Ведрана Рудан: Отворено писмо пољским сестрама

Женска тема? Нажалост, бити женско не значи увијек и бити нормална жена. Многе међу нама су мужјаци маскирани у жене које нам забијају нож у леђа. Лако их је препознати.

Vedrana Rudan / 28. октобар 2020

 

Сестре моје!

Тко зна по који пут пролазите кроз пакао све ви које живите у земљи којом владају монструми. Већ сте једном изашле на цесту и поручиле им да су ваша тијела само ваша и да је побачај женска тема и само женска.

Женска тема? Нажалост, бити женско не значи увијек и бити нормална жена. Многе међу нама су мужјаци маскирани у жене које нам забијају нож у леђа. Лако их је препознати. И оне су гласне и оне су бешћутне и оне мисле да жена мора родити и кад је силована и кад носи тешко болесно дијете и кад носи дијете које неће моћи прехранити и кад носи дијете које неће моћи вољети и кад носи дијете….

Сестре моје, дивим вам се као што сам вам се увијек дивила. Волим Пољску, она ми је друга домовина, волим Пољакиње, годинама се дружим с вама. Образоване сте, вриједне и храбре, храбре, храбре. Моћи изаћи на барикаде и дигнути глас против злочинаца у мантијама и злочинаца у одијелима могу само жене које су спремне положити живот у борби за право на своје тијело.

Маштовите сте. Дијелите около вјешалице уз помоћ којих су ваше мајке себи разваљивале утробу јер су знале да је абортус чин самообране, не злочин. Драго ми је да су с вама на улици, иако дивља корона, тисуће младих, и мушкараца и жена, које мисле да би средњи вијек требало истјерати из глава болесника који у име Бога шире страх и смрт и мржњу.

Уз вас сам! Знам да ћете побиједити јер овој борби алтернатива не постоји. Борите се за себе, своје кћери, унуке које ће,гледајући вас на улицама пољских градова и села, спознати да је жена Људско Биће. Она није комад меса које смију черечити Црква, мужјаци на власти и неке перверзне женке. Ви, пољске жене, борите се и за нас Хрватице које немамо ни духа ни храбрости ни дрскости ни самопоштовања. Нама је вјешалица бољи избор од борбе за достојанство.

Далеко сте, Пољакиње моје. Али, то сам вам већ стотину пута и рекла и написала, у мом сте срцу. Уз вас сам увијек и заувијек. Волим вас, сестре моје, кћери моје, унуке моје!

 

Рудан.инфо


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.