1. PEĆINA MOVILE, RUMUNIJA
Kada su 1986. godine u predgrađu Mangalije počela istraživanja zemljišta radi izgradnje nove elektrane, Kristijan Lasku, speleolog iz Instituta za speleologiju u Bukureštu nije ni slutio da će doći do nesvakidašnjeg otkrića.
Uslovi u pećini su isti tokom cele godine: temperatura od 21 °C, vlažnost vazduha gotovo 100 odsto i bez daška vetra. Ipak, najviše pažnje privlači sastav atmosfere. Vazduh u utrobi ove pećine sadrži upola manje kiseonika nego što je uobičajeno, a bogat je ugljen-dioksidom i sumporvodonikom. Međutim, uprkos tome, u njoj ima živih bića. Kako je to moguće?
Mala količina kiseonika u vazduhu i potpuno odsustvo svetlosti su glavni faktori koji su oblikovali živi svet Movile pećine. U pećini prisutni brojni beskičmenjaci a među njima i predatori sa visokom metaboličkom aktivnošću. Njihova brojnost ukazuje na razvijen ekosistem što znači da se moraju nečime hraniti. Ako hrana ne dospeva sa površine i nema biljaka, čime se ovi organizmi hrane?
Glavni izvor hrane u pećini Movile su hemoautotrofi, organizmi koji sami proizvode organske materije kao i biljke, ali u tom procesu ne koriste svetlost, već dostupne neorganske materije, piše EkoBlog.
2. ŠANAJ-TIMPIŠKA, REKA KOJA KLJUČA, PERU
Nakon što je u novembu 2011. godine, iz grada Pukaljpe dva sata vozio automobilom kroz prašumu, veslao u kanuu 45 minuta i još sat vremena se probijao kroz šumu, stručnjak za termalne izvore Andres Ruzo došao je do Šanaj-timpiške - reke koje ključa.
Ovu reku dugu 6,5 kilometara, koja se krije u Peruu, duboko u srcu Amazona, čuva šaman iz skrivenog spritualnog centra Majantujaku koji je Ruzou dao dopuštenje da ispita vodu i sproveo ga uz njen tok dug oko šest kilometara.
Voda u Šanaj-timpiški je toliko vruća da doslovce ključa i ukoliko neka životinja kroči u nju, biva bukvalno skuvana. Reka na delovima dostiže dubinu od oko pet metara. Temperatura vode, pak, varira od 48 do 93 Celzijusovih stepeni, a mulj uz njenu obalu je toliko vruć da po njemu ne možete da hodate bosi. Logično objašnjenje za to bilo bi da se u blizini nalazi neki izvor toplote, na primer vulkan, ali je Šanaj-timpiška od najbližeg udaljena čak 700 kilometara. Stoga tačan razlog zbog kog je temperatura u njoj visoka još nije poznat naučnicima.
3. "ZAČARANI" IZVOR KOJI PREDMETE PRETVARA U KAMEN
Pećina majke Šipton u Severnom Jorkširu na reci Nid, zajedno sa izvorom, smatraju se jednom od prvih turističkih atrakcija u Velikoj Britaniji. Turisti na izvor dolaze od 1630. godine, i vekovima ostavljaju predmete kako bi ih voda pretvorila u kamen. Nekada je taj fenomen smatran delom čarobnjaštva, međutim danas se zna da je to rezultat neobično velike količine minerala koju voda sadrži.
4. JEZERO KARAČAJ, NAJRADIOAKTIVNIJE MESTO NA ZEMLJI
Ovo neverovatno mesto na Zemlji je ono koje ljuti naučnike. Samo sat vremena pored obale jezera Karačaj na planini Ural je dovoljno da vaš život ozbiljno ugrozi.
Jezero Karačaj, koje se nalazi na zapadu Rusije, koristio je Sovjetski Savez za odlaganje radioaktivnog otpada iz fabrike Majak, smeštene u blizini Ozjorska. Nivo radijacije, koji je početkom devedesetih bio 600 rendgena po satu. Radijacija izmerena 1990. godine u okolini ovog jezera je sto puta veća od količine radijacije kojoj američki radnik po zakonu sme da bude izložen za period od godinu dana. Ta količina radijacije i više je nego dovoljna da usmrti čoveka svega sat vremena nakon izlaganja. Oblast oko jezera zatvorena je za javnost.
5. ZELENO JEZERO, AUSTRIJA
U blizini austrijskog grada Tragosa i planine Hohšvab u provinciji Striji, nalazi se Zeleno jezero, čije je dno tokom leta i zime park, a svakog proleća, zbog topljenja snega i podizanja njegovog inače niskog nivoa, postaje jezero.
