Kako bi se društvu predstavili kao inteligentniji, više od 60 odsto ljudi tvrdi da je pročitalo određene knjige. Istraživački tim je anketirao oko 2.000 Engleza o taktikama koje koriste kako bi se drugima učinili pametnijima i došao je do zanimljivih rezultata.
Čak 42 odsto ljudi se oslanja na televizijske adaptacije ili sižee i skraćene verzije knjiga koje se mogu naći na internetu kada govore o djelu koje nisu pročiali. Polovina odraslih učesnika ankete je priznala da većinu knjiga koje stoje na njihovim policama nisu pročitali, dok tri odsto ljudi krije koje knjige i časopise zaista čita.
Najčešće su to sljedeći naslovi:
1. „1984“, Džordž Orvel
2. „Rat i mir“, Lav Tolstoj
3. „Velika očekivanja“, Čarls Dikens
4. „Lovac u žitu“, Selindžer
5. „Put u Indiju“, Forester
6. „Gospodar prstenova“, Tolkin
7. „Ubiti pticu rugalicu“, Harper Li
8. „Zločin i kazna“, Dostojevski
9. „Gordost i predrasude“, Džejn Ostin
10. „Džejn Ejr“, Šarlota Bronte
Često su to i „Biblija“, „Odiseja“ i „Orkanski visovi“.
Zašto se upravo ove knjige nalaze na spisku i kakve koristi imamo od toga što tvrdimo da smo čitali dela koja nikada nismo čak ni otvorili?
Odgovor je jednostavan: u pitanju su klasici, kompleksne i opširne knjige koje omogućavaju isticanje u društvu ili uklapanje u intelektualne krugove.
