Autor serijala „Junaci doba zlog“ za BUKU: Dodik sudbinu vezao za Putina, a ne za Vučića

Dodik i Vučić postali su najpakleniji mogući generator zategnutih odnosa u region, faktički su nerazdvojni i danas se ne zna ko je čiji talac: on Vučićev ili Vučić njegov. 

Borislav Višnjić / 29. Juli 2021

 

Serijal „Junaci doba zlog“ , emitovan nedavno, u osam epizoda bavio se karijerama političara i estradnih ličnosti koji su opstali na sceni uprkos ratovima i promjenama vlasti. 

Ipak, kako u intervjuu za Buku kaže dugogodišnji novinar Slaviša Lekić, jedan autora serijala, glavni likovi serijala toliko o(p)staju akteri društveno-političkih zbivanja ne zbog etičkih sposobnosti i vizije koja preživljava zub vremena već zbog nedostatka moralnih skrupula i srodnih sociopata.

„Junaci“ prve sezone su bili razni od Milorada Dodika, koga su nazvali „slugom svoje vlasti“, Aleksandra Vulina „odžačara mafije“, Gorana Vesića „telohranitelja betona“, do Svetlane Cece Ražnatović „sprske majke“.
Lekić pojašnjava da „junaci“ serijala jesu eksponenti  zla kojeg živimo ali se, dodaje, ispostavilo  da su svi, koji žive u Srbiji, junaci doba zlog.  

BUKA: Nedavno je završena prva sezona serijala „Junaci doba zlog“. Nakon što je emitovano osam epizoda najavljen je i nastavak serijala. Koliko bi, prema Vašoj procjeni, bilo dovoljna epizoda da opiše sve „junake“ doba u kojem živimo?

Objektivno, mogla bi da se napravi serija koja po kvantitetu može da konkuriše „Dinastiji“ ili „Prijateljima“, mada bi, u ovim sadašnjim uslovima i ovom poplitičko/kriminalnom trenutku, poređenje sa „Sopranovim“ bilo najadekvatnije. Prosto, nekako nam nikad nije manjkalo pronosiranih karijerista, degenerisanih političara  i srodnih sociopata bez unutrašnjeg svetionika, skrupula i principa.
Ovo, govorim o Srbiji, definitivno jeste vreme zla koje od devedesetih razlikuje samo nedostatak mrtvih. No, meni to ne deluje nimalo utešno, jer ponovo živimo vreme turobne i užasne unutrašnje represije, zarobljenih institucija, instrumentalizovanog pravosuđa, spinova i medijske propagande koja nanosi mentalnu patnju čak i onima koji nisu njena direktna meta. 
Dovoljno je reći da imamo predsednika države koji laže i kad laže, koji je u svakodnevnoj dokolici na nacionalnim frekvencijama više puta izgvorio “Vučiću pederu”,  nego “Srbija” ili makar “Kosovo je srce Srbije” i koji, kad je baš neraspoložen, a to je sedam dana u nedelji, domaćicama sa ekrana diktira recepte za ćevapčiće od ljudskog mesa.
Ako je on takav, zamislite kakvi li su ovi u nižim ešalonima.
„Junaci“ serijala jesu eksponenti tog zla koji živimo ali ispostavilo se da smo svi mi, koji živimo u Srbiji, junaci doba zlog.  
Neko mnogo pametniji od mene je rekao a ja ću da parafraziram: svet je gadno mesto za žviot, ne zbog zlih ljudi, nego zbog onih dobrih koji ne čine ništa da se to promeni.
Pitanje svih pitanja je: šta mi to stvarno činimo da se stvari promene?! 
Moj odgovor je – malo. A to je nedovoljno! I porazno! I u tom vrzinom kolu i glibu mi tako tavorimo pune tri decenije.
 

BUKA: Najviše pažnje u javnosti je izazvala epizoda posvećena Svetlani Ceci Ražnatović, čiji je pravni tim prvo zaprijetio a kasnije najavio tužbu protiv produkcije i televiziju N1 na kojoj emitovan serijal. Kako vidite tu situaciju i da li ste prije očekivali tužbu „srpske majke“ ili nekog drugog „junaka“ serijala?

