Bilježnica Robija K.: Zašto se cjepit?

Moj dida je rekao: „Jeba ti takvi život ako se moraš cjepit da bi osta živ!“ Dida je to rekao onoj sestri Loris u Spaladijum areni. Dida je prije toga dvi ure čeka red za treću dozu vakcime.

Viktor Ivančić / 16. Novembar 2021

Moj dida je rekao: „Jeba ti takvi život ako se moraš cjepit da bi osta živ!“ Dida je to rekao onoj sestri Loris u Spaladijum areni. Dida je prije toga dvi ure čeka red u Spaladijum areni da dobije treću dozu vakcime. Onda kad je doša na red onda je sestra Loris uzela mu knjižicu i rekla mu je da se skine. Dida je skidao jaketu i rekao je: „Mislin, koja je tu logika, jebaga led? Ono, dođeš na ovi svit, bez da te iko išta pita, mater te rodi i odma ti reče: Evo, sinko, ja san te upravo rodila, dala san ti život, i sad se moraš svaka dva miseca cjepit da ne bi umra! Pa di to ima?“ Sestra Loris je punila inekciju sa cjepivom iz bočice i kolutačila je sa očima. Dida je rekao: „Mislin, zašto si se onda uopće rodija, jebaga jarac? Ono, dobija si život da bi se nonstop borija za život! Pa to je maksimalno glupo! Ispada da se čovik rodi i živi samo zato da ne bi umra od korone! I onda, ako ipak umre od korone, ispada da mu je život bija promašen! Pa di to ima?“

Sestra Loris je rekla: „Morate skinit i žemper i košulju, nije dosta samo jaketa…“ Moj dida je skidao žemper i rekao je: „Mislin, koji je onda smisal života, moliću lipo? To nije život nego narkomanija, jebaga noj! Samo šta si ne štrcaš heroin nego fajzer! Ono, svako malo se moraš ubost i primit dozu, jerbo si se navuka na život! I nemoš živit bez igle! Pa di to ima?“ Sestra Loris je skupljala usne i tucnila je sa kažimprstom po igli od inekcije. Dida je rekao: „Svakon ditetu bi odma u rodilištu, čim mu cviknu pupčanu vrpcu, tribalo saopćit: Dobrodoša u pakal ovisnosti! Kad bolje promislin, najveća briga koju mater može pokazat za svoje dite je da ga abortira! Samo tako ga može izvuć iz sranja! A čin ga rodi, upropastila ga je! Evo reci ti meni – jel bolje umrit ka čovik il živit ka drogaš? A?“

Sestra Loris je rekla: „Ajde, ajde, nije sve tako crno…“ Dida je rekao: „Mislin, meni je iovako pun kurac života! I zašto bi se onda cjepija, moliću lipo? Da mi to čega mi je pun kurac malo duže potraje? Znači da mi ga bude još više pun kurac! Pa di to ima?“ Sestra Loris je pitala: „Oćetel da vas žbeknen u livu il u desnu ruku?“ Dida je rekao: „Evo ja se i sad pitan šta ovde radin! Umisto šta san ka teški ovisnik doša cjepit se u Spaladijum arenu, jel mi bilo pametnije lipo poć u kafić bez maske, pa se lipo nasisat virusa, pa lipo fasovat koronu, pa lipo skviknit ka čovik, i da se onda cili ovi cirkus prekine!“ Onda je sestra Loris zapiljila se didi drito u facu i rekla je: „E znan! Al ako vi skviknete, druže Tito, šta će onda bit sa Jugoslavijom?“ Moj dida je namrštijo ombrve. Onda je on rekao: „Stvarno, jebate! Ako umren od korone, kome ću ostavit Jugoslaviju?“

Onda je moja mama drmnila didu po ramenu i rekla je: „Aj probudi se!“ Dida je u šoku otvorijo oči. Mama je rekla: „Zaspa si u hotelji, čoviče! Aj pribaci se u postelju! Ujutro moraš rano u Spaladijum arenu za primit treću dozu!“ Moj tata je iz druge hotelje dobacijo: „Ili moš poć u kafić bez maske, pa šta se desi…“ Dida je njega pitao: „Kako to misliš, zete, šta se desi?“ Tata je promumljao: „Pa ono, mislin, nije život bogznašta, pogotovo u nekin godinama…“ Onda sam ja sa tapetića pitao: „Dida, a šta je to Jugoslavija?“ Didi je uletila zbunjoza: „Zašto me to pitaš, unukiću?“ Mama je podviknila: „Zato šta si je spominja u snu, eto zašto! Nisi normalan ni kad spavaš!“ Onda je dida protrljao oči i rekao je: „Joj svitu, ne bi virovali šta san sanja…“ Samo mama je dreknila: „Ne zanima me! Dosta! Ne želin to slušat!“ Dida je pitao: „Zašto, jebate?“ Mama je nagnila se prema didu i zarežala je: „Zato šta mi je toga više navr glave! Kapito? Živo mi se jebe za tvoju Jugoslaviju!“ Tata je iz druge hotelje dobacijo: „Meni takođe!“

Dida je sa tugicom gledao u mamu i tatu. Onda sam ja sa tapetića pitao: „Dida, šta je to Jugoslavija?“ Dida je okrenijo se prema meni. Onda je on rekao: „Znaš di je didina kuća na Šolti, jel tako?“ Ja sam rekao: „Znan, dida!“ Dida je rekao: „E, uz tu kuću ti ide još vinograd od cirka tri iljade kvadrata, plus maslinik sa stodvajs maslina levantinki, plus osansto kvadrata građevnog zemljišta pod makijom i ruzmarinom, plus koncesija na mulić! Pošto mi je glupo svaki put to sve nabrajat, ja san cili posjed skraćeno nazva Jugoslavija! Bereš?“ Ja sam rekao: „Beren, dida!“

Dida je rekao: „I sad, ako bi ja slučajno nedajbože iznenada umra, onda bi Jugoslaviju nasljedili oni kojima se živo jebe za Jugoslaviju! Šta znači da bi je učas posla raspizdili i uništili! Jel ti to nije umobolno, unukiću?“ Ja sam rekao: „Umobolno je, dida!“ Dida je rekao: „E, a da ja sad Jugoslaviju sa oporukom ostavin unuku, pa onda skviknen, ona bi isto došla u ruke škovacama kojima se živo jebe za Jugoslaviju, jer pošto mi unuk ima tek devet godina! Bereš?“ Ja sam rekao: „Beren, dida!“ Mama i tata su ukočenili se sa zinutim ustima. Dida je mene pitao: „A jel se slučajno i tebi živo jebe za Jugoslaviju?“ Ja sam rekao: „Nije, dida!“ Dida je rekao: „E, onda će se dida redovno cjepit dok god ti ne postaneš punoljetan!“

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net, 16.11.2021.


Buka preporuka

Kolumne

Najnovije

Posmatrajte događaje izbliza.

Prijavite se na naš Newsletter.