Zeleno jezero (Grüner See) se nalazi u Štajerskoj i okruženo je planinama Hohšvab, koje su prekrivene snegom skoro tokom cele godine. Jezero se inače prostire na 1.997 kvadratnih metara i okruženo je predivnim parkom.
6. DUD-TREŠNJA, ITALIJA
U Italiji, između naselja Grana i Kazorco, nalazi se drvo trešnje koje je izraslo na krošnji duda. Među meštanima je poznato kao duplo drvo, a nikome nije sasvim jasno kako je do toga došlo i kako ono opstaje dugi niz godina. Inače, epifitne biljke nisu retkost, ali je sa ovom, ponajviše zbog veličine, to svakako slučaj.
7. VEČNE MUNJE, VENECUELA
Jezero Marakaibo
Foto: Wikimedia Commons
Hiljadu puta za jedan sat sevnu munje iznad jezera Marakaibo u Venecueli. Taj fenomen ima nekoliko različitih naziva: svetionik Marakaibo, Katatumbo munje ili "večna oluja". Na mestu na kome se reka Katatumbo uliva u jezero Marakaibo ima, u proseku, 260 olujnih dana u godini, dok po kvadratnom kilometru udari 250 munja godišnje.
Zbog toga je jezero prozvano mestom sa najvećom koncentracijom munja na svetu, pa je tako i upisano i u Ginisovu knjigu rekorda. Oluje svoj vrhunac dostižu u oktobru, kad se iznad Katatumbe može videti, u proseku, 28 munja svakog minuta, a noćno nebo redovno je osvetljeno po devet sati zbog 1.000 munja koje stvaraju prirodni elektricitet.
Budući da ovde do sada nije potvrđena nijedna naučna teorija o nastanku munja, Katatumbov "lajt-šou" se pripisuje kombinaciji topografije i vetrova.
8. PLAVO JEZERO, JAPAN
Plavo jezero
Foto: Shutterstock
Plavo jezero nalazi se na levoj obali reke Bieigava, jugoistočno od grada Biei u Hokaidu, u Japanu, oko 2.5km od Platinum izvora u podnožju planine Tokači.
Jezero je dobilo ime po neprirodnoj plavoj boji svoje vode. Sa elegantnim deblima drveća koje praktično raste iz jezera, ova voda ima očaravajuću, nadrealnu atmosferu.
Plavo jezero je zapravo veštačko jezero. Plava boja jezera nikada nije u potpunosti objašnjena ali se pripisuje prisustvu aluiminijum-hidroksida u vodi. Aluminijum-hidroksid reflektuje kraće talasne dužine plave svetlosti na sličan način na koji se to dešava u zemljinoj atmosferi.
9. KAMENJE KOJE ZVONI, PENSILVANIJA
U Pensilvaniji postoji više područja na kojima kamenje, kada se udara po njemu, proizvodi zvuk sličan zvonjavi.
Za to postoje različita objašnjenja, a jedno od njih je vezano za unutrašnje elestično naprezanje, kao i selektivno trošenje kamena.
Pre 300 mliona godina izbačena je vruća rastopljena stenska masa iz gornjeg plašta zemlje sastavljena većinom od olivina i piroksena. Kako se rastavljena masa širila zavisno o količini izbačene mase te o nagibu terena tako se formirao tanki sloj olivinskog dijabaza čiji krajevi su se zbog nedostatka tople mase mešali sa zemljom.
Budući da je olivin dijabaz gušći i otporniji na vremenske uticaje od "normalnog" dijabaza, selektivno trošenje stena tokom ekstremnih periglacijalnih perioda uticalo je na unutrašnje naprezanja stena, piše Ekopedija.
Kamenje koje zvoni, Pensilvanija
Foto: Shutterstock
10. KAVA IDŽEN, VULKAN KOJI IZBACUJE PLAVU JAVU, INDONEZIJA
"Ovaj plavi sjaj, neobičan za vulkan, zapravo nije lava, kao što može da se pročita na brojnim portalima", objašnjava francuski fotograf Olivier Grunevald koji je zabeležio neverovatne fotografije indonežanskog vulkana Ijen.
"Ovo je rezultat sagorevanja sumpornih gasova koji dolaze u kontakt s vazduhom na temperaturama iznad 360 stepeni Celzijusovih", kaže Grunevald.
Dakle, lava nije obojena značajno drugačije nego kod drugih vulkana, već izuzetno velike količine sumpornih gasova se otpuštaju na visokim temperaturama zajedno s lavom. Izložen kiseoniku u vazduhu i prisustvu lave, sumpor sjaji plavom bojom.