Najiskrenije, nismo očekivali ovakvu reakciju udove Ražnatović. Produkcija je imala signale da će serijal od vladajuće političke elite biti dočekan gromoglasnom tišinom, jer još vidaju rane posle neviđene hajke koju su podigli oko „Vladaoca“, dokumentarne  političke biografije Aleksandra Vučića, kad je za tri nedelje osvanulo preko 2.000 više pljuvačkih nego negativnih  objava u provladinim medijima ali i državnim institucijama (nazvali su nas , između ostalog, „ljudskim fekalijama“ i preporučili „sanitarni otklon“), pa je čak snimljen i kontra film „Progon“! Ta njihova histerična reakcija izazvala je kontraefekat: za mesec dana samo na You Tube kanalu „Vladaoca“ je pogledalo preko dva miliona ljudi.

Sada su se poneli prilično mudro ali izgleda da Ceci nije stigao SMS iz centrale. Tako tumačim pismo njenih advokata u kom su pripretili tužbom zbog emisije koja u času kad su sročili tu objavu kojom su hteli da nas zastraše, nije bila ni snimljena.

Oni su pozivali na činjenicu da je estradna umetnica Ceca zaštitila „lik, delo i žig“, šta god to značilo, a mi uzvratili emisijom u kojoj se ne bavimo njenim koncertima, tiražima, lakim notama, zavijanjem i podvriskivanjima, već njenom neestradnom biografijom. Gde smo kroz njen portret bez nota pokazali da ona za nas nije folk-diva, već udovica komandanta nekadašnje paravojne Srpske dobrovoljačke garde koji je bio optužen za ratne zločine i profiterstvo, dama koja je odmah nakon njegove smrti nastavila sa prljavim biznisom prodaje igrača za keš ili preko posredničkih računa, javna ličnost koja je organizatorima atentata na premijera Srbije obećala alibi: dakle,  žena ratnog zločinca koja i sama ima kriminalnu prošlost. 

BUKA: Kada govorimo o Ceci Ražnatović kako je moguće da jedna osoba čiji je uspon, a kasnije i o(p)stanak na estradi najblaže rečeno bio problematičan, danas ima nadimak, možda bolje reći status, „srpske majke“?

Srbi vole da romantizuju svoju svakodnevnicu, skoro poput prošlosti, uključujući i poraze i crne dane, što je vrlo interesantno s obzirom da forsiraju selektivno prisećanje i  fakat da je našoj svesti prošlost neizvesnija od budućnosti.

Njoj (Ceci, prim. aut)  status „srpske majke“ sigurno nisu prikačili ni ona sama ni gospodin Arkan, je li, ali joj ta etiketa pristaje taman koliko je onomad Dobrici Ćosiću pristajao epitet „oca nacije“ ili Slobodanu Miloševiću – „faktor mira i stabilnosti“!

Ceca je ikona srpskog ratnog projekta devedesetih, simbol neuspeha, žena koja je svoju karijeru izgradila na kulisama rata, ratnih zločina i profiterstva. Uz ovu radikalsko/socijalističku kamarilu koja je danas na vlasti, ona je najveći živući simbol tog mračnog perioda.  Dan danas kad na ovim balkanskim koordinatama pomenete Cecu, retko će koga ovaj nadimak na prvu loptu asocirati na glumicu  Svetlanu Bojković ili rukometašicu Svetlanu Kitić.

Nju su mediji nazvali “srpskom majkom”, možda baš Robert Čoban, koji je na njenoj golotinji i celulitu napravio “Svet” a onda medijski kartel, baš kao što je zvali i “balkanska Madona”, bila je “arhetipski ideal balkanskog muškarca”, “mitska žena kojoj je Bog dao sve” a onda “rasna lepotica i samohrana majka”, bila je i “muških srca lomilica” i tako će biti sve dok diže tiraže. 

A zapravo radi se samo o ženi koja iza sebe ima  turbulentan život u kome se prepliću uspesi i neuspesi, ratni zločini i koncerti, ogrlice i “nanogice”, kriminalci i političari. 

BUKA: Tri dana nakon emitovanja emisije "Srpska majka" video koji je imao pola miliona pregleda na YouTube kanalu N1 televizije je uklonjen na zahtjev korisnika "Ceca Music" zbog navodnog kršenja autorskih prava."Audio i video produkcija JSP" je na Jutjubu objavila novi, izmenjeni video. Očekujete li nove pritužbe ili će novi video ostati na Jujtubu?

Ceo taj galimatijas je završen tako što je advokatski tim Arkanove udovice uspeo tri puta da skine film sa Youtube kanala, a mi da ga svaki put vratili. U međuvremenu je emisija „kačena“ po raznim drugim profilima i kanalima, tako da neke procene kažu da je gledanija čak i od „Vladaoca“. To je i te kako uticalo na gledanost ostalih emisija iz serijala: ljudi su naknadno vrteli sve emisije, tako da... hvala Ceci na svemu.

