Због параноичне власти Републике Српске на удару аутономија високог образовања: Ко се и зашто боји Ерасмуса у РС?

Било какво ограничавање учешћа високошколских установа у Ерасмус+ програму представља њихову изолацију из савремених академских токова.

Maja Isović Dobrijević / 21. јануар 2018

Протеклих дана у јавности се појавила информација да је Министарство просвјете и културе Републике Српске упутило допис на универзитете у Бањалуци и Источном Сарајеву у којем се, како је протумачено, упозорава на одређене европске пројекте у области високог образовања и међународне сарадње, јер ти пројекти представљају опасност за Републику Српску и њене надлежности.

Овај, за многе мистериозан допис, достављен је универзитетима у децембру прошле године, а у њему је како смо могли сазнати између осталог стоји да је потребно “спријечити самоиницијативно учешће појединаца и представљање универзитета на конференцијама и научно стручним скуповима регионалног карактера”.

Контактирали смо Министарство просвјете и културе Републике Српске и тражили смо детаље о овом допису. Они су нам потврдили да је овај допис послан.

Министарство просвјете и културе Републике Српске, кажу, активно ради на унапређењу међународне отворености Републике Српске ка другим земљама Европског простора високог образовања и шире.

 

Фото: Влада РС, Бука архива

 

“Министарство је у децембру прошле године упутило обавјештење којим универзитете подсјећа на обавезу синхронизованог дјеловања академске заједнице у правцу усмјереном ка развоју високог образовања и интернационализацији, те повећању мобилности студената и академског особља. Циљ овог обавјештења није био да се на било који начин спријечи учешће представника високошколских установа, без обзира да ли су то студенти или академско или административно особље, у пројектима као што су ЕРАСМУС+ пројекти. Напротив, ријеч је о мјери за обезбјеђивање синхронизованог дјеловања свих органа и институција Републике Српске у пројектима”, реки су за БУКУ из Министарства просвјете и културе РС.

Додали су да Министарство учествује у неколико ЕРАСМУС+ пројеката усмјерених ка развоју високог образовања и интернационализацији, те повећању мобилности.

“Трајно и приоритетно опредјељење Министарства просвјете и културе ка интернационализацији високог образовања за наредни период исказано је у Стратегији развоја образовања Републике Српске за период 2016-2021. У овом документу формулисан је стратешки циљ - интернационализација високог образовања, чија је реализација планирана кроз низ активности и мјера, између осталог, и као повећање мобилности студената и академског особља и унапређивање међународне сарадње са акредитованим високошколским установама у иностранству, довршавање процеса акредитације високошколских установа ради лакшег признавања домаћих квалификација приликом запошљавања у иностранству или наставка студија на иностраним високошколским установама”, појашњавају.

Истичу да ће Министарство и даље наставити да подржава све облике сарадње између домаћих високошколских установа и страних универзитета, института и других научноистраживачких институција, те подстицати мобилност домаћих студената кроз финансирање и суфинансирање међународне академске размјене, као што је то чинило и до сада путем гранта у Буџету Републике Српске и путем њиховог укључивања у пројекте на међународном нивоу.

Самир Бехарић, двоструки добитник Ерасмус+ стипендије на универзитетима у Берлину и Риму, а у оквиру Ерасмус Мудус Јоинт Мастер програма тренутно студира на Универзитету у Бечу каже да је тешко дати било какав прецизан коментар на релативно мистериозан допис за који не знамо чиме је изазван и због чега је заправо одаслан на адресе Универзитета у Бањалуци и Универзитета у Источном Сарајеву.

“Међутим, једно је сигурно: параноичне власти Републике Српске на нечувен начин покушавају докинути оно мало аутономије што је остало високом образовању у РС (много боља ситуација није ни у ФБиХ). Министарство образовања РС у свом допису пише да ‘разни европски пројекти у области високог образовања и међународне сарадње представљу опасност за Републику Српску и њене надлежности.’ Питам се како то научни скупови, конференције и размјена студената представљају опасност за Републику Српску? Да ли су се студентице и студенти са Универзитета у Источном Сарајеву са међународне размјене из Париза вратили са развијенијом критицком мишљу и свјеснији својих права? Вјероватно да. Да ли су се студентице и студенти са Универзитета у Бањалуци након студентске размјене у Лјубљани "превише" дружили са својим колегама из Сплита, Приштине и Тузле? Вјероватно да! Ерасмус+ програм је до сада зближио више Бошњака, Хрвата, Срба и Албанаца него било који програми наших влада од рата до данас”, рекао је за БУКУ Бехарић који је и један од покретача протеста студената 2013. године због блокаде надлежних политичких институција придруживања "Ерасмус +" програму.

 

Фото: Самир Бехарић

 

Каже, да ако то смета властима у РС онда је то само доказ да Ерасмус+ испуњава свој примарни циљ, а то је ширење видика и хоризоната код младих људи, те њихова интеграција у опште европско друштво.

