Живимо од минималца, док једна минута рада парламентараца БиХ кошта 2800 КМ

Док рад плаћамо минимално, нерад плаћамо „и шаком и капом“. Тако у низу апсурдности нашег друштва у БиХ, долазимо поново до података, који упућују на то да радимо за минималце како би обезбиједили некима позамашне своте новца.

Sara Velaga / 10. октобар 2019

Конкретније говорећи, према подацима истраживања Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) посланици и делегати у Парламентарној скупштини БиХ су од почетка децембра 2018. године до краја августа ове године примили 2,1 милион КМ

То доводи до још шокантнијег податка о томе како њихова минута рада кошта 2.800 КМ. Што ће даље рећи да су укупно радили 12 сати и 53 минуте. И то је збир 3 засједања Дома народа Парламентарне скупштине БиХ и 4 засједања Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ.  А чињеница да овај податак није новост, већ одавно прихваћено стање, посебно наглашава улогу друштва и народа, који то толеришу. 

Мирјана Поповић из ЦИН-а, која је директно радила на овом истраживању за БУКУ каже како никаква објашњења нису потребна, јер бројке говоре саме за себе. 

„Свакодневно живећи у овој земљи осјетимо до које мјере се у њој ради и не ради, тако да било који додатни коментар би био сувишан. Грађани су нажалост навикли на то, што је још више разочаравајуће. И то не само да су навикли него изгледа не желе то ни да промијене. А не дешава нам се ово први пут“, изјавила је.

фото: ЦИН

На то упозорава и политички аналитичар и професор Есад Бајтал који за БУКУ говори како је чињеница да живимо у сиромаштву и да смо посљедњи по куповној моћи и Европи, понижени и увријеђени. А то је све резултат њиховог рада, односно нерада.

„Страшно је то што се у овој земљи нерад плаћа три пута, а рад ниједном. Можемо се подсјетити и тога како су људи у предизборној кампањи 2010. дали 1941 обећање. Од тога до наредног мандата 2014. су остварили само 48, дакле ништа нису радили. А притом су све дебело наплатили“, говори Бајтал.

Додаје како су упркос свему поново добили изборе. Подсјетио је и на стање из 2016. године када парламентарци у Федералном парламенту нису радили мјесецима. Иако нису долазили и нису ништа радили, све су наплатили, како додаје Бајтал.

"Онда када им истекне њихово парламенствовање онда господа за себе тражи онај чувени бијели хљеб. Дакле то је трећи пут наплаћен нерад. У исто вријеме имате неплаћени рад, а пензије су још горе. Рад се не може наплатити, јер то није плаћа, то је садака. То је парадокс ове земље", наводи Бајтал.

Чињеница да ово није први пут да се ове информације износе још је парадоксалнија. А о томе Бајтал говори како је проблем што грађани не могу да дођу до свог новца. За грађане који стварају буджете нема новца, а има га за оне који га троше из буджета.

"Чињеница да су минут наплатили 2800 КМ није безобразлук, то је већ патологија. То више није прича за политичку аналитику, то је за психијатријску аналитику.  Какви су то ментални габарити који себи дозвољавају да у оваквој глади, сиромаштву грађана они тако скупо наплаћују нерад. А зашто грађани шуте, то је додатно питање,а шуте прије свег због одсуства политичке културе. Овдје се увијек владало силом, грађани су дисциплиновани страхом и логично да се боје", упозорава Бајтал.

Додаје како би се свака нормална власт у оваквој ситуацији дебело стидјела шутње властитих грађана, али питање да ли се уопште стиде, остаје неодговорено, као и досад. Док грађани и даље настављају да плаћају минут нерада 2800 КМ.
 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.