BUKA: Ako je, kako ste napisali na Tviteru, Aca Lukas Leonard Koen SNS-a, šta bi onda Ceca bila za vlast Aleksandra Vučića?

Ceca je možda bila kineski miks Doli Parton i Marka Perkovića Tompsona. Ali ona pretenduje da bude ikona i Srpske napredne stranke. Zato je veselo obnarodovala da njena deca glasaju za Vučića i da je ona sama, iako je u dubini svoje estradne duše apolitična, jer se ne računa se koketiranje sa Slobinim čaušima, sa Vojislavom Koštunicom, sa Draganom Markovićem Palmom, sa ili Ivicom Dačićem, srcem i telom za Aleksandra Vučića, sve moleći Isusa da vođi „dã lavlje srce“!

Istina, „napredna majka“ više bi odgovaralo njenom habitusu ali to je onda 700.000 dece, toliko je članstvo SNS-a, a sa toliko klinčadije teško da se može izboriti i ovaj najnoviji „tata“... Sve Nevolja, do Nevolje!

BUKA: U jednoj od epizoda glavni lik je bio Milorad Dodik. Zbog čega ste izabrali baš njega od svih političara iz regiona za jednog od osam „junaka“?

Zlo ne poznaje granice i regione ali nije to razlog.  Milorad Dodik odbija da je u identitetskom smislu Bosanac ili bosanski Srbin, već je, iznova ponavlja - samo Srbin! On na Beograd gleda kao svoj glavni grad i govori da se u Sarajevu oseća “kao krme u Teheranu”! Više je u Beogradu, nego Laktašima, Banja Luci i Sarajevu. Više investira u Novi Sad od Andreja Vučića. Konačno, izuzimajući Aleksandra Vulina, nema te osobe osim Dodika koja tako romantično i strasno širi mržnju u regionu. Meni lično on je zanimljivljiv i kao čovek kome ne smeta da ga zvanični Beograd tretira kao dobrog, siromašnog i priglupog rođaka iz unutrašnjosti, sve dok sa političkih parastosa srbijanskih lidera, ide na narodno veselje tek ustoličenih vođa. Bio je fasciniran Miloševićem, Zoranu Đinđiću je pružio utočište kad su proganjali opoziciju, sa Vojislavom Koštunicom bio je saglasan i kad se ovaj razilazio sa samim sobom, gajio je prijateljstvo sa Borisom Tadićem… svi su oni počivši ili bivši, jedino je Mile i dalje u naponu snage, bahat, čio i sve bogatiji, podrazumeva se.
 

BUKA: Tu epizodu nazvali ste „Sluga svoje vlasti“, aludirajući na Dodikovu „sposobnost“ da se očuva na vlasti mijenjajući stavove o ključnim pitanjima tokom njegove karijere.  Da li je zbog toga idealan partner Aleksandru Vučiću, koji je imao sličan preobražaj, i ko je u tom odnosu čiji „sluga“?

Nakon što je Dodik Srpsku naprednu stranku, na predizbornom mitingu Borisa Tadića, nazvao „političkim pobačajem" a Aleksandar Vučić ga srdačno nazvao “teškim kriminalcem i idiotom”, čim je ovaj drugi došao na vlast postali su najpakleniji mogući generator zategnutih odnosa u regionu, faktički su nerazdvojni i danas se ne zna ko je čiji talac: on Vučićev ili Vučić njegov. 
Vučić je, naizgled, od ultranacionaliste postao neko ko koketira za Zapadom a Mile je od građaniste, postao rusofil i sve ono što je Vučić bio pre 30 godina.
Dodik nije nimalo naivan igrač, uostalom, uz Mila Đukanovića i Ivicu Dačića, najiskusniji je aktuelni političar u regionu, impulsivan, temperamentan, bahat, energičan, čovek koji hoće da popije ali i da zapeva na svadbi ali pre svega je “namazan”, tako da verujem da je on svoju političku sudbinu više vezao za Vladimira Vladimiroviča Putina, a ne Aleksandra Vučića.
Ima još nešto što nadvija oblake na njihov naoko bliski odnos: već pomenuti “otac nacije” Republiku Srpsku nazvao je „preskupom, ali jedinom političkom i ratnom pobedom srpskog naroda u drugoj polovini 20. veka“ a nasledni vlasnik te “preskupe pobede” nije Aleksandar Vučić, kome je hobi ulazak u istorije, već Milorad Dodik. Što je kosmička prednost pri eventualnom izboru za srpskog političkog patrijarha ili “predsednika svih Srba sveta”. Taj dan je bliži nego što Vučić promišlja.
 

