Власници паса у Бањалуци огорчени: Траже укидање силних забрана у граду и више емпатије за псе!

Власници паса у Бањалуци сматрају да је у овом граду премало простора за извођење њихових љубимаца, имајући у виду да је у парку Младен Стојановић и у ужем центру града псима забрањен пролаз.

Maja Isović Dobrijević / 02. август 2017

Они у очају већ годинама смишљају начине како да прошетају своје псе, како да избјегну плаћање казни, и како да пси уживају у својој свакодневници. Често се суочавају са негативним погледима пролазника кад шетају своје љубимце, а њима је забрањен улаз у скоро све угоститељске објекте и трговачке центре у граду.

Соња Стојичић Грујић има трогодишњег бишона који се зове Ленка, каже да се власници паса суочавају са много проблема.

„Лично мени, као мајци двогодишњег дјетета, највећи је проблем што немамо нигдје приступ да одемо, као породица. Наш пас је равноправан члан породице и жао ми је што више нема мјеста гдје можемо сви скупа. Прије смо уживали у Буку, Клубу 22 и сл., данас скоро нигдје. У паркове такође не можемо. Не требамо заборавити да је недавно била прича да ће се увести Закон да етажни власници одлучују да ли појединац може држати пса у властитом стану?! Мислим да ниже од тога не може“, рекла је Соња Стојичич Грујић за БУКУ.

Она каже да њихов пас живи са њима у стану, а проблема са станарима, срећом, немају.

„Можда има и до наше ’изврнуте свијести’ јер је у питању мала раса. Али било је разних коментара током година. Лјуди себи дају за право да питају ’шта ће ти то’, ’како дијете и пас’ и сл. Често одбијам да одговарам на та питања. Најружније питање које ми је упућено било је—’а шта ћеш са псом кад се беба роди?’ То само показује свијест нашег народа кад је у питању најнормалнија ствар на свијету. Мачке и пси су опасност за здравље и бацају се по потреби. Да не заборавим и на недавни одговор једног конобара- не, не можете ући, овдје се једе.’ Сваки коментар је сувишан“, истиче она.

Соња живи на Старчевици и каже да је ово насеље изузетно „пет фриендл“, а појединачних проблема и чангризавих људи увијек има, али генерално је добра ситуација. Објашњава да је паса много, свих узраста и величина, и сви су једна срећна породица.

„Не прође дан, а да се моје дијете не игра са минимум 5, 6 паса. То је предиван призор. Зелених површина има. Корпи премало“, истиче она, а да би се ситуација поправила наша саговорница сматра да би се требале укинути силне забране и увести логичан начин кажњавања појединаца.

„Потребно је поставити више корпи за смеће. Што више дизати свијет. И на крају, имати емпатију према њима, вољети их, јер су бар десет пута боља бића од нас. Док вам ово пишем, моја Ленка лежи крај сина који има температуру. Нема тога што ће је одвојити од њега“, истиче Соња С.Г.

 

Псима забрањено, Основна школа Бранко Ћопић у Борику, Фото: БУКА

 

Валентина Станковић има четворогодишњег бассета хоунда који се зове Фиона и сматра да је највећи проблем што је псима забрањен улаз у јавни превоз. Валентина живи у кући и нема проблема што се тиче држања љубимца, а живи у насељу Лазарево (Буџак) које је добро за псе.

„Позитивна страна је што има доста стаза за шетање и што су недавно постављене канте за смеће којих раније није било. Иако их нема много, доста олакшава цишћење за псом. Зелених површина има неколико, на неке је дозвољено довести љубимца. То су углавном зелене површине уз шеталисте, док је на примјер на помоћни стадион Омладинца псима забрањено“, каже Валентина Станковић за БУКУ.

Она подсјећа да је већ годинама забрањено пуштање паса у парку Младен Стојановић, али и шетање паса по одређеним градским зонама, као и на многим зеленим површинама.

„Имам срећу што имам двориште, па је пас ту слободан, али док шетам са њим немам слободу да пустим пса са ланца из више разлога. Ту су непрописна паркирања на тротоарима, па пас како би заобишао може прећи у другу траку која је бициклистичка што би правило проблем. Такође, присутан је страх суграђана према псима, поготово мале дјеце. То поштујем, али ме нервира када реагују као да шетам змију, а не пса“, истиче наша саговорница и додаје да јој заиста смета што је псима забрањено пуштање у парку Младен Стојановић.

 

Фото: Валентина и Фиона, приватна архива

 

„То је једини већи парк у граду у којем је псима забрањено. То осуђујем, јер самим тим угрожава се право грађана на суживот са кућним љубимцима. Слажем се да постоје клаузуле у закону које се морају поштовати како би се заштитила права људи и животиња, али сматрам да треба да се закон промијени и прилагоди, јер нису сви љубимци, нити су сви власници исти“, истиче Валентина.