“Било какво ограничавање учешћа високошколских установа у Ерасмус+ програму представља њихову изолацију из савремених академских токова. Претпостављам да је властима у РС засметало учешће ова два универзитета на одређеном научном скупу организованом у склопу неког међународног пројекта, о чему власти у РС нису биле обавијештене. Кад је у питању учешће у Ерасмус+ програму, министарства образовања не морају нужно да даје сагласност сваки пут кад неки бх. универзитет склопи сарадњу са универзитетом у Португалу, Нјемачкој или Великој Британији. Власти су ту да осигурају учешће БиХ у Ерасмус+ програму, што су и урадиле почетком 2014. године, али свако даљње мијешање у активности високошколских установа у оквиру Ерасмус+ програма није само непотребно, већ је и штетно по самостално и независно дјеловање академских радника”, поручује Бехарић.

Он каже да га ова ситуација подсјећа на крај 2013. године и блокаду приступа Ерасмус+ програму, узроковану "политичким несугласицама" између РС и ФБиХ.

“Ако се сјећате, тада је нашој земљи био упитан улазак у Ерасмус+, након чега су студенти у шест бх. градова организовали успјешне протесте за Ерасмус+ програм, након којих смо приступили овом 14,7 милијарди еура ‘тешком’ програму за образовање, младе и спорт. Ипак, ова ситуација не изгледа толико лоше као она од прије нешто више од 4 године. Са економског становишта, никоме у БиХ не би требало бити у интересу да укине или редуцира учешће у БиХ. За сваког студента или студентицу која оде или дође у БиХ, његов, тј. њен универзитет има и новцану корист за координацију тог пројекта. Ерасмус+ пружа прилику да наши најактивнији студенти и студентице студирају на универзитетима у Гранади, Минхену или Стоцкхолму потпуно бесплатно, те да за вријеме студија примају стипендију између 750 и 850 еура”, истиче Бехарић.

Даље, додаје Бехарић, наши професори и професорице могу предавати на најбољим европским универзитетима и стечено знање пренијети својим студентима кад се врате назад у БиХ.

“Наши универзитети кроз Ерасмус+ програм могу доћи до новца за опремање биохемијских лабораторија, обнову компјутерских сала и право учешћа на престизним конгресима, захваљујући чему се боље позиционирамо на еуропској академској мапи. Било какво ускраћивање или ореллоска контрола учешћа наших универзитета у Ерасмус+ програму је удар на њихову аутономију, академске слободе и право на развој. Ерасмус+ програм неће бити оштећен ако ми не будемо дио њега, што свеједно сумњам да ће се десити, али ми ћемо бити у многоме оштећени мањим учешћем у овом програм, јер држава нема намјеру да надомјести нити једну марку која би нам прошла кроз прсте захваљујући изласку из Ерасмус+ програма. Такво нешто је равно академском суициде”, истиче Бехарић.

Он каже да властима не одговара повратак у земљу младих и образованих људи, истренираних да мисле својом главом. Бехарић истиче да је критичка мисао нешто што се не учи на државим универзитетима у БиХ.

“Што мање мислите, прије ћете добити диплому. Дођи на предавање, слушај и шути, не питај ‘глупа’ питања, набубај напамет и полозит ћеш испит. То је рецепт за пролаз.  Студенти и студентице који пропитују ауторитете су најприје на удару својих професора и професорица који би требали да их уче том критичком мишљењу. Ријетки су изузеци међу професорицама и професорима који код студената оштре критишку оштрицу. Властима треба послушна академска елита. То су већ добили. Оно што се још копрца су ријетке студентске групице свјесне моћи студентске популације. Студентске организације, попут оних у Сарајеву и Бањалуци су вец заузели страначки полтрони из подмладака националистичких партија. Власти су свјесне да це отпор бити већи што је у друштву више младих људи школованих у иностранству”, каже наш саговорник.

Бехарић каже да би излазак Ерасмус+ програма била непопуларна метода да се обрачуна са младом интелигенцијом и то би значило опструирање њиховог одласка по европско знање и креирање атмосфере у којој такви не могу остати, већ одлазе из државе, а то је рецепт за одржавање на власти тренутне политичке олигархије.

 

Фото: Илустрација

 

СИХРОНИЗОВАНО ДЈЕЛОВАЊЕ У РС

Када је у питању “мјера за обезбјеђивање синхронизованог дјеловања свих органа и институција Републике Српске у пројектима”, Бехарић каже да је ово растезљив термин којим се вјероватно од универзитета тражи да властима "полаже рачуне" о томе шта и гдје ради, да се не упушта у међусобне активности са неподобним универзитетима из ентитета и земаља које "представљу опасност за Републику Српску и њене надлежности."

“Другим ријечима, ово је репресија политичких институција над академијом. Оваквој контроли високошколских установа се можемо одупријети само заједничком и устрајном борбом налик студентским протестима за Ерасмус+ из 2013. године. Дио борбе је и мудро бирање представника у власти. 610.000 младих је регистровано за изборе, а на прсте једне руке се могу побројати политичари који младе људе спомињу као један од стубова свог политичког дјеловања. Избор није тежак. Боље спријечити, него лијечити”, каже на крају разговора за БУКУ Самир Бехарић.

 

 

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.