантним особама из владе РС, као и са именованим координатором како би пронашли рјешење за евентуалне проблеме, позиви су остали неодговорени”, истиче наш саговорник и подсјећа да је ЦБГИ пројект отворен за сарадњу и ЦБГИ тим је спреман пружити максималну техничку подршку институцијама РС у циљу дефинисања политике Владе РС према цивилном друштву које дјелује на подручју РС, као и унапређењу институционалних механизама сурадње са цивилним друштвом, укључујући и реализацију инструмента за онлине консултације (еКонсултације) само за потребе институција РС.  

“еб платформа еКонсултације је створена са једним основним циљем, а то је омогућити потпуно и правовремено информирање и учешће грађана, као и представника цивилног друштва у процесу доношења правних аката и креирању јавних политика у Босни и Херцеговини 24 сата на дан – путем Интернета. Са друге стране, институцијама Власти у БиХ, апликација омогућава једноставнију процедуру провођења јавних консултација. Иако врло сложена са аспекта њене архитектуре, апликација је у корисничком сегменту веома једноставна. Идеје, сугестије и додатне информације прикупљене на овај начин помажу унапређењу предложене регулативе.  Резултат овакве сарадње побољшава разумијевање процеса доношења и садржаја правних аката и политика, те доприноси њиховом квалитетнијем провођењу и реализацији планираних циљева”, казао је Нермин Поџић.

Ивана Корајлић, програм менаџер и портпарол Транспаренц Интернатионал БиХ каже да се институције у БиХ, нажалост, још увијек уче шта значи транспарентност.

“Већ 16 година имамо на снази законе о слободи приступа информацијама, а још увијек у институцијама нема довољно знања о томе како се он проводи, нити с друге стране воље да се оне најважније информације уступе јавности. Чак и када институције проводе закон о слободи приступа информацијама, то је опет реактиван приступ, дјеловање по основу захтјева, док је проактивна транспарентност још увијек мисаона именица за већину институција”, рекла је за БУКУ Ивана Корајлић. Она додаје да постоје поједини примјери, који су уложили напоре у то, углавном или кроз пројекте техничке помоћи или кроз иницијативе цивилног друштва, али још увијек остаје суштински проблем да информације или документе о кључним уговорима, приватизацијама, концесијама и сл., не можете добити, чак ни након добијених судских пресуда. Осим тога, наставља, кад погледате друге државе у региону које успостављају јавне регистре имовине функционера, уговора о јавним набавкама, свих буџетских издвајања и сл, а онда видите да су у БиХ још увијек веома снажни отпори у овој области, онда је јасно да не можемо говорити о транспарентности. Ивана каже да је транспарентност први предуслов спречавања корупције – ако је све на отвореном, покушаји злоупотреба се могу на вријеме идентификовати и спријечити.

 

Ивана Корајлић

 

“Како ће грађани знати, нпр. шта ће се десити с њиховим насељем, са школом у коју иду њихова дјеца, са градом у којем живе, и на крају колики су им порези, које су им обвезе, и шта институције раде с њиховим новцем и у њихово име, ако нема минимума транспарентности? Како да знамо какав неко закон доноси који ће утицати на све нас и како да се укључимо и утичемо на одлуке, ако не знамо шта се дешава јер нема транспарентности”, каже она.

Корајлић Ивана каже да велики број грађана, с обзиром на то да се организацији Транспаренц Интернатионал БиХ обраћају често због неправилности у процесу запошљавања, жали на то да институције након проведеног конкурса не информишу кандидате о резултатима, ранг листама или о праву на жалбу. То је један веома специфичан примјер. С друге стране, додаје Ивана, већина грађана мисли да институције генерално нису транспарентне, посебно у области располагања јавним средствима и запошљавања и да су процедуре којима се долази до информација сувише компликоване, због чега велики број њих често и одустаје од тражења.

Да би се олакшала комуникација између грађана и власти и институција у БиХ, Ивана К. каже да треба почети од тога да се почну користити механизми који већ и постоје – дакле, проводити праве јавне расправе, на начин да се заиста укључе грађани, а не усвајати све одлуке по хитним процедурама или проводити јавне расправе само да се испоштује форма, па онда или нико не сазна за њих или се приједлози грађана игноришу.

“С друге стране, институције већ имају своје еб странице, које се могу изврсно искористити да се све информације објаве, али и да се грађани укључе. Да не говорим да сад друштвене мреже пружају одличну прилику и за институције да комуницирају са грађанима и одговарају на њихова питања и добијају њихове сугестије. Наравно, потребно је унаприједити и прописе који би оснажили механизме јавне расправе и увели је као обавезу за све важне одлуке, јер се сада законске празнине злоупотребљавају, због чега смо имали примјере да 7 закона у једном дану буде расправљано на НСРС по хитној процедури”, истиче наша саговорница.

Што се тиче позитивних и негативних примјера у раду власти и институција када је транспарентност у питању, Ивана каже да неки негативни примјери иду у крајност да се чак и судске одлуке које им налажу објављивање информација игноришу, а камоли да се сами сјете да објаве информације о свом раду.

“У посљедње вријеме нам је шампион нетранспарентности била Агенција за банкарство РС, против које смо добили двије пресуде због кршења Закона о слободи приступа информацијама, а и трећа тужба је у процедури. С друге стране, постоје ипак институције код којих ћете све релевантне информације наћи одмах на еб страницама и које су на располагању за упите. Међутим, осјећај је да то прије свега зависи од спремности особе задужене за комуникацију с јавношћу, него што је то питање институционалне политике”, закључује Ивана Корајлић.

 

 


Бука препорука

Политика

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.