Валентина такође сматра да власници паса у Бањалуци нису довољно едуковани да чисте за псима кад они врше нужну. „Сматрам да има доста неодговорних власника који руше слику генерално о љубимцима и осталим власницима“.

Да би се ситуација поправила Валентина сматра да би требало да у граду имамо више паркова за псе.

„Они чак не морају бити садржајни, већ је важно да то буду ограђени дијелови на зеленим површинама гдје ће се моћи пуштати љубимци. Сматрам да је важна и могућност превоза у градским и међуградским аутобусима уз прописане услове. Поред тога, требало би едуковати становништо, како власнике паса, тако и остале грађане како би се подигла културна свијест и разумијевање на већи ниво“, истиче наша саговорница.

 

Препоруке за шетање пса у граду, шеталиште код Кампуса, Фото БУКА

 

Огњен, који има шпрингер шпанијела од непуне двије године, каже да је највећи проблем у Бањалуци немогућност пуштања пса на зелене површине (травњаци, ливаде, паркови) у граду, те немогућност превоза пса у јавном превозу (постојеће рјешење са кавезом је непрактично).

Нјегов пас је у дворишту, и научио је пса да не лаје и кад залаје да на команду углавном престане. На тај начин покушава да буде увиђајан према комшијама. Огњен каже да људи који немају пса често имају неоснован страх од паса, те често вријеђају власнике.

Огњен живи у Центру 2. У овом дијелу града има довољно корпи и контејнера, међутим проблем је са зеленим површинама.

„Иако доста власника пушта псе на зеленим површинама, према тренутним одредницама на већини тих мјеста пси се не би смјели пуштати. Међутим, како би се псу омогућио квалитетан живот, укључујући физичку активност и социјализацију са псима и људима, приступ зеленим површинама је неопходан“, истиче он.

Он истиче да постојећи закон и правилници спутавају слободу кретања. „Увијек морам да размишљам да ли могу да прођем одређеном улицом или тргом. На неким мјестима нпр. Господска улица је забрањен пролаз псима, али нисам примијетио да има знак забране са обје стране Господске. Пса изводим гдје пронађем парче зелене површине које је што више удаљено од улице. Настојим да пса пуштам кад нема људи – дакле веома рано ујутру око 6:30 или навече, међутим у тим терминима најчешће нема других паса“, истиче он.

Огњен каже да он увијек чисти за псом и то му никад није био проблем.

„Одређен број власника не чисти за својим псима, али мислим да се то полако мијења. Ја често власнику који нема намјеру да покупи понудим кесу тако да временом и они почну да чисте за својим псима“, објашњава наш саговорник.

Огњен сматра да је тренутно у Бањалуци најбитније регулисати питање пуштања пса на јавним површинама тако да власници не морају стално бити у грчу, већ да угодно и опуштено проводе вријеме са својим псом. Друга битна промјена је јавни превоз тј. да се омогући улазак пса у аутобус на повоцу. „Сигуран сам да већина власника које пса изводе на мјеста гдје има грађана немају агресивне псе. Поштовање животиње је важно за сваког човјека“, закључује наш саговорник.

 

Парк за псе у Бањалуци, Фото БУКА

 

ПАРК ЗА ПСЕ

У Бањалуци постоји спрецијализован парк за псе који се налази пред Кампуса у Борику, али власници паса сматрају да овај парк није добар, нема довољно зеленила и није услован за извођење паса.

Огњен:

Локација парка је за већину власника лоша (изузев грађане из Росуља и Борика). На подручју града има површина које би се могле оградити, а да при том већи дио простора остане слободан за грађане. На тај начин би сви били задовољни. Парк је у реду, власници паса настоје да одрже и обнове парк.

Соња: Тај „парк“ нећу ни коментарисати. Не идемо тамо. То  није „парк за псе“.

Валентина:

Искрено, јос нисам довела пса у овај парк јер ми је далеко.  А због непостојања природног хлада у парку, морала би планирати долазак или рано ујутро/касно увече или у периодима године када је температура мања.  Ако желим извести пса у шетњу радије бирам Шехитлуке, а и тако сам приморана дио пута ици пет таксијем или аутом, јер имам пса средњег раста којем је то предалек пут за пјешачење.

 

Синоћ смо посјетили парк за псе и затекли неколико власника са својим љубимцима. Каже да се у парк током љета може ићи само навече, кад сунце зађе, а проблем је што у парку нема ни воде. Власници углавном носе са собом воду кад иду у парк. 

 

Власници паса са својим љубимцима у парку за псе по ноћи, једини период кад могу да иду у овај специјализован парк

 

 

 

 

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.