BUKA: Da li ste odlučili ko će biti „junak“ u prvoj epizode druge sezone serijala ili je izbor prevelik?

Serijal se radi po rukopisu knjige „Junaci doba zlog“ koja će pojaviti u oktobru. Knjigu sam zamislio kao zbirku političkih pamfleta, bolje reći pamflet biografija ličnosti koje su obeležile nesreću kojoj smo svedoci poslednjih trideset godina. Pamflet ne u pežorativnom smislu, već kao zapis koji ređa činjenice iz njihovih karijera, prožet duhovitim i ironičnim opaskama, znači, neka lagodnija forma. To poigravanje događajima, činjenicama iz karijera a posebno njihovim izjavama, uglavnom kontradiktornim i vrlo često glupavim, pretočilo se u grotekstno štivo koje nije moguće tek tako preneti na ekran. Emisije ne sadrže ni četvrtinu onog što se nalazi u knjizi. 

Ja imam 16 definisanih likova ali ne pitam se samo ja: rediteljka Jovana Polić i urednica Sanja Lončar, obe koscenaristkinje emisija, u svakoj od naših kreativnih svađa odnele su pobedu. Sada, posle priličnog odjeka koji je serija izazvala, ne samo u Srbiji, imaju ideju da se na nekoj od platformi koje su podesne za to, omogući ljudima da glasaju koga bi hteli da vide u serijalu i da se njihova volja ispoštuje.

Čitaocima Buke , dakle, umesto otkrivanja prve ličnosti u drugoj sezoni, kao utehu nudim eskluzivnu informaciju da se intezivno radi na prikupljanju građe i za treću, pa, valjda, i četvrtu sezonu.

BUKA: Nedavno ste izjavili da u Srbiji postoji mali broj nerežimskih medija u kojima radi svega oko 300 novinara. Kako je moguće da je tokom sankcija, izolacije, brutalnih pritisaka na medije Miloševićeve vlasti bilo više slobodnih medija, ili je možda kako reče pjesnik 'princip isti, sve su ostalo nijanse'?

Pogrešio sam, koristim ovu priliku da se izvinim i ispravim: u Srbiji u ovom času svoj posao profesionalno radi oko 450 novinara. Što je, opet žalosnih 3 % od ukupnog broja novinara, što je više od katastrofe.

Aleksandar Vučić od naroda koji je podjarmio više mrzi samo novinare i sasvim sam siguran da će jednog data, zajedno sa svojim medijsko/spinovskim menadžmentom odgovarati i za udruženi medijski zločinački poduhvat, što je sinonim za njihovo medijsko pokoravanje Srbije.
Danas je vrlo komforno optužiti Vučića za zatiranje novinarske supstance ali, žao mi je, ne može Vučić jedini biti kriv što novinari ne rade svoj posao. Nema sumnje da u Srbiji danas vlada strah i da se strahom vlada ali ovaj još uvek nije izveo tenkove na sopstveni narod, kao što je to onomad uradio Milošević. Naglašavam – još nije, što ne znači da neće, jer on istinski veruje da je samo ono što je dobro za njega dobro i za Srbiju. 

Da, novinari su u eri Miloševića imali muda i, da, uprkos svemu, uspeli su da istinom koju su širili daju nemerljiv doprinos padu tog režima.

Danas, najveći broj novinara u Srbiji sam je sebe doveo u situaciju da budu šikanirani, omalovažavani, ponižavani, blaćeni i izrugivani samo iz razloga što su pristali na autocenzuru, što su odustali od pitanja i što objavljuju odgovore koje nisu tražili. 

Umesto cenzure, pod Miloševićem, danas imamo autocenzuru, što je daleko opasnije.

Proći će, valjda, i Vučićevo, i „ovo će se jednom lane zvati“, što kaže Duško Vujošević, ali autocenzura, duboko ukorenjena u svest novinara, teško da će nestati sa odlaskom režima. Ne Vučićevog, bilo kog! Jer, protiv cenzure se možeš boriti, tražiti krivine, načine da nešto objaviš ili snimiš, borba protiv autocenzure je mučna i surova jer se boriš protiv – sebe.

Radili ste serijal o „junacima“. Ko su danas pravi junaci u našim društvima, ako ih ima?

Svi oni koji nisu poludeli u ovom cunamiju beznađa. 

Kako u Srbiji, tako u Republici Srpskoj i celoj Bosni i Hercegovini.

 


Buka preporuka

Politika

Najnovije

Posmatrajte događaje izbliza.

Prijavite se na naš Newsletter.