ЖИВЈЕТИ БЕЗ ОТПАДА У БИХ: Идеал који је тешко достићи, али сваки корак се рачуна!

У данашњем свијету када се смеће гомила у нашим становима, улицама, градовима, шумама, океанима сваки покушај да се количина отпада смањи треба подржати.

Maja Isović Dobrijević / 07. новембар 2019

Foto: Ilustracija

 

Према стручним предвиђањима до 2050. године у океанима ће бити више пластике него рибе. Данас се требамо запитати у чему гријешимо, треба ли нам баш та свака кеса коју узимамо у продавници и можемо ли пити сок без сламке.

Да би својим примјером показале да је ипак, малим корацима, могуће нешто урадити Бањалучанке Марина Кубурић, Ивана Кулић и Јелена Вукелић покренуле су на Фацебооку групу под називом „Зеро Wасте Босна и Херцеговина (Живјети без отпада)“ гдје се са конкретним примјерима показује како је могуће смањити и елиминисати отпад који свакодневно стварамо.

Јелена Вукелић на почетку нам каже да живот без отпада значи да је појединац свјестан посљедица својих одлука као потрошача и својим изборима настоји смањити количину отпада који ствара, и није ријеч само о отпаду већ треба смањити и друге негативне утицаје на животну средину.

„Живјети у потпуности без отпада данас није могуће или је врло тешко изводиво, јер се ослањамо на линеарну економију. Да би појединци могли у потпуности смањити количину отпада који директно или индиректно стварају потребне су системске промјене и стварање циркуларне екомоније. Али ми као појединци ако ништа свакодневним поступцима можемо да смањимо количину отпада, ако не да га у потпуности неутралишемо. Сам термин 'зеро wасте' је намијењен компанијама и произвођачима, и нама као појединцима треба да буде идеал којем стремимо“, каже за БУКУ Јелена.

 

 

Она каже да овакав живот захтијева мало бољу оргнаизацију, нарочито при куповинини, повезивање са локалним произвођачима и комуницирање наших захтијева као потрошача.

„Приликом куповине намирница увијек бирајте по могућности стаклену или картонску амбалажу, купујте производе са повратном амбалажом, избјегавајте пластичне врећице, увијек у торби носите цекер, носите своје посуде за куповину производа на вагу - ово је могуће код свих мањих локалних произвођача, али и у неким великим маркетима, правите сами природну козметику и производе за хигијену или купите од локалних произвођача, свакодневне прехрамбрене производе купујте од локалних произвођача, више кухајте, а мање купујте (полу)готову храну, у кафићима реците да не желите сламку, не купујте флаширану воду, носите своју боцу, у пекарама узмите само папирну врећицу, штампајте само неопходне документе и то двострано, при куповини било чега, а нарочито одјеће, прво добро размислите да ли вам је то стварно потребно, итд. Није уопште компликовано, иако можда звучи, али врло брзо овакве ствари постану рутина, односно стил живота“, истиче наша саговорница.

 

Ивану Кулић смо питали на који начин се њен живот промијенио када је одлучила да смањи отпад у свом животу и она нам каже да се кроз ову праксу повезала са доста људи који имају исте вриједности као и она, а и чињеница да не штети Планети чини је срећнијом.

„Сматрам да живим здравије, трудим се да купујем намирнице од малих произвођача који не користе вјештачка ђубрива и пестициде, на тај начин помажем и развој локалне економије, храну чешће спремам сама него прије. Прије него што нешто купим, размислим да ли ми то заиста треба и какав утицај тај производ од начина и мјеста производње па све до амбалаже има на природу. Све ово смањује компулсивне куповине и штеди новац“, каже нам Ивана.

Она нам каже да стручњаци предвиђају да ће средином овог вијека у океанима бити више пластике него рибе и овај податак нам говори колико је ситуација са отпадом, поготово пластичним, забрињавајућа.

„Неопходне су нам системске промјене и промјене од стране компанија које пласирају једнократну и неразградиву амабалажу на тржиште. Међутим, ми као појединци, можемо да дамо свој допринос смањујући отпад у свом домаћинству и на радном мјесту, а истовремено као потрошачи шаљемо поруку какве производе желимо“, истиче Ивана.

Каже да су људи све више заинтересовани за смањење отпада у свакодневном животу, а то се посебно примјети код генерације младих жена.

„Примјетно је да интересовање обично није усмјерено на примјену зеро wасте принципа у сваком пољу већ се особе одлучују обично за једно тестно поље. У данашње вријеме блогова веома је лако пронаћи информације о алтернативама и млађе генерације се ослањају на то. Све више видимо потражњу за курсевима шивења, оправку обуће, све више младих производи своју козметику, израђује накит итд. Оно што је посебно примјетно је да све више људи одбија пластичне кесе, и да смо опет почели да користимо цекере. Ово је позитивна промјена, и надамо се само почетак, јер отпад нису само пластичне кесе“, појашњава Ивана.

 

Марина Кубурић нам каже да су природни ресурси ограничени, и сваким даном их је све мање.

„Наше навике потрошачког друштва се под хитно морају промијенити уколико желимо да зауставимо климатске промјене, суше, поплаве, изумирање појединих биљних и животињских врста. Смањење отпада не подразумијева само његово буквално смањење, то подразумијева другачији стил живота, смањење неопходне потрошње и одговорније понашање према природи која нас окружује. Морамо бити свјесни да наше понашање оставља посљедице на природу, а тиме и на будуће генерације“, рекла је за БУКУ Марина.  

Она истиче да су у многим земљама забрањене пластичне кесе и једнократна платика и управо то треба бити позитиван примјер на који ћемо се угледати.

„Свјетски градови подстичу рециклирање, које није идеално рјешење али је начин одговорнијег понашања према природи, компостирање, мале бизнисе који се труде да потрошачима омогуће живот без отпада. Један од овогодишњих примјера једноставне, а ефикасне праксе долази из Лондона, у којем су широм града постављене јавне чесме те су људи подстакнути на кориштење вишекратних боца које могу допунити на овај начин. Ово је примјер који је врло лако примјењиви и код нас. Примјера је доста, имамо од кога учити, потребна је само воља да кренемо у том смијеру“, каже Марина и додаје да је важно личним примјером показати да је смањење отпада могуће.

„Из личног искуства видимо да непримјетно позитивно утичемо на људе који нас окружују. Подстицањем других да постану свјеснији својих избора и поступака, чинимо да се број људи који воде рачуна не само о количини отпада, него и генерално о заштити животне средине повећава, ствара се критична маса која је неопходна за промјене на локалном и глобалном нивоу“, каже наша саговорница.

На крају разговора за БУКУ наше саговорнице истичу да разбацано смеће представља лошу естетску слику и смањује туристичке потенцијале мјеста, поред тога, неке врсте отпада отпуштају токсичне супстанце у тло, воде и ваздух, те се на тај начин могу пренијети и на удаљена подручја и дјеловати штетно и на флору и фауну, али и здравље људи, а дивље животиње често замијене ситне комаде пластике за храну и од њих не ријетко и угину.  Све ово нам треба бити подстицај да размишљамо о свом животу на овој Планету о ономе шта сваки дан можемо урадити да смањимо отпад који се сваким даном све више гомила.

 

БАЗАР У БАЊАЛУЦИ

Јелена, Ивана и Марина и суботу организују базар у Yоко Цафе-у у периоду од 11 до 13 часова.

„Ако сте чистећи своје ормаре и полице нашли одјећу, обућу, накит, књиге, новине, плоче...које више не користите донесите их на базар и размијените се са другима или их поклоните другима. Базар ће функционисати искључиво на принципу размјене, без учешћа новац. Модна индустрија је један од највећих загађивача животне средине. Такозвана брза мода је израђена често од синтетских влакана, бојена токсичним бојама и ношена свега пар пута прије него што заврши као отпад. Циљ нам је да размјеном продужимо вијек наших одјевних и других предмета, покажемо да је циркуларна економија могућа и размијенимо искуства са другима“, стоји у позиву на базар